Gospodar haosa

Faila je ostala da stoji i polako se hladila lepezom. Uistinu je želela da je Perin sada tu. Veoma. Ove žene su imale vlasti u svojim selima koliko i gradonačelnik – ponekad, na neki način, i više od toga – i sa njima se moralo postupati obazrivo, sa dužnim dostojanstvom i poštovanjem. To je sve otežavalo. U Perinovom prisustvu pretvarale su se u glupave devojke, željne da mu udovolje, ali sa njom... U Dvema Rekama vekovima nije bilo plemstva; u sedam pokolenja tu nisu videli čak ni predstavnika dvora u Kaemlinu. Svi su još pokušavali da ustanove kako da se ponašaju prema jednom gospodaru i gospi, pa i ove četiri. Povremeno bi zaboravile da je ona gospa Faila i videle bi samo mladu ženu čije je venčanje Daiza vodila pre samo nekoliko meseci. Mogle su one da se klanjaju do milje volje i govore „da, naravno, moja gospo*, a da joj usred toga kažu kako tačno nešto da uradi, ne videći u tome ništa neprilično. Više me nećeš ostavljati da ovo radim, Perine.

Sad su joj se poklonile, kako je koja umela, i rekle: „Neka te Svetlost obasja, gospo”, jedna za drugom.

Pošto je protokol ispoštovan, Daiza je započela a da se nije sasvim ni ispravila. „Još tri dečaka su pobegla, gospo “ Ton joj je bio negde na pola puta između poštovanja iskazanog tim recima i naređivačkog koji je ponekad koristila. „Dav Ajelin, Evin Fingar i Elam Dautri. Pobegli da vide sveta zbog priča gospodara Perina o tome što se tamo nalazi.“

Faila je iznenađeno zatreptala. Ta trojica teško da su bili dečaci. Dav i Elam su bili stari koliko i Perin, a Evin je bio njenih godina. A Perinove priče, koje je pripovedao retko i s ustezanjem, teško da su sada bile jedini izvor saznanja dvorečke omladine o spoljnom svetu. „Mogu zamoliti Perina da razgovara s vama, ako to želite.“

Promeškoljile su se i Daiza ga je s iščekivanjem potražila pogledom, dok su Bdela i Mila bez razmišljanja zagladile suknje, a Elvin je jednako nesvesno povukla kiku preko ramena i pažljivo je tu namestila. Odjednom su shvatile šta rade i ukočile se, ne gledajući jedna drugu. Kao ni nju. Jedina prednost koju je Faila imala nad njima bila je u tome što je znala kako njen muž utiče na njih. Toliko je puta videla kako ova ili ona biva odlučnija posle sastanka s Perinom, zavetujući se očito da neće dopustiti da joj se tako nešto ponovo dogodi; toliko je puta videla kako njihova odlučnost nestaje bez traga kad se on pojavi. Nijedna nije bila sasvim sigurna da li bi radije imala posla s njim ili s njom.

„To neće biti neophodno" reče Edela trenutak zatim. „Odbegli dečaci jesu nevolja, ali ne samo to.“ Ton joj je kliznuo malo dalje od „moja gospo" u poređenju sa Daizinim, a bucmasta Elvin dodala je tome osmeh kakav bi majka mogla uputiti mladoj kćerki.

„Kad smo već ovde, draga, mogle bismo uistinu pomenuti još nešto. Vodu. Vidiš, neki su se ljudi zabrinuli.“

„Kiše nema već mesecima", dodade Edela, a Daiza klimnu glavom.

Ovaj put Faila nije ni trepnula. Bile su previše bistre da bi pomislile kako Perin može učiniti bilo šta u vezi s tim. „Izvori još daju vode, a Perin je naložio da se iskopaju novi bunari.“ Zapravo, samo je to predložio, ali na svu sreću, svelo se na isto. „A kanali za navodnjavanje iz Vodene šume biće završeni mnogo pre setve.“ To je bilo njeno delo; polovina njiva u Saldeji se navodnjavala, ali ovde niko nije čuo da se tako nešto radi. „Kako god bilo, kiše moraju doći, pre ili kasnije. Kanali su tu samo za svaki slučaj.“ Daiza ponovo klimnu glavom, sporo, kao i Elvin i Edela. Ali one su to znale jednako dobro kao i ona.

„Nije posredi kiša", promrmlja Mila. „Bar ne samo ona. Ovo nije prirodno. Vidiš, nijedna od nas ne može Slušati Vetar.“ Zgrbila je ramena pred iznenadnim mrštenjem ostalih. Očito je rekla previše i pri tom odala njihove tajne. Navodno, svaka je Mudrost mogla da predvidi vremenske prilike Slušanjem Vetra; ili su makar govorile da mogu to. Ali čak i tako, Mila je uporno nastavila: „Pa, ne možemo! Umesto toga, gledamo u oblake i posmatramo kako se ponašaju ptice, mravi, gusenice i...“ Udahnuvši duboko, uspravila se, ali je i dalje izbegavala poglede ostalih Mudrosti. Faila se pitala kako je uspevala da se izbori sa Ženskim krugom u Tarenskoj Skeli, a nekmoli sa Seoskim savetom. Naravno, i za njih su okolnosti bile jednako nove kao i za Milu; selo je ostalo bez čitavog svog stanovništva kada su došli Troloci i sada su tamo svi bili novi. „Nije ovo prirodno, moja gospo. Prvi snegovi trebalo je da budu ovde pre više nedelja, ali i dalje kao da je leto u jeku. Nismo zabrinute, moja gospo, već uplašene! Ako niko drugi to neće da prizna, ja hoću. Noćima ležim budna. Mesec dana nisam pošteno spavala i...“ Ona zaćuta, a boja joj buknu u licu kada je shvatila da je možda preterala. Mudrost treba da u svakom trenutku zadrži vlast nad sobom; ne priliči joj da trči okolo i govori kako se plaši.

Ostale skrenuše poglede sa Mile na Failu. Ne rekoše ništa i lica su im bila dovoljno bezizražajna i za Aes Sedai.