Gospodar haosa

Sada je bilo samo neophodno da ga uveri u to šta je zaista najbolje. Makar nije rekao izričito da ona ne sme da ide. Mogla je s jednakim uspehom rukama da pomeri ambar i da promeni njegovo mišljenje, kada se on jednom odluči, ali uz malo pažnje to se dalo izbeći. Obično.

Ona ga iznebuha zagrli i zabi lice u njegova široka prsa. Snažne šake blago su joj gladile kosu; verovatno je mislio da je zabrinuta zbog njegovog odlaska. Pa, i jeste to bila, na neki način. Samo ne zbog njegovog odlaska bez nje; on još nije shvatio šta znači oženiti se Saldejkom. Tako su se dobro slagali daleko od Randa al’Tora. Zašto je Ponovorođenom Zmaju Perin sada potreban, toliko da je Perin to mogao da oseti preko silnih stotina liga što su ih razdvajale? Zašto ima tako malo vremena? Zašto? Perinu je košulja bila slepljena za oznojene grudi i neprirodna vrelina oblivala joj je lice znojem, ali Faila je sva uzdrhtala.

S jednom rukom na balčaku, Gavin Trakand je dlanom cupkao kamičak dok je iznova obilazio svoje ljude i proveravao njihove položaje oko brda prekrivenog drvečem. Suvi vreli vetar koji je nosio prašinu preko talasastih smeđih livada lepršao je zelenim plaštom na njegovim plećima. Nije se videlo ništa osim mrtve trave, raštrkanih čestara i ponekog sparušenog žbuna. Toliko je prostora morao pokriti ljudima koje je imao, ako do borbe tu dođe. Grupisao je po pet mačevalaca- pešaka, sa strelcima pedeset koraka iza njih, uzbrdo. Još pedeset ih je čekalo sa kopljima i konjima blizu tabora na vrhu, da budu otposlati gde zatreba. Nadao se da danas to neće biti potrebno.

Na početku je bilo manje Omladinaca, ali njihov ugled dovodio je nove regrute. Uvećani broj bio je od koristi: nijednom regrutu nije bilo dozvoljeno da napusti Tar Valon pre nego što ispuni zahteve. Nije posredi bilo to što je danas očekivao borbu više nego nekog drugog dana, već saznanje da ona najčešće dolazi kad joj se ne nadaš. Samo bi Aes Sedai čekale do poslednjeg trena da čoveku nešto saopšte, kao na primer to šta će se danas zbiti.

„Je li sve u redu?" reče on, zastavši kraj grupe mačevalaca. Uprkos vrućini, neki su nosili zelene plaštove tako da se video Gavinov beli vepar u jurišu izvezen na grudima.

Džisao Hamora bio je najmlađi, još se dečački osmehivao, ali isto tako je bio jedini od petorice s malom srebrnom kulom na okovratniku, što ga je označavalo kao veterana iz bitke u Beloj kuli. Odgovorio je: „Sve u redu, gospodaru.“

Omladinci su zaslužili svoj naziv. Sam Gavin, koji je navršio još neku povrh dvadesete, bio je među najstarijima. Pravilo je bilo da ne prihvataju nikoga ko je služio u bilo kojoj vojsci, ili nosio oružje za ma kog gospodara ili gospu, pa čak ni one koji su radili kao čuvari trgovaca. Prvi Omladinci otišli su u Kulu kao dečaci i mladići, da ih obuče Zaštitnici, najbolji mačevaoci, najbolji borci na svetu, i nastavili su s tom tradicijom, makar delimično, iako ih Zaštitnici više nisu obučavali. Mladost nije bila nedostatak. Održali su malo slavlje pre samo nedelju dana zbog prvih brčića koje je Bendži Dalfor obrijao a da nije posredi bilo paperje, a i on je na obrazu imao ožiljak iz borbe u Kuli. Aes Sedai su bile previše zauzete za Lečenje u danima neposredno pošto je Sijuan Sanče razrešena zvanja Amirlin. Možda bi ona još bila Amirlin da se Omladinci nisu suočili sa mnogim negdašnjim učiteljima i pobedili ih u dvoranama Kule.

„Ima li ovo ikakvog smisla, gospodaru?” upita Hal Moir. On je bio dve godine stariji od Džisaa, i poput mnogih koji nisu imali na sebi srebrnu kulu, žalio je što nije bio tamo. Naučiće već. „Aijelima ni traga ni glasa.“

„Misliš da je tako?“ Ne odmerivši težinu kamena u ruci kako ne bi bilo upozorenja, Gavin ga hitnu što je jače mogao u jedini žbun dovoljno blizu da se pogodi, kržljav i mali. Začu se samo šuštanje mrtvog lišća, ali grm se zatresao malčice više nego što bi trebalo, kao da je čovek nekako skriven iza njega pogođen na neko osetljivo mesto. Novajlijama se oteše usklici; Džisao samo malo izvuče mač. „Jedna Aijelka, Hale, može da se krije iza neravnine na tlu o koju se ti čak ni sapleo ne bi.“ Iako je Gavin o Aijelima znao samo ono što je čitao u knjigama, ipak, pročitao je sve knjige koje je uspeo da pronađe u biblioteci Bele kule, svih onih koji su se zaista borili protiv njih, sve knjige vojnika koji su izgleda znali o čemu govore. Čovek se morao pripremiti za budućnost, a činilo se da je budućnost sveta rat. „Ali ako Svetlost bude dobra prema nama, danas neće biti borbe.“

„Gospodaru!” začu se povik s brda kada je osmatrač ugledao ono što je upravo opazio i on. Nekoliko stotina koraka zapadno tri žene izlazile su iz malog čestara i prilazile brdu. Zapad; iznenađenje. Ali Aijeli su oduvek voleli iznenađenja.