Gospodar haosa

„Čudesno", prodahta Arimila i lako spusti ruku na njegovu mišicu. „Tako brz, tako jak.“ Njene krupne smeđe oči izgledale su još nežnije nego obično. Očigledno je bila dovoljno blesava da pomisli kako joj može podleći: njena zelena odora, prekrivena srebrnim lozama, bila je nisko sečena po andorskim merilima, što je značilo da je otkrivala naznaku poprsja. Bila je lepa, ali dovoljno stara da mu bude majka. Niko od njih nije bio nimalo mlađi, neki su čak bili i stariji, a opet su se svi utrkivali u lizanju Randovih čizama.

„To je bilo veličanstveno, moj gospodaru Zmaju.“ Elenija umalo nije laktom izgurala Arimilu u stranu. Taj osmeh izgledao je neobično na vučjem licu žene s kosom boje meda; ona je bila poznata kao prznica. Ali ne u Randovoj blizini, naravno. „U istoriji celog Andora nije bilo mačevaoca poput tebe. Čak ni Suran Maravejl, najveći vojskovođa Artura Hokvinga i Išarin muž, prvi koji je zaseo na Lavlji presto – čak je i on poginuo kada se suočio sa samo četiri mačevaoca. Bili su to atentatori, dvadeset treće godine Stogodišnjeg rata. Iako je ubio svu četvoricu.“ Elenija je retko propuštala priliku da iskaže svoje poznavanje istorije Andora, naročito u oblastima o kojima se nije znalo mnogo, kao što je bio rat koji je pocepao Hokvingovo carstvo posle njegove smrti. Makar danas nije dodala i to sa koliko prava pretenduje na Lavlji presto.

„Samo ono malo nesreće na kraju", dodade šeretski Elenijin muž, Džarid. On je bio nekako sav četvrtast i tamnoput za jednog Andorca. Izvezeni zavojiti ukrasi i zlatni veprovi, znak kuće Sarand, prekrivali su manžete i dugi okovratnik njegovog crvenog kaputa, a Beli lavovi Andora bili su na dugačkim rukavima i visokoj kragni Elenijine odgovarajuće crvene odore. Rand se zapitao je li pomislila da on možda neće u lavovima prepoznati to što su bili. Džarid je bio Visoko sedište svoje kuće, ali sva energija i ambicija poticali su od nje.

„Čudesno dobro izvedeno, gospodaru Zmaju", reče Karind neuvijeno. Svetlucava siva haljina, krojena jednako strogo kao i njeno lice, ali puna srebrnih širita na rukavima i porubu, gotovo se slagala sa sedim pramenovima u njenoj tamnoj kosi. „Ti jamačno moraš biti najbolji mačevalac na svetu.“ Uprkos njenim rečima, pogled ravnodušnih očiju bio je nalik na udarac čekića. Da je imala pameti koliko i snage, bila bi opasna.

Nijana je bila vitka, bleda i lepa žena, krupnih plavih očiju, sa talasastom blistavom crnom kosom, ali podrugljivi osmeh kojim je ispratila petoricu muškaraca delovao je namešteno. „Pretpostavljam da su tako isplanirali unapred kako bi jedan uspeo da te udari. Onaj zlatnik viška podeliće među sobom.“ Za razliku od Elenije, žena odevena u plavo sa srebrnim trostrukim ključevima kuće Araun koji su joj se pružali uz dugačke rukave nikada nije pominjala da sama pretenduje na presto, makar ne tamo gde je Rand to mogao čuti. Držala se kao da je zadovoljna time što je Visoko sedište jedne stare Kuće, lavica koja se pravi da je zadovoljna time da bude kućna mačka.

„Zar mogu uvek računati na to da se moji neprijatelji neće udruživati protiv mene?", upita on tiho. Nijanina usta se pomeriše iznenađeno; ona nipošto nije bila glupa, a opet se činilo da misli kako oni koji joj se protive treba da se izvrnu na leđa čim se sukobi s njima, a kao ličnu uvredu je primala svaku priliku kada oni to ne bi uradili.

Ne obrativši pažnju na plemiće, jedna Devica, Enaila pružila je Randu debeli beli ručnik da obriše znoj. Plamene crvene kose, bila je niska za jednu Aijelku i jedilo ju je to što su neke mokrozemke više od nje. Device su većinom mogle da gledaju muškarcima u prostoriji pravo u oči. Andorci su se trudili što su bolje mogli da i sami ne obraćaju pažnju na nju, ali njihovi namerno skrenuti pogledi doveli su do toga da taj trud ostane bedno jalov. Enaila se udaljila kao da su nevidljivi.

Tišina je potrajala samo nekoliko trenutaka. „Moj gospodar Zmaj je mudar“, reče gospodar Lir s malim naklonom, i jedva se primetno namršti. Visoko sedište kuće Anšar bio je tanak kao sečivo i jednako snažan u žutom kaputu ukrašenom zlatnim širitom, ali sve u svemu nekako preterano ljigav. Tu površinu nikada nije remetilo ništa osim ponekog mrštenja, kao da ga ovaj nije ni bio svestan, a opet, on teško da je bio jedini koji je Randa čudno gledao. Svi su oni ponekad gledali u Ponovorođenog Zmaja kraj sebe sa čuđenjem i nevericom. „Neprijatelji se obično pre ili kasnije udruže. Moraju se prepoznati pre nego što dobiju priliku za tako što.“

Nove pohvale na račun Randove mudrosti potekoše od gospodara Henrena, zdepastog, ćelavog čoveka nemilosrdnih očiju, te od gospe Karlis sedih uvojaka, otvorenog lica i neiskrenih misli, bucmaste i zakikotane Daetile, nervoznog Elegara tankih usana i bezmalo desetak drugih koji su se uzdržavali od reči dok su moćniji od njih govorili.