Gospodar haosa

„Nema dokaza za to.“ Bila je zadovoljna što joj je glas još smiren. Čula je glasine o Loganu na putu za Amador. Ali bile su to samo glasine.

Čovek slegnu ramenima. „Veruj u šta hoćeš, ali ja više volim istinu od budalastih izmišljotina. Zar bi pravi Ponovorođeni Zmaj postupao kao on? Visoki lordovi su ga proglasili, veliš? Koliko ih je povešao pre nego što su mu se ostali priklonili? Dopustio je Aijelima da poharaju Kamen, i čitav Kairhijen. On kaže da će Kairhijen imati novog vladara – koga će on imenovati – ali jedina prava vlast u Kairhijenu jeste on sam. Kaže da će i u Kaemlinu biti novog vladara. Ti si mrtva; znaš li to? Mislim da se pominje gospa Dijelin. On je sedeo na Lavljem prestolu, koristio ga za prijeme, ali mislim da mu je bio pretesan, pošto je pravljen za žene. Podigao ga je kao znamenje svog osvajanja i zamenio ga sopstvenim prestolom, u velikoj dvorani tvoje kraljevske palate. Naravno, nije sve baš išlo dobro po njega. Neke andorske Kuće smatraju da te je ubio; sada, pošto si mrtva, zavladalo je saosećanje s tobom. Samo, ono što on drži u Andoru, drži gvozdenom pesnicom, sa hordom Aijela i vojskom krajiških pustahija koje mu je Kula iznovačila. Ali ako misliš da će te dobrodošlicom dočekati u Kaemlinu i predati ti presto..

Nije dovršio rečenicu, ali bujica reči pogodila je Morgazu kao tuča s neba. Dijelin je sledeča naslednica prestola samo ako Elejna umre bez potomaka. O, Svetlosti, Elejna! Je li još bezbedna u Kuli? Čudna joj je bila pomisao na to kako je osećala takvu odbojnost prema Aes Sedai, uglavnom zato što su na neko vreme izgubile Elejnu, toliko da je zahtevala Elejnin povratak kada od Kule niko nije ništa zahtevao, a opet se sada nadala da su strogo čuvale njenu kćer. Setila se jednog pisma od Elejne, posle njenog povratka u Tar Valon. Je li bilo i drugih? Toliko joj je bilo nejasno od onoga što se dogodilo dok je bila opčinjena Gebrilom. Elejna je sigurno na bezbednom. Trebalo bi da bude zabrinuta i zbog Gavina i Galada – samo Svetlost zna gde su oni sada – ali Elejna je njena naslednica. Mir u Andoru zavisio je od valjanog nasleđivanja prestola.

Morala je dobro da razmisli. Sve se to uklapalo jedno s drugim, ali tako je bilo i sa umešno smišljenim lažima, a ovaj čovek je svakako majstor te veštine. Nije bilo ničeg čudnog u tome da u Andoru misle da je ona mrtva; morala je kradom da ode iz svog kraljevstva kako bi izbegla Gebrila i one koji bi je mogli predati njemu ili se osvetiti njoj za Gebrilova nepočinstva.

Ako iz toga može nići ma kakvo saosećanje, biće joj od koristi kada ustane iz mrtvih. Činjenice. „Treba mi vremena da razmislim", reče mu ona.

„Naravno.“ Nijal ustade bez napora i ona bi ustala i sama, kako je on ne bi nadvisio, ali nije bila sigurna može li da stoji. „Doći ću ponovo za dan--dva. U međuvremenu, želim da budem siguran u to da si bezbedna. Ailron je toliko obuzet sopstvenim brigama da se ne zna ko bi sve mogao da se uvuče ovamo, možda i s lošim namerama. Bio sam toliko slobodan da ovde postavim nekoliko Dece. S Ailronovim pristankom.“

Morgaza je oduvek slušala kako su Beli plaštovi stvarna vlast u Amadiciji i sada je bila sigurna da je dobila dokaz za to.

Nijal je bio nešto zvaničniji u odlasku nego u dolasku, naklonivši se kako bi to učinio pred sebi ravnim. Bilo kako bilo, stavio joj je do znanja da nema izbora.

Čim je otišao, Morgaza se osovila na noge, ali Breana je brže od nje pohitala prema vratima. I pored toga, pre nego što je ijedna od njih prešla preko tri stepenice, vrata su se s treskom otvorila, a Talanvor i ostala dvojica upali su u sobu.

„Morgazo", dahtao je Talanvor pokušavajući da je upije očima. „Uplašio sam se da...“

„Uplašio?", reče ona s prezirom. Bilo je to suvišno; nikada neće naučiti. „Zar me ovako štitiš? I najobičniji dečak mogao je tako da učini! Opet, dečak je tako i učinio.“

Vatreni pogled zadržao se još koji tren na njoj, a onda se on okrenuo i progurao kraj Bazela i Lemgvina.

Krčmar je stajao i kršio ruke. „Bilo ih je najmanje trideset, kraljice moja. Talanvor bi se tukao; pokušao je da vikne, da te upozori, ali su ga mlatnuli balčakom. Onaj stari rekao je da ne nameravaju da ti naude, ali nije im trebao niko osim tebe, i ako baš budu morali da nas pobiju...“ Pogled mu pređe na Lini i Breanu, koja je odmeravala Lemgvina od glave do pete kako bi se uverila da nije povređen. Činilo se da je muškarac jednako zabrinut za nju. „Kraljice moja, da sam samo pomislio kako bi iole vredelo... Žao mi je. Izneverio sam te.“

„Pravi lek je uvek gorak", promrmlja Lini tiho. „Ponajviše za nadureno i histerično dete.“ Makar ovaj put nije to rekla tako da cela soba može da je čuje.