Gospodar haosa

Sevana ne odgovori na to. Nije znala odgovor. Još ne. Znala je samo da tek kad takozvanog Kar’a’karna, poglavara nad poglavarima Aijela, bude držala u okovima pred svojim čadorom kao besnog psa, ova će zemlja uistinu pripadati Šaidoima. I njoj. Znala je to čak i pre nego što ju je onaj čudni mokrozemac nekako pronašao u planini koju ovi ljudi nazivaju Rodoubičinim bodežom. On joj je dao kockicu od nekog tvrdog kamena, sa gusto izrezbarenim čudnim šarama, i rekao joj šta s njom da učini, uz pomoć jedne Mudre koja može da usmerava, kad joj se al’Tor jednom nađe u rukama. Nosila je to stalno u torbici za pojasom; nije još odlučila šta s time da učini, ali do sada još nikome nije rekla ni za čoveka ni za kockicu. Visoko podignutog čela, hodala je dalje pod suncem koje je pržilo s jesenjeg neba.

Vrt palate možda bi i podsećao malo na svežinu da je u njemu bilo drveća. Ali tu su najviše rastinje predstavljale otmeno oblikovane živice, prinuđene da liče na konje ili medvede u trku, na žonglere usred nastupa i tome slično. Baštovani u košuljama trčkarali su unaokolo sa kofama vode pod vrelim popodnevnim suncem i trudili se da spasu svoje tvorevine. Digli su ruke od cveća i raščistili sve uređene leje da bi u njih položili busenje koje je i samo venulo.

„Šteta što je toliko vruće“, reče Ailron. Izvukavši čipkanu maramicu iz čipkom opervaženog rukava žutog svilenog kaputa, on pažljivo obrisa lice, pa je baci u stranu. Sluga u zlatno-crvenoj livreji brzo je dograbi sa pošljunčane staze i ponovo se stopi s pozadinom: drugi livrejisani muškarac položi svežu zamenu u kraljevu ruku kako bi je ovaj zavukao pod rukav. Ailron nije zahvalio, naravno, činilo se čak da nije ni primetio. „Ovi ljudi obično uspeju sve da održe u životu do proleća, ali ove zime možda i izgubim ponešto. Pošto izgleda da zimu nećemo ni imati. Hladnoću trpe bolje nego sušu. Šta kažete, draga moja, zar nisu veoma lepe?“

Ailron, Posvećeni Svetlošću, kralj i branitelj Amadicije, čuvar Južne kapije, nije bio toliko zgodan kao u glasinama, ali opet, kada ga je Morgaza upoznala pre mnogo godina, podozrevala je kako je možda on sam bio izvor tih glasina. Tamna kosa bila mu je gusta i talasasta – ali bez ikakve sumnje mu se proređivala spreda. Nos mu je bio malčice predugačak, uši pomalo prevelike. Čitavo njegovo lice ukazivalo je na neki neodređeni način na to da je mek. Jednog dana će ona morati da ga upita kuda vodi ta Južna kapija.

Dok je mahala izrezbarenom lepezom od slonovače, odmerila je pogledom jednu od baštovanskih... tvorevina. Činilo se da su to tri ogromne nage žene koje se očajnički rvu sa džinovskim zmijama. „Baš su izuzetne”, reče ona. Onaj ko dolazi da prosi ne može mnogo da bira šta će reći.

„Da. Da, zar ne? Ah, čini se da me zovu državne stvari. Plašim se, prilično hitne.“ Desetak ljudi odevenih živopisno poput cveća kojeg tamo više nije bilo pojavilo se na kratkom mermernom stepeništu na drugoj strani staze da ga sačeka ispred desetine izbrazdanih stubova na kojima nije stajalo ništa. „Do večeras, draga moja. Nastavićemo razgovor o vašim strašnim nevoljama i videti šta se može učiniti.“

On se pokloni nad njenom rukom, zaustavivši se tik da je ne poljubi, a ona načini mali kniks, promrmljavši prikladne besmislice, a onda se on hitro udalji, da bi ga sledili svi osim jednog iz svite slugu koju je vukao posvuda za sobom.

Kada je otišao, Morgaza je zamahala lepezom žustrije nego što je to dolikovalo u njegovom prisustvu – taj se čovek pravio kao da ga vrućina uopšte ne dotiče, dok mu je znoj lio niz lice – i okrenula se natrag prema svojim odajama. One su bile njene po dopuštenju, baš kao što je i svetloplava haljina na njoj bila dar. Nije odustajala od visokog okovratnika uprkos vremenu; imala je jasnu predstavu o značenju dubokih izreza.

Usamljeni sluga išao je za njom na kratkoj udaljenosti. I Talanvor, naravno, koji joj je bio za petama i ustrajavao u tome da bude odeven u isti grubi zeleni kaput u kojem je i doputovao, s mačem o bedru, kao da očekuje napad na palatu Seranda, jedva dve milje udaljenu od Amadora. Pokušala je da ne obraća pažnju na visokog mladića ali on, kao i obično, nije dopuštao da ga ne primećuje.

„Trebalo je da odemo do Geldana, Morgazo. Džehani.“

Neke stvari je predugo dozvoljavala. Suknje joj zašuštaše kada se naglo okrenula da se suoči s njim i oči joj sevnuše. „Tokom našeg putovanja izvesna diskrecija bila je nužna, ali oni koji su sada oko nas znaju ko sam. I ti ćeš to upamtiti i pokazati propisno poštovanje prema svojoj kraljici. Na kolena!“ Prenerazila se kad se on nije ni pomerio. „Zar si ti moja kraljica, Morgazo?“ Makar je utišao glas kako ga sluga ne bi čuo i raširio glas o tome, ali njegove oči... Umalo nije ustuknula od gole požude koju je tamo videla. I besa. „Ja te neću napustiti do smrti, Morgazo, ali ti si mnogo toga napustila kada si prepustila Andor Gebrilu. Kada ga ponovo pronađeš, kleknuću ti pred noge i moći ćeš da mi odrubiš glavu ukoliko poželiš, ali do tada... Trebalo je da odemo do Geldana.“