Gospodar haosa

Zapiljio se besno u svenule, vetrovite pašnjake, dok je hodao od položaja do položaja. I tako se našao tu, u nadi da Aijeli neće odlučiti da napadnu uprkos – ili upravo zbog – onoga o čentu Šaido Mudre razgovaraju sa Koiren i ostalima. Podozrevao je da ih tamo ima dovoljno da ga savladaju iako ima pomoć Aes Sedai. Zaputio se prema Kairhijenu i nije znao šta da misli o lome. Koiren ga je naterala da sačuva svoj zadatak u tajnosti, i čak i tada kao da se plašila onoga što mu je govorila. Verovatno i jeste osećala strah. Uvek je najbolje bilo pažljivo ispitati ono što Aes Sedai kažu – one nisu umele da lažu, ali su zato znale da zavrte istinu kao čigru – pa čak ni tako nije uspeo da nađe skrivena značenja. Šest Aes Sedai išle su da zamole Ponovorođenog Zmaja da ih otprati do Kule, sa Omladincima pod zapovedništvom sina kraljice Andora u počasnoj pratnji. Mogao je postojati samo jedan razlog, koji je tako očito prenerazio Koiren da je samo natuknula ponešto o njemu. Gavina je takođe prenerazio. Elaida je nameravala da objavi svetu kako Bela kula podržava Ponovorođenog Zmaja.

To je bilo bezmalo za nevericu. Elaida je bila Crvena pre nego što je postala Amirlin. Crvene su mrzele i samu pomisao na muškarce koji usmeravaju; doduše, one nisu imale naročito mišljenje o muškarcima uopšte. A opet, pad nekada nepobedivog Kamena Tira, ispunjenje proročanstva, govorilo je da je Rand al’Tor Ponovorođeni Zmaj, i čak je i Elaida govorila da nastupa Poslednja bitka. Gavin je jedva mogao da spoji preplašeno seljače koje je bukvalno upalo u kraljevsku palatu u Kaemlinu sa čovekom iz glasina koje su dopirale rekom Erinin do Tar Valona. Pričalo se da je povešao tairenske uzvišene gospodare i dozvolio Aijelima da poharaju Kamen. Svakako je doveo Aijele preko Kičme sveta, tek drugi put posle Slamanja, da opustoše Kairhijen. Možda je to bilo ludilo. Gavinu se Rand al’Tor prilično dopadao; žalio je što se ovaj izmetnuo u takvog čoveka.

Kada se vratio do Džisaove grupe, još se neko ukazao na zapadu: torbar sa šljampavim šeširom, koji je vodio mršavu tovarnu mazgu. Išao je pravo prema brdu i ugledao ih je.

Džisao se pomeri, a onda ponovo umiri kada mu je Gavin dodirnuo ruku. Gavin je znao šta mladić misli, ali ako Aijeli odluče da tog prikana ubiju, oni tu neće moći ništa da urade. Koiren neće biti nimalo zadovoljna ako on započne bitku protiv ljudi s kojima ona razgovara.

Torbar je bezbrižno tabanao, baš pored žbuna koji je Gavin gađao kamenom. Mazga poče nasumično da pase smeđu travu dok je čovek skidao šešir, opisivao njime luk kojim je sve njih obuhvatio, a onda stao da prljavom maramom briše lice obraslo prosedom bradom. „Neka vas Svetlost obasja, gospodari moji. Dobro ste opremljeni za putovanje u ova opasna vremena, što svako videti može, ali ako ipak ima kakve sitnice koja bi vam mogla zatrebati, stari Mil Tesen verovatno to ima u svojim bisagama. A nižih cena nema na deset milja odavde, gospodari moji.“

Gavin je sumnjao da u krugu od deset milja postoji ijedna farma. „Opasna vremena, uistinu, gosparu Tesene. Zar se ne plašiš Aijela?“

„Aijela, gospodaru moj? Oni su svi dole kod Kairhijena. Stari Mil može da nanjuši Aijela, jašta. Istina, kamo lepe sreće da ima kojeg ovde. Lepo je trgovati s Aijelima. Oni imaju mnogo zlata. Iz Kairhijena. I ne diraju torbare. Svi to znaju.“

Gavin se uzdrža da ne upita zbog čega onda, kad je već toliko dobro trgovati s Aijelima u Kairhijenu, čovek nije zapucao na jug. „Kakve su vesti iz sveta, gosparu Tesene? Mi smo sa severa, tako da ti možda znaš nešto što još sa juga nije doprlo do nas.“

„O, na jugu se mnogo toga velikog dešava, gospodaru moj. Čuo si za Kairhijen? Za onoga što sebe naziva Zmajem i tako to?“ Gavin klimnu glavom, pa ovaj nastavi. „E, taj vam je sad zauzeo Andor. Pa, najvećim delom, makar. Njihova je kraljica mrtva. Neki vele da će osvojiti čitav svet pre...“ On zamuče skiknuvši prigušeno pre nego što je Gavin shvatio da je čoveka ščepao za revere.

„Kraljica Morgaza je mrtva? Govori, čoveče! Brzo!“

Tesen zakoluta očima u potrazi za pomoći, ali progovori, brzo. „Tako kažu, gospodaru moj. Stari Mil to ne zna, ali misli da je istina. Svi tako vele, gospodaru moj. Svi kažu kako je taj Zmaj to uradio. Gospodaru? Guša starog Mila, gospodaru! Gospodaru!“

Gavin trže ruke kao da se opekao. Osećao je kako gori iznutra. Drugu je gušu želeo u šakama. „A kći naslednica?“ Glas mu je zazvučao daleko. „Ima li glasa o kćeri naslednici, Elejni?“

Tesen je ustuknuo za dugi korak čim je ostao slobodan. „Ne koliko stari Mil zna, gospodaru. Neki kažu da je i ona mrtva. Neki vele da ju je ubio, ali stari Mil nije siguran u to.“