Gospodar haosa

Aijelke nisu marile za „Ponovorođenog Zmaja"; za njih je Rand bio Kar’a’karn, koji će ih po Proročanstvu ujediniti i ukrotiti. Prilagođavale su se usput, mada su i bile zabrinute zbog toga, a činilo se da se usput dobro prilagođavaju i njegovom usmeravanju i svemu onome što bi s tim moglo ići. Ostali – mokrozemcu pomisli on suvo – nazivali su ga Ponovorođenim Zmajem i nikada nisu ni razmišljali o značenju tog imena. Mislili su da je on Lijus Terin Telamon koji se ponovo rodio, Zmaj, čovek koji je zatvorio Rupu i zatočio Mračnog, te okončao Rat Senke pre više od tri hiljade godina. Okončao je isto tako i Doba legendi, kada je protivudar Mračnog zarazio saidin, i kada su svi muškarci koji su mogli da usmeravaju poludeli, počevši od Lijusa Terina lično i njegovih Stotinu sadrugova. Nazivali su Randa Ponovorođenim Zmajem i nisu ni pomišljali da bi kakav delič Lijusa Terina Telamona mogao biti u njegovoj glavi, ludog kao onog dana kada je otpočeo Vreme ludila i Slamanje sveta, ludog poput svakog od onih muških Aes Sedai koji su izmenili izgled sveta do neprepoznatljivosti. To mu je dolazilo polako, ali što je Rand više učio o Jednoj moći, što je snažniji bio u saidinu, to je čujniji bivao glas Lijusa Terina, i time je teža bila Randova borba da ne dopusti mislima mrtvaca da ga savladaju. To je bio jedan od razloga zbog kojih je voleo vežbanje mačem; odsustvo misli bilo je zapreka koja mu je omogućavala da sačuva svoju bit.

„Treba da nađemo Aes Sedai", promrmlja Bašer. „Ako su te glasine tačne... Svetlost neka mi sprži oči, nisam smeo dozvoliti onoj da ode.“

Mnogo je ljudi pobeglo iz Kaemlina u danima pošto su Rand i Aijelke zauzeli grad; sama palata ispraznila se preko noći. Bilo je ljudi koje je Rand želeo da nađe, ljudi koji su mu pomogli, ali oni su takoreći iščezli bez traga. Neki su se i dalje krišom izvlačili. Jedna od onih koji su pobegli na samom početku bila je i mlada Aes Sedai, dovoljno mlada da joj lice još ne bude bezvremeno, svojstveno ostalim sestrama. Bašerovi ljudi javili su kad suje pronašli u krčmi, ali kada je ona shvatila ko je Rand, pobegla je s vriskom. Bukvalno s vriskom. On nikada nije saznao njeno ime niti Ađah. Govorkalo se da postoji još jedna u gradu, ali sada je Kaemlinom kolalo na stotine glasina, na hiljade, a svaka je bila sve manje verovatna od prethodne. Nije se moglo očekivati da ijedna od njih dovede do neke Aes Sedai. Izvidnice Aijelki ugledale su nekoliko njih u prolasku pored Kaemlina, i sve su očito hitale nekuda, a nijedna nije imala nameru da uđe u grad koji je zauzeo Ponovorođeni Zmaj.

„Mogu li verovati ijednoj Aes Sedai?“, upita Rand. „Bila je to obična glavobolja. Glava mi nije dovoljno tvrda da me malo ne zaboli posle udarca.“

Bašer frknu dovoljno snažno da pomeri brkove. „Koliko god ti glava bila tvrda, pre ili kasnije moraćeš se pouzdati u Aes Sedai. Bez njih nikada nećeš postrojiti sve narode iza sebe, osim ako ih ne osvojiš. Ljudi traže tako što. Koliko god proročanstava čuju da si ispunio, mnogi će ipak sačekati da te Aes Sedai overe svojim pečatom.“

„Ionako neću izbeći borbu, i to znaš", reče Rand. „Beli plaštovi će me teško dočekati s dobrodošlicom u Amadiciji, sve da se i Ailron saglasi, a Samael svakako neće predati Ilijan bez borbe." Samael i Rafhin, Mogedijen i... On žustro odagna tu pomisao iz glave. Nije mu bilo lako. Misli su dolazile bez upozorenja, i to nikad nije bilo lako.

Udar ga nagna da se osvrne. Arimila je ležala nauznak na pločama, a Karind je klečala dok joj je svlačila suknju preko gležnjeva i vezivala joj ruke. Elegar se zanese kao da bi za koji tren mogao da se pridruži Arimili, a ni Nasin ni Elenija nisu izgledali nimalo bolje. Ostali su većinom izgledali kao da će se izbljuvati. Pominjanje Izgubljenih moglo je to da izazove, naročito otkad im je Rand rekao da je lord Gebril zapravo bio Rafhin. Nije bio siguran koliko su mu poverovali, ali samo razmatranje te mogućnosti bilo je dovoljno da većini otkažu kolena. Preneraženost koju su pokazali bila je razlog zbog kojeg su još bili u životu. Da je samo pomislio da su mu služili sa saznanjem... Ne, pomislio je. Da su znali, da su svi bili Prijatelji Mraka, ti bi ih opet iskoristio. Ponekad se toliko gadio sebe samog da je uistinu bio spreman da umre.

Makar je istinu zborio. Sve Aes Sedai su se trudile da sačuvaju kao tajnu to da su Izgubljeni na slobodi; plašile su se da bi saznanje o tome samo donelo još meteža i straha. Rand je pokušavao da raširi istinu. Ljudi bi se mogli uspaničiti, ali imali bi vremena da se oporave. Da je po želji Aes Sedai, saznanje i panika mogli bi nastupiti prekasno za oporavak. Osim toga, ljudi su imali prava da znaju sa čim su to suočeni.