Gospodar haosa

Ali opet, ljudi u Dvema Rekama govorili su kako se tamo nikada ništa ne menja, da bi se posle Troloka mnogo toga promenilo. Emondovo Polje, samo nekoliko stotina koraka južno od palate, bilo je veće nego kada ga je prvi put videla, i sve spaljene kuće bile su ponovo podignute, a gradile su se i nove. Neke su bile od opeke, što je bila još jedna novotarija. A neke sa crepovima na krovovima. Po brzini kojom su novi domovi nicali, moglo se očekivati da palata ubrzo bude u selu. Pričalo se o zidu, za slučaj da se Troloci vrate. Promena. Šačica dece sledila je visokog Loijala jednom seoskom ulicom. Prošlo je samo nekoliko meseci otkad je prizor Ogijera, sa čupavim ušima i nosom širokim gotovo koliko i celo njegovo lice, upola višeg od svakog muškarca, privlačio svu seosku decu da zijaju u čudu, kao i majke koje su u užasu hitale da ih zaštite. Sada su majke slale svoju decu Loijalu da im čita. Stranci u čudno skrojenim kaputima i haljinama mešali su se sa žiteljima Emondovog Polja i izdvajali se jednako koliko i Loijal, ali ih niko ne bi dvaput pogledao, baš kao ni tri seoska Aijela, neobične, visoke ljude u smeđoj i sivoj odeči. Do pre nekoliko nedelja tu su bile i dve Aes Sedai, pa čak ni one nisu izazivale više od naklona i knikseva punih poštovanja. Promena. Dva jarbola za zastave na Zelenilu, nedaleko od Vinskog izvora, videla su se iznad krovova, jedan sa crvenom vučjom glavom i crvenim porubom, Perinovim novim znamenjem, drugi sa grimiznim orlom u letu kao oznakom Maneterena. Maneteren je nestao u Troločkim ratovima, pre oko dve hiljade godina, ali ova zemlja bila je njegov deo i Dve Reke podizale su taj barjak gotovo jednodušno. Promena, a nisu ni slutili koliko velika, koliko neumoljiva. Ali Perin će ih provesti do onoga što ih čeka. Učiniće to uz njenu pomoć.

„Nekada sam lovio zečeve sa Gvilom" reče Perin. „On je samo nekoliko godina stariji od mene i povremeno me je vodio u lov.“

Bio joj je potreban trenutak da se seti o čemu on to govori.„Gvil pokušava da nauči kako da bude sluga. Ne pomažeš mu time što ga pozivaš da popušite lulu u štalama i pričate o konjima.“ Ona udahnu duboko i polako. Ovo neće biti lako. „Imaš dužnost prema ovim ljudima, Perine. Koliko god teška bila, koliko god ne hteo da je obavljaš, moraš vršiti svoju dužnost.“

„Znam", reče on tiho. „Osećam kako me vuče.“

Glas mu je bio tako čudan da je pružila ruku da ga dograbi za kratku bradu i natera je da spusti pogled na nju. Njegove zlatne oči, za nju još jednako neobične i tajanstvene kao i oduvek, izgledale su tužno. „Kako to misliš? Možda ti se Gvil dopada, ali on...“

„Rand je posredi, Faila. Potreban sam mu.“

Grč koji je pokušavala da porekne steže se još jače u njoj. Ubedila je sebe da je opasnost nestala zajedno sa Aes Sedai. Bilo je to glupo od nje. Udala se za ta’verena, čoveka čija je sudbina bila da živote oko sebe prilagođava obliku koji je Šara zahtevala, a on je odrastao kraj još dva taverena, među kojima je jedan bio Ponovorođeni Zmaj lično. Bio je to deo njega koji je morala da deli s drugima. Nije želela da deli makar i vlas, ali bilo je tako. „Šta ćeš učiniti?“

„Otići ću.“ Pogled mu se načas pomerio i njene oči pošle su za njim. Uza zid je bio oslonjen težak kovački čekić i sekira sa zlokobnim sečivom u obliku polumeseca i držaljom dugačkom čitav korak. „Nisam mogao...“ Glas mu je gotovo prešao u šapat. „Nisam mogao da smislim kako da ti kažem. Poći ću noćas, kada svi budu spavali. Mislim da nema mnogo vremena, a može biti baš daleko. Gospar al’Tor i gospar Kauton pomoći će ti s gradonačelnicima, ako ti bude potrebno. Razgovarao sam s njima.“ Pokušao je da zazvuči vedrije, i bio je to sažaljenja vredan trud. „I tako ne bi trebalo da imaš nevolja s Mudrostima. Čudno; kada sam bio mali, Mudrosti su mi uvek izgledale tako zastrašujuće, ali zapravo je lako s njima, samo ako si odlučna.“

Faila stisnu usne. Dakle, razgovarao je sa Tamom al’Torom i Abelom Kautonom, zar ne, ali ne i sa njom? A tek Mudrosti! Volela bi da se on nađe u njenoj koži makar na jedan dan, pa da vidi koliko je lako s Mudrostima. „Ne možemo poći tako brzo. Potrebno je vreme da se pripremi odgovarajuća pratnja.“

Perinove oči se skupiše.„Mi? Ti ne ideš! Biće...!“ On se nakašlja, pa nastavi blažim glasom. „Biće najbolje da jedno od nas ostane ovde. Ako gospodar ode, gospa treba da ostane i brine se o svemu. To ima smisla. Svakog dana je sve više izbeglica. Treba rešavati sve te sporove. Ako pođeš i ti, ovde će biti gore nego u vreme Troloka.“

Kako je mogao da pomisli da ona neće primetiti tako nespretan izgovor? Nameravao je da kaže kako će biti opasno. Kako je ta njegova želja da je zaštiti od opasnosti mogla uvek da izazove toplinu u njoj i istovremeno je toliko razbesni? „Učiničemo kako ti misliš da je najbolje", reče ona blago i on podozrivo trepnu, počeša se po bradi, pa klimnu glavom.