Gospodar haosa

Tumad odmeri Bašera pogledom, ali Bašerovo kratko klimanje usledilo je toliko brzo da je izgledalo kao da se Tumad poklonio poslušavši izgovorenu zapovest. Razdraženost buknu u Randu, ali on oćuta i Tumad pohita da se udalji tim pomalo gegucavim hodom. Bašer prekrsti ruke na grudima i ostade da stoji povijenog kolena, oličenje opuštenog čoveka. Te tamne zakošene oči prikovane za mesto gde je Tumad otišao bile su oličenje čoveka koji čeka da nekoga ubije.

Među Andorcima se začuo zvuk stopala, udaljavanje u oklevajućim polukoracima, zatim vraćanje. Disali su šumno kao da su miljama trčali.

„Možete otići", reče im Rand.

„Ja ću ipak ostati kraj tebe", zausti Lir baš kada je Nijana oštro rekla: „Ja neću bežati pred...“

Rand ih oboje prekinu. „Idite!“

Hteli su da mu pokažu da se ne plaše, iako su bili spremni da se unerede; želeli su da beže, odustavši od ono malo dostojanstva što mu još nisu bacili pod noge. Izbor je bio jednostavan. On je Ponovorođeni Zmaj, koji zahteva poslušnost, a poslušnost je u ovom slučaju podrazumevala da urade ono što zaista žele. Nalet kitnjastih naklona i dubokih knikseva sa širenjem sukanja, žurno mrmljanje „Uz tvoje dopuštenje, gospodaru Zmaju" i „Kako zapovedaš, gospodaru Zmaju" i već su... ne baš otrčali odatle, već otišli hodom nedovoljno brzim da se učini da žure. U suprotnom smeru od onog kojim se Tumad zaputio; nema sumnje da nisu želeli slučajan susret sa Mazrimom Taimom dok ovaj bude ulazio.

Čekanje se na vrućini rasteglo – bilo je potrebno vreme da se čovek dovede kroz dugačke hodnike od kapija palate – ali kada su Andorci otišli, više se niko nije ni pomerio. Bašer je i dalje nepomično gledao u mesto gde će se Taim pojaviti. Device su gledale posvuda, ali to su činile uvek, a ako se činilo da su spremne da smesta navuku veo, i za to je važilo isto. Da nije bilo njihovih očiju, čovek ih je mogao smatrati kipovima.

Najzad dvorištem odjeknu bat čizama. Rand umalo ne posegnu za saidinom, a onda se uzdrža. Taj čovek će moći da uvidi da on kontroliše Moć čim uđe u dvorište; Rand nije smeo da dozvoli da pred njim izgleda uplašen.

Na sunce najpre izađe Tumad, a zatim i crnomanjasti muškarac nešto viši od većine, tamnog lica, kosih očiju, kukastog nosa i visokih jagodica, po čemu se videlo da je to još jedan Saldejac, mada je bio glatko izbrijan i odeven kao nekada imućan andorski trgovac kome su nedavno došla teška vremena. Njegov tamnoplavi kaput bio je od fine vune sa porubom od tamnijeg somota, ali manžete su se iskrzale od nošenja, čakšire su mu bile nabrane oko kolena, a ispucale čizme prekrivene prašinom. Opet, koračao je gordo, što nije bilo lako izvesti sa četvoricom Bašerovih ljudi koji su išli za njim, isukanih pomalo krivudavih sečiva čiji su šiljci bili na samo pedalj od njegovih rebara. Vrelina kao da mu nije smetala. Device su pogledom pratile njegov dolazak.

Rand je zagledao Taima dok je čovek sa svojom pratnjom prelazio preko dvorišta. Najmanje petnaest godina stariji od njega; dakle, ima trideset pet, ili možda još koju povrh toga. Malo se toga znalo i još manje pisalo o muškarcima kadrim da usmeravaju – bila je to tema koju je većina pristojnih ljudi izbegavala – ali Rand je saznao ono što je mogao. Zapravo je malo ljudi to zaista tražilo; u tome i jeste bila jedna od Randovih teškoća. Posle Slamanja, većina muškaraca koji su usmeravali imali su urođenu sposobnost za to, spremnu da se razmahne kada oni kroče u svet odraslih. Neki su uspevali godinama da potiskuju ludilo pre nego što ih Aes Sedai nisu pronašle i smirile; drugi su već bili beznadežno ludi kada bi ih pronašle, u nekim slučajevima manje od godinu dana po prvom doticanju saidina. Rand je do sada čuvao razum bezmalo dve godine. A opet, pred je njim čovek kojem je to uspevalo deset ili petnaest. Već je sama ta činjenica vredela.

Stali su nekoliko koraka ispred njega, na pokret Tumadove ruke. Rand otvori usta, ali pre nego što je mogao da progovori, Lijus Terin se mahnito javi u njegovoj glavi. Samael i Demandred su me mrzeli, kakve god da sam im počasti ukazivao. Sto više počasti to više mržnje, sve dok nisu prodali dušu i prešli preko. Demandred naročito. Trebalo je da ga ubijem! Trebalo je sve da ih ubijem! Da spržim zemlju i sve ih pobijem! Da spržim zemlju!