Gospodar haosa

Svi pogledaše Mesanu i ona duboko udahnu. Svako od njih dao bi – pa, bezmalo sve za odgovarajući angreal ili sa’angreal. Svi su bili snažniji od one poluobučene dece koja su danas sebe nazivala Aes Sedai, ali dovoljno poluobučene dece koja bi se međusobno povezala moglo bi da ih sve skrši. Osim što, naravno, one više nisu znale kako bi to uradile, niti su ionako imale sredstva za to. Bili su potrebni muškarci da bi se ostvario veći broj veza od trinaest, više njih da bi se prevazišao broj od dvadeset sedam. Uistinu, te devojke – njoj su i najstarije izgledale kao devojke; ona je živela duže od tri stotine godina, sasvim izdvojena od svog vremena onako zatvorena u Rupi, a smatralo se da je tek zašla u svoje srednje doba – te devojke nisu predstavljale stvarnu opasnost, ali time niko od njih nije manje žudeo za angrealom, ili još bolje za moćnijim sa’angrealom. Pomoću tih ostataka iz sopstvenog vremena mogli su da usmeravaju količine Moći koje bi ih inače spržile u pepeo. Svako od njih stavio bi na kocku mnogo za jednu od tih nagrada. Ali ne sve. Ne bez stvarne potrebe. Ipak, žudnja zbog toga nije bila ništa manja.

Mesana bez razmišljanja progovori kao da drži predavanje. „Bela kula sada ima straže i štitove u svojim riznicama, spolja i unutra, a pored toga, tamo se svakodnevno sve prebrojava četiri puta. Veliki zamak u Kamenu Tira takođe je zaštićen i tamo je gadno stvorenje koje bi me uhvatilo kada bih pokušala da prođem ili razvežem štit. Mislim da ga može razvezati samo onaj koji ga je satkao, a sve do tada to je zamka za svaku drugu ženu kadru da usmerava.“

„Čuo sam da je to prašnjavi krš beskorisnog đubreta", reče Demandred s omalovažavanjem. „Tairenci su sakupljali sve za šta se makar govorkalo da ima veze sa Moći.“

Mesana je podozrevala da je on čuo još korisnih glasina. Isto tako je podozrevala da je satkana i zamka za muškarce oko Velikog zamka, inače bi Demandred odavno već imao svoj sa’angreal i napao Randa al’Tora. „Nema sumnje da ih ima u Kairhijenu i Ruideanu, ali čak i da ne naletiš pravo na al’Tora, oba mesta puna su žena kadrih da usmeravaju.“

„Neuke devojčice.“ Grendal šmrknu.

„Ako ti devojče iz kuhinje zarije nož u leđa“, reče Semirhag hladno, „jesi li manje mrtva nego da si pala u šadži dvoboju u Kalu?“

Mesana klimnu glavom. „Preostaje onda samo ono što možda leži zakopano u drevnim ruševinama ili zaboravljeno na tavanu. Ako želite da se oslanjate na to da ćete nešto slučajno pronaći, samo napred. Ja ne želim. Osim ako neko ne zna gde se nalazi kutija zastoja?“ U tom poslednjem pitanju bilo je izvesne suvoće. Kutije zastoja trebalo je da su nadživele Slamanje sveta, ali to previranje ih je najverovatnije ostavilo na dnu kakvog okeana ili zakopalo ispod planina. Malo je toga preostalo od sveta koji su poznavali, pored nekoliko imena i legendi.

Grendalin osmeh bio je sušta ljubaznost. „Oduvek sam mislila da bi trebalo da budeš učiteljica. O. Izvini. Zaboravila sam.“

Mesanino lice se smrknu. Njen put do Velikog gospodara započeo je kad joj je pre toliko godina bilo uskraćeno mesto u Kolam Daanu. Rekli su joj da nije pogodna za istraživanja, ali da bi i dalje mogla da podučava. Pa, podučavala je, sve dok nije otkrila kako da ih sve nauči pameti!

„Još čekam da čujem šta je rekao Veliki gospodar", promrmlja Semirhag.

„Da. Treba li da ubijemo al’Tora?“ Mesana shvati da obema rukama steže suknju, pa je pusti. Čudno. Nikada nije dozvolila nikome da joj se uvuče pod kožu. „Ako sve prođe dobro, za dva meseca, tri najviše, on će biti tamo gde ga mogu bezbedno dosegnuti, bespomoćan.“

„Tamo gde ga možeš bezbedno dosegnuti?“ Grendal upitno podiže obrve. „Gde si smestila svoje leglo? Nije važno. Koliko god bio štur, taj plan je najbolji koji sam čula u poslednje vreme.“

Demandred je i dalje ćutao, stajao tamo i ispitivački ih gledao. Ne, ne Grendal. Semirhag i nju. A kada je progovorio, obratio se i sebi i njima. „Kad pomislim na to gde ste se vas dve smestile, baš se priupitam. Koliko je toga Veliki gospodar znao, koliko dugo? Koliko je od samog početka ono što se zbilo bilo njegovo delo?“ Na to nije dobio odgovor. Najzad, on reče: „Hoćete da znate šta mi je Veliki gospodar rekao? Dobro. Ali to mora ostati ovde, sačuvano. Pošto je Samael odlučio da ne dođe, on neće ništa saznati. Kao ni ostali, živi ili mrtvi. Prvi deo poruke Velikog gospodara bio je jednostavan. Neka vlada Gospodar haosa. Baš je tako rekao.“ Kutak usana mu se trznu, i Mesana na njemu nikad nije videla ništa bliže osmehu. Onda je ispričao ostalo.

Mesana je shvatila da drhti, iako nije znala je li to zbog uzbuđenja ili straha. Moglo bi da upali; moglo bi da im donese sve. Ali zahtevalo je sreću, a njoj kockanje nije prijalo. Demandred je bio kockar. Imao je pravo što se jednog tiče; Lijus Terin je sebi skovao sreću kao novčić upravo izašao ispod čekića. Po njenom mišljenju, za sada se činilo da je i Rand al’Tor učinio isto.