Gospodar haosa

Razdražena, postavila je sledeću dominu i kula se bučno srušila, a pločice od slonovače rasuše se po podu. Coknuvši, ona se okrenu od stola i prekrsti ruke ispod grudi. „Gde je Demandred? Sedamnaest je dana otkad je otišao Šajol Gulu, da bi sačekao sve do sada da nas obavesti o poruci, i onda se ne pojavi. “ Za to vreme je i sama dvaput išla u Jamu usuda, hodala tamo cepteći dok je osećala kamene očnjake u kosi. A tamo nije zatekla ništa do čudnog, previsokog Mirdraala koji nije progovarao. Rupa je bila tamo, svakako, ali Veliki gospodar nije odgovarao. Niti jedan put nije se dugo zadržala. Mislila je da se ničega ne plaši, bar ne onoga što je bilo u Polutanovim očima, ali Mirdraalovo nemo i slepo zurenje dvaput ju je oteralo sve bržim koracima koje je samo čvrsta samokontrola sprečila da se ne pretvore u trk. Da usmeravanje na tom mestu nije podrazumevalo sigurnu smrt, uništila bi Polutana ili Otputovala iz same Jame. „Gde je on?“

Semirhag podiže pogled sa veza, netremični pogled tamnih očiju na glatkom tamnom licu, a onda odloži rad i graciozno ustade. „Doći će kad bude došao“, reče ona mirno. Ona je uvek bila mirna, baš kao i graciozna. „Ako ne želiš da čekaš, idi.“

Mesana se nesvesno malčice pridiže na prste, ali opet je morala da podigne pogled. Semirhag je nadvisivala mnoge muškarce, mada je bila tako savršeno građena da biste to shvatili tek kada stane iznad vas i pogleda odozgo. „Da idem? E vala poći ću. A on može...“

Nije bilo nikakvog upozorenja, naravno. Nikada ga nije bilo kada bi muškarac usmeravao. Jarka uspravna crta pojavila se u vazduhu, a onda proširila dok su se vratnice razmicale dovoljno da Demandred stupi kroz njih i obema se blago nakloni. Danas je bio odeven u tamnosivo, sa svetlom čipkom oko vrata. Lako se prilagodio modi i tkaninama ovog Doba.

Njegov profil kao u kopca bio je veoma privlačan, mada ne baš od onih zbog kojih srce svake žene brže pokuca. Na neki način, „bezmalo" i „ne baš" oličavalo je suštinu Demandredovog života. Imao je tu nesreću da se rodi jedan dan posle Lijusa Terina Telamona, koji će postati Zmaj, pa je Barid Bel Medar, što je on bio tada, godinama svojim podvizima gotovo dostizao poduhvate Lijusa Terina, ne dosegnuvši sasvim njegovu slavu. Bez Lijusa Terina, on bi bio najslavniji čovek tog Doba. Da je bio postavljen za vođu umesto čoveka koga je smatrao umno podređenim sebi, preterano oprezne budale koja je prečesto uspevala da se srećno izvuče, zar bi danas stajao ovde? E sad, to jeste dokono razmišljanje, mada se njime bavila i ranije. Ne, važno je bilo to da je Demandred prezirao Zmaja, a sada, pošto je Zmaj Ponovorođen, on je taj prezir u potpunosti preneo na njega.

„Zašto...?“

Demandred podiže ruku. „Sačekajmo da se svi okupimo, Mesana, da ne moram da ponavljam.“

Prvi kovitlac saidara osetila je trenutak pre nego što se sjajna linija pojavila i pretvorila u prolaz. Napolje istupi Grendal, konačno bez pratnje polugolih slugu, pa dopusti otvoru da iščezne jednako brzo kao što je to učinio Demandred. Bila je to putena žena sitno ukovrdžane crvenozlatne kose. Negde je čak uspela da pronađe streit za odoru visokog okovratnika. Odražavajući njeno raspoloženje, tkanina je bila kao providna izmaglica. Mesana se povremeno pitala da li Grendal uistinu primećuje išta izvan svojih čulnih zadovoljstava.

„Baš sam se pitala da li ste ovde", reče pridošlica nehajno. „Vas troje ste bili toliko tajanstveni.“ Nasmejala se veselo, pomalo budalasto. Ne, bila bi velika greška ceniti Grendal po njenoj pojavi. Oni koji su je smatrali budalom većinom su već odavno mrtvi, žrtve žene koju su unižavali.

„Dolazi li Samael?" upita ona.

Grendal s omalovažavanjem odmahnu šakom punom prstenja. „O, on vam ne veruje. Mislim da taj čovek više ne veruje ni sebi samom." Streit je potamneo u gustu maglu. „On upravlja svojim vojskama u Ilijanu, vajka se što nema gromkoplja da ih naoruža. Kada ne čini to, traga za upotrebljivim angrealom ili sa’angrealom. Za nečim pristojno snažnim, naravno.“