Gospodar haosa

Mnogi su govorili da je Kaemlin drugi najlepši grad na svetu, nisu ga hvalili samo Andorci, koji su ga smatrali prvim, lepšim i od Tar Valona. Visoke oble kule pružale su se duž velikog spoljnog zida od sivog kamena prošarane srebrnom i belom bojom, a unutra su se uzdizale kule još više, i kupole bele i zlatne, blistave pod nemilosrdnim suncem. Grad se peo preko brda prema svom središtu, drevnom Unutrašnjem gradu, starom više od dve hiljade godina, okruženom sopstvenim blistavim belim zidom, sa kulama i kupolama, ljubičastim, belim i zlatnim, sa svetlucavim pločicama mozaika, iznad Novog grada.

Kao što je Unutrašnji grad bio srce Kaemlina i više od njegovog pukog središta, kraljevska palata bila je srce Unutrašnjeg grada, kao iz priče kakvog trubadura o snežnim tornjevima, zlatnim kupolama i čipkasto istesanom kamenu. Srce koje je tuklo u senci ta dva barjaka.

Nag do pojasa, održavajući lako ravnotežu na tabanima, Rand je bio jednako nesvestan toga da se nalazi na belim pločama dvorišta palate koliko i da na okolnim kolonadama stoje posmatrači. Znoj mu je slepio kosu za glavu i curio mu niz grudi. Poluzalečeni okrugli ožiljak na boku žestoko ga je boleo, ali on je odbijao to da prizna. Figure poput one na belom barjaku iznad njega obavijale su mu podlaktice i metalno svetlucale crvenom i zlatnom bojom. Zmajevi, tako su ih Aijeli nazivali, a ostali su počeli da prihvataju to ime. Bio je nejasno svestan da mu je u oba dlana jasno utisnut žig čaplje, a i to samo zato što ih je osećao dok je stiskao dugačku dršku drvenog mača za vežbanje.

Sjedinio se s mačem i prelazio je tečno iz stava u stav bez razmišljanja, dok je čizmama tiho grebuckao po svetlim pločama. Lav na brdu pretvarao se u Mesečev luk, pa u Jutarnju kulu. Bez razmišljanja. Oko njega je kružilo pet znojavih muškaraca golih prsa, oprezno prelazeći iz stava u stav, vežbajući pomeranje mačeva. Bio je svestan samo njih. Grubih lica, puni samopouzdanja, bili su najbolji koje je do sada uspeo da pronađe. Najbolji od Lanovog odlaska. Bez razmišljanja, kako ga je Lan i učio. Sjedinio se s mačem, sjedinio se s petoricom ljudi.

On naglo potrča napred, a ljudi oko njega pokrenuše se brzo kako bi on ostao u središtu. I baš u trenutku kada je ravnoteža zapretila da se prekine, kada su najmanje dvojica od petorice počela da se pomeraju kao da će se krug raspršiti, on se najednom okrenu usred koraka i potrča na drugu stranu. Pokušali su da ga prate, ali bilo je prekasno. Uz glasan tresak on dohvati sopstvenim sečivom od uvezanih letvi nadole usmeren udarac mača za vežbanje; istovremeno desnim stopalom dohvati prosedog muškarca po stomaku. Čovek zastenja i presamiti se. Upirući sečivom u sečivo, Rand primora protivnika slomljenog nosa da se okrene, ritnuvši još jednom presamićenog muškarca dok su obigravali oko njega. Prosedi se sruši, sopćući i bez daha. Randov protivnik pokuša da uzmakne kako bi upotrebio sečivo, ali tako je oslobodio Randovo, koje u zavojnici obigra oko njegovog – Lozin preplet – i snažno ga udari u grudi, dovoljno jako da ga obori s nogu.

Prođe nekoliko otkucaja srca, i sada su samo trojica kružila oko njega. Prvi, brzi i zdepasti čovečuljak, nadmašio je sam sebe tako što je preskočio čoveka slomljenog nosa dok je ovaj padao. Randov mač za vežbanje dohvati ga po cevanicama i gotovo prevrnu naopako, a onda po leđima, bacivši ga na popločano tle.

Sada su preostala samo dvojica, ali bila su to dvojica najboljih, gipka motka od čoveka čiji se mač pomerao kao zmijski jezik, i momak obrijane glave koji nikada nije grešio. Odmah su se razdvojili, kako bi napali Randa sa dve strane, ali on nije čekao. Brzo je skočio na mršavog; imao je samo nekoliko časaka pre nego što drugi obiđe oko oborenih.

Mršavi je bio jednako vešt i brz; Rand je ponudio zlato za najbolje i oni su došli. Bio je mršav za jednog Andorca, mada je Rand bio viši od njega za šaku, a opet, visina je malo značila za mačevanje. Snaga ponekad jeste. Rand ga napade svom silinom; čoveku se izduženo lice nape dok je popuštao. Juriš vepra niz planinu probio je Razmicanje svile, razbio Sev trozupca i uvezane letve teško tresnuše čoveka postrance po vratu. Ovaj pade i prigušeno zastenja.

Rand se smesta baci nadole i udesno, otkotrlja se i dočeka na kolena, prešavši sečivom u stav po imenu Tiha voda breg roni. Čovek obrijane glave nije bio brz, ali nekako je to očekivao. Dok je Randovo sečivo od letava zamahivalo preko njegovih širokih slabina, ovaj mačem tresnu Randa po glavi.

Rand se na tren zanese i pred očima mu izbiše črne tačkice. Zatresavši glavom u naporu da razbistri pogled, on se osloni na mač za vežbanje i osovi na noge. Zadihan, čovek obrijane glave oprezno ga je posmatrao.