Gospodar haosa

Mladić obliznu usne. „Ja... Odseli smo u Amadoru kod čoveka koji gaji golubove. Trgovca. Njemu stižu poruke odasvud. I iz Kaemlina. Ali koliko čujem, to su sve same loše vesti, kraljice moja. Možda zatreba dan ili dva, ali moj stric će već smisliti neki drugi način. Samo sam želeo da stavim do znanja da je pomoć blizu.“

E, baš lepo. Utrkivanje Pedrona Nijala i Džena, strica ovog Petra. Želela je da nije tako sigurna na koga da se opkladi. „U međuvremenu, možeš mi ispričati koliko su okolnosti u Kaemlinu zaista loše.“

„Kraljice moja, samo je trebalo da javim o pomoći. Stric će mi se naljutiti ako se zadržim...“

„Ja jesam tvoja kraljica, Petre", reče Morgaza odlučno, „kao i tvom stricu Dženu. Neće on imati ništa protiv toga da mi odgovoriš na pitanja.“ Petr je izgledao kao da bi mogao da zaždi odatle, ali ona se smestila u naslonjaču pa otpočela traganje za istinom.

Kada je sjahao u glavnom dvorištu Tvrđave Svetlosti i dobacio uzde konjušaru, Pedron Nijal se osećao sasvim dobro. Morgaza mu je u šaci, a nije morao da izgovori ni jednu jedinu laž. Nije voleo da laže. Sve je to bilo njegovo lično tumačenje događaja, ali on je u njega bio siguran. Rand al’Tor je lažni Zmaj i oruđe u rukama Kule. Svet je pun budala koje ne umeju da misle. Poslednja bitka neće biti nekakva džinovska borba između Mračnog i Ponovorođenog Zmaja, običnog čoveka. Tvorac je odavno ostavio čovečanstvo da se samo snalazi. Ne, kad nastupi Tarmon Gai’don, biće to kao u Troločkim ratovima pre dve hiljade godina i više, kada su horde Troloka i ostalog Nakota Šenke pokuljale iz Velike pustoši, probile se kroz Krajine i umalo nisu udavile čovečanstvo u moru krvi. On nije smerao da dozvoli čovečanstvu da se s tim suoči podeljeno i nepripremljeno.

Talas naklona Dece pod belim plaštovima pratio ga je kroz hodnike kamenih zidova u Tvrđavi, sve do njegove lične sobe za primanje. U predvorju je Balver, njegov pisar zgrčenog lica, skočio na noge i usplahireno izdeklamovao koji sve papiri čekaju da ih gospodar i kapetan potpiše, ali Nijalovu pažnju privukao je visoki muškarac koji je lako ustao sa jedne od stolica poredanih kraj zida, sa grimiznim pastirskim štapom iza zlatnog sunca na ogrtaču i tri zlatna čvora kao oznakama čina ispod toga.

Džaihim Karidin, inkvizitor Ruke Svetlosti, izgledao je upravo onoliko grubo koliko je to i bio, ali na slepoočnicama je imao više sedih vlasi nego kada ga je Nijal poslednji put video. Tamne i duboko usađene oči sjajile su mu brigom, i to nije bilo nimalo neobično. Poslednja dva zadatka koja su mu bila poverena završila su se propašću; to nije bilo naročito povoljno za čoveka koji je smerao da jednog dana postane Veliki inkvizitor, pa možda čak i gospodar zapovednik i kapetan.

Dobacivši plašt Balveru, Nijal pokaza Karidinu da pođe za njim u samu sobu za primanja, gde su osvojene borbene zastave i barjaci starih neprijatelja stajali kao trofeji na zidovima obloženim tamnim pločama, a u ogromnom plamtečem suncu na podu bilo je dovoljno zlata da većinu ljudi natera da u njega zure. Ako se to zanemari, bila je to obična vojnička soba, odraz samog Nijala. On sede u stolicu s visokim naslonom, dobro izrađenu ali neukrašenu. Dugački istovetni kamini na oba kraja prostorije bili su hladni i počišćeni u doba godine kada je trebalo da u njima besni vatra. Bio je to dovoljan dokaz da se Poslednja bitka bliži. Karidin se duboko poklonio i kleknuo na sunce, izlizano posle vekova izloženosti stopalima i kolenima.

„Jesi li razmislio o tome zašto sam te pozvao, Karidine?“ Posle Almotske ravnice i Falmea, posle Tančika, nije mogao kriviti čoveka ako je mislio da će biti uhapšen. Ali ako je ovaj i podozrevao takvu mogućnost, u glasu to ničim nije odao. Kao i obično, nije mogao da ne pokaže kako zna više od svih ostalih. A svakako više nego što je trebalo da zna.

„Aes Sedai u Altari, gospodaru zapovedniče i kapetane. Prilika da se uništi polovina veštica iz Tar Valona, tu, na našem pragu!“ Preterivanje; u Salidaru je bila možda trećina, ne više od toga.

„I jesi li razmišljao o tome naglas među prijateljima?“ Nijal je sumnjao da ih je Karidin uopšte imao, ali bilo je onih sa kojima je pio. I odskora, onih sa kojima se opijao. Mada, čovek je bio sposoban za ponešto; dovoljno da bude od koristi.

„Ne, gospodaru moj, zapovedniče i kapetane. Dobro znam da to ne bi bilo pametno!“

„Dobro", reče Nijal. „Jer se nećeš ni primaći tom Salidaru, baš kao ni bilo ko drugi od Dece.“ Nije bio siguran da li je to na Karidinovom licu blesnuo izraz olakšanja. Ako je i bilo tako, nije mu priličilo; taj čovek nikada nije pokazao nedostatak hrabrosti. A olakšanje se svakako nije uklapalo u njegov odgovor.

„Ali one samo čekaju da budu slomljene. To je dokaz da su glasine tačne, da je Kula podeljena. Možemo taj deo uništiti, a da ostale ni prstom ne mrdnu. Kula bi se mogla dovoljno oslabiti da padne.“