Gospodar haosa

„Perin i ja odlučili smo da stavimo krovinu", reče Faila mirno. Dok je Cen samozadovoljno klimao glavom, dodala je: „Još je niste završili.“ On se trže. „Čini se da ste preuzeli na sebe da pokrijete više krovova nego što možete, gosparu Bjui. Ako naš uskoro ne bude gotov, plašim se da ću morati da zamolim gospara Hornvala za njegove crepove.“ Cen je micao usnama u bremenitoj tišini; ako ona postavi crepove na krov palate i drugi će se povesti za njenim primerom. „Uživala sam u tvome izlaganju, ali sigurna sam da ti je radije do toga da dovršiš moj krov nego da traćiš vreme u dokonom razgovoru, koliko god prijatan bio.“

Stisnutih usana, Cen ju je načas smrknuto pogledao, a onda se ovlaš naklonio. Promumlavši nešto nerazumljivo, izuzev stegnutog „moja gospo" na kraju, izašao je lupkajući štapom po golom podu. Čime sve ljudi neće tračiti njeno vreme. Perin će morati da preuzme na sebe deo toga, makar morala da mu veže i ruke i noge.

Ostali nisu bili tako izazovni. Nekada krupna žena, na kojoj je zakrpljena haljina sa izvezenim cvetovima visila kao džak, pristigla čak sa Tomanske pjave, iza Almotske ravnice želela je da se bavi biljem i viđanjem. Glomazni Džon Ajelin, koji se trljao po ćelavoj glavi, i mršavi Tad Torfin, koji je gužvao peševe kaputa, sporili su se oko međe između njiva. Dva tamnoputa Domanca kratkih brada, u dugim kožnim prslucima, bili su rudari kojima se učinilo da su na putu kroz planine ugledali u blizini tragove zlatne i srebrne žile. I gvozdene, mada ih to nije toliko zanimalo. Te najzad, žilava Tarabonka sa providnim velom preko uskog lica i svetlom kosom upletenom u mnoštvo tankih pletenica, koja je tvrdila da je majstor za tkanje čilima i da zna kako se prave razboji za tepihe.

Faila je ženu koja se zanimala za bilje poslala Ženskom krugu; ako Espara Soman zna išta o tome, naći će joj mesto pod jednom od seoskih Mudrosti.

Sa toliko novih ljudi koji su pristizali, mnogi u lošem stanju usled putovanja, svaka Mudrost u Dvema Rekama imala je pomoćnicu ili dve, i sve su tragale za novim. Možda to i nije baš ono što Espara želi, ali odatle može da počne. Posle nekoliko pitanja bilo je jasno da se ni Tad ni Džon ne sećaju tačno gde međa stoji – izgleda da su se sporili oko toga od vremena pre njenog rođenja – te ih je uputila da podele razliku po pola. Činilo se da su obojica , smatrali kako bi i Seoski savet jednako odlučio, pa su stoga taj spor toliko dugo čuvali za sebe.

Ostalima je dala dozvolu koju su tražili. Njima odobrenje nije uistinu : trebalo, ali bilo je najbolje da im se od samog početka stavi do znanja u I čijim je rukama vlast. Kao naknadu za njen pristanak i dovoljno srebra za kupovinu namirnica, Faila je primorala dvojicu Domanaca da se saglase da I Perinu daju desetak od svega što nađu, kao i da otkriju položaj gvožđa koje ; su uzgred pomenuli. Perinu se to ne bi dopalo, ali u Dvema Rekama nije bilo ničeg nalik na porez, a od gospodara se očekivalo da čini i obezbeđuje stvari koje zahtevaju novac. A gvožđe će biti jednako korisno kao i zlato. Što se Lijale Mosrare tiče, ako se Tarabonka neosnovano razmetala svojim umećem, I posao joj neće dugo potrajati, ali ako nije... Tri prelje već su omogućavale trgovcima da nađu više nego dovoljno grube vune kada siđu dogodine s Baerlona, a pristojni ćilimi biće još jedan unosan proizvod za trgovinu. Lijala je i obećala da će prvi i najfiniji sa njenih razboja stići u palatu, a Faila je ljubazno klimnula glavom naznačivši tako da prihvata dar; moći će podariti i više ako i kada se ćilimi budu pojavili. Podove je trebalo prekriti. Sve u svemu, činilo se da su svi u razumnoj meri zadovoljni. Čak i Džon i Tad.

Dok je Tarabonka uzmicala i klanjala se, Faila je ustala, zadovoljna što je svršeno, a onda stala kada su četiri žene ušle kroz jedan od ulaza bočno od naspramnog ognjišta, sve preznojene u tamnoj i debeloj dvorečanskoj vunenoj odeći. Daiza Kongar, visoka kao većina muškaraca i šira od njih, išla je ispred ostalih Mudrosti, kao vođa tu, na rubu sopstvenog sela. Edela Gaelin, iz Stražarskog Brda, sa sivim pletenicama i vitka, svojim uspravnim leđima i krutim licem jasno je pokazivala kako smatra da je trebalo da zauzme Daizino mesto, usled starosti i dugog službovanja, ako ni zbog čega drugog. Elvin Taron, Mudrost iz Devonovog Jahanja, bila je najniža, bucmasta žena prijatnog majčinskog osmeha, koji joj se nije gubio sa lica čak ni kada je primoravala ljude da čine ono što nisu želeli. Poslednja, Mila al’Azar, iz Tarenske Skele, bila je na repu; najmlađa, gotovo dovoljno mlada da bude Edeli kći, uvek je izgledala nesigurno u društvu ostalih.