Gospodar haosa

Ta mlada luda bila je spremna da umre u borbi s nasilnikom čak i posle njenog otkrića da je neće podržati niti jedna Kuća u Andoru i dan za danom, nedelju za nedeljom pošto je zaključila da može jedino d.a potraži stranu pomoč, bivao je sve bezobrazniji i neposlušniji. Mogla je od Ailrona da zatraži Talanvorovu glavu i da je dobije bez ikakvih pitanja. Ali to što pitanja ne bi bila iskazana ne znači da ne bi ni postojala u glavi. Ona je uistinu ovde bila prosjak, i nije mogla sebi da priušti da zatraži makar jednu suvišnu uslugu. Osim toga, bez Talanvora ona ne bi ni bila ovde. Bila bi zatvorenica – i gore od toga – gospodara Gebrila. Bili su to jedini razlozi da Talanvor sačuva glavu.

Njena vojska čuvala je vrata ukrašena duborezom. Bazel Gil je bio muškarac rumenih obraza i prosede kose tašto začešljane unazad preko ćelavog mesta. Kožni prsnik prošiven čeličnim diskovima napinjao mu se na trbuhu, a nosio je mač koji nije dodirnuo dvadeset godina pre nego što ga je opasao da bi nju sledio. Lemgvin je bio glomazan i čvrst, mada se zbog teških očnih kapaka činilo da je stalno pospan. I on je imao mač, ali ožiljci na licu i nos lomljen više puta jasno su svedočili o tome da je radije pribegavao pesnicama ili buzdovanu. Krčmar i ulični borac; pored Talanvora, to je bila sva vojska koju je za sada imala kako bi preotela Andor i svoj presto od Gebrila.

Obojica su se nespretno klanjali, ali ona je kliznula kraj njih i zalupila vrata Talanvoru ispred nosa. „Svet će" rekla je zarežavši, „biti bolje mesto bez muškaraca.“

„Praznije svakako", reče Morgazina stara dadilja sa svoje stolice kraj baršunom zastrtog prozora u predvorju. Pošto je Lini pognula glavu iznad svog obruča za vez, seda punđa njihala joj se u vazduhu. Mršava kao trska, nije bila ni najmanje krhka kao što se činilo. „Pretpostavljam da Ailron danas nije bio nimalo predusretljiviji? Ili je Talanvor razlog, dete? Moraš naučiti kako da ne dozvoliš muškarcima da te uznemire. Od jeda ti propada lice.“ Lini i dalje nije htela da prizna da je Morgaza nadrasla dečju sobu, iako je bila dadilja i Morgazinoj kćeri.

„Ailron je bio šarmantan", reče Morgaza oprezno. Treća žena u sobi, koja je na kolenima vadila presavijenu posteljinu iz jedne škrinje, glasno je šmrknula i Morgaza se jedva uzdržala da je besno ne pogleda. Breana je bila Lemgvinova... družbenica. Niska preplanula žena pratila ga je kud god je išao, ali ona je bila Kairhijenjanka i Morgaza nije bila njena kraljica, što joj je jasno stavila do znanja. „Još dan-dva", nastavi Morgaza, „i mislim da ću dobiti obećanje od njega. Danas je najzad priznao da su mi potrebni vojnici spolja kako bih preotela Kaemlin. Kada Gebril bude oteran iz Kaemlina, plemići će se ponovo sjatiti oko mene.“ Nadala se da će biti tako; bila je u Amadiciji zato što je dozvolila da je Gebril zaslepi, i loše se ophodila čak i prema svojim najstarijim prijateljima među Kućama, po njegovom nalogu.

„Spori konj ne stigne uvek do krajnjeg odredišta", navede Lini, i dalje napregnuta nad svojim vezom. Ona je veoma volela stare izreke, a Morgaza je podozrevala da neke izmišlja na licu mesta.

„Ovaj vala hoće" bila je istrajna Morgaza. Talanvor se prevario u pogledu Geldana; po Ailronovim rečima, ta je zemlja gotovo zapala u bezvlašće zbog tog Proroka o kojem su sve sluge šaputale, zbog čoveka koji je propovedao Zmajevo ponovno rođenje. „Želim malo punča, Breana.“ Žena ju je samo gledala sve dok nije rekla: „Molim te.“ Čak i posle toga latila se sipanja sva drvena i mrzovoljna.

Mešavina vina i voćnih sokova bila je rashlađena ledom i osvežavajuća po toj vrućini; dodir srebrnog pehara prijao je Morgazinom čelu. Ailron je naložio da donesu sneg i led sa Maglenih planina, mada je bio potreban neprekidan niz kola da se dovoljno toga doveze u palatu.

I Lini uze vrč. „U vezi s Talanvorom”, započe ona pošto je otpila.

„Mani se toga, Lini”, odbrusi Morgaza.

„Pa šta ako je mlađi od tebe" reče Breana. Nasula je napitak i sebi. Kakva drskost od te žene! Ona je trebalo da bude sluškinja, kako god to nazivali u Kairhijenu. „Ako ga želiš, uzmi ga. Lemgvin veli da ti se zakleo, a ja sam videla kako te gleda.“ Nasmejala se promuklo. „Neće taj odbiti.“ Kairhijenjani su bili odvratni, ali je većina svoju raskalašnost makar pristojno skrivala.

Morgaza samo što joj nije naredila da napusti prostoriju, kada se na vratima začulo kucanje. Ne sačekavši odobrenje, uđe muškarac bele kose, naizgled kost i koža. Snežnobeli plašt bio mu je na grudima ukrašen upadljivim zlatnim suncem. Nadala se da će izbeći Bele plaštove sve dok ne bude imala Ailronov pečat na čvrstom sporazumu. Jeza od vina najednom joj je prešla pravo u kosti. Gde su Talanvor i ostali, kad je ušao tek tako?