Gospodar haosa

Ukočenog lica, Rand se borio za sopstveni um. Ja sam Rand al’Tor. Rand al’Tor! Nikada nisam upoznao ni Samaela ni Demandreda , niti ma koga od njih! Tako me Svetlost spržila, ja sam Rand al’Tor! Kao slabašni odjek, još jedna misao dođe s neke druge strane. Tako me Svetlost spržila. Zazvučalo je to kao molba. Onda Lijus Terin nestade, oteran natrag u senke gde je obitavao.

Bašer iskoristi nastalu tišinu. „Ti veliš da si Mazrim Taim?“ Zvučao je sumnjičavo i Rand ga zbunjeno pogleda. Je li on Taim? Samo bi luđak tvrdio da mu je to ime, ako več nije.

Zarobljenikova usta trznuše se u nečemu što je zaličilo na začetak osmeha, i on protrlja bradu. „Obrijao sam se, Bašere “ U glasu mu se čula otvorena poruga. „Baš je vruće ovako daleko na jugu, jesi li primetio? Vrelije nego što bi trebalo da bude, čak i ovde. Želiš li dokaz da sam to ja? Da ti malo usmeravam?“ Njegove tamne oči blesnuše prema Randu, zatim ponovo prema Bašeru, čije se lice svakim trenom sve više smrkavalo. „Možda ne to, ne sada. Sećam te se. Pobeđivao sam te kod Irindžavara, sve dok se te prikaze nisu pojavile na nebu. Ali to svi znaju. A šta to ne znaju svi, a ti i Mazrim Taim znate?“ Usredsređen na Bašera, kao da nije bio svestan svojih čuvara ili njihovih mačeva koji su mu još lebdeli blizu rebara. „Čujem da si prikrio ono što se dogodilo Musaru i Hačariju i njihovim ženama.“ Posprdni ton je nestao; sada je on samo prepričavao događaj. „Nisu smeli da pokušaju da me ubiju pod pregovaračkom zastavom. Verujem da si im našao dobro nameštenje kao slugama? Oni sada zaista jedino žele da služe i budu potčinjeni; inače ne mogu biti srećni. Mogao sam da ih ubijem. Sve četvoro potegli su bodeže.“

„Taime" zareža Bašer i ruka mu suknu prema balčaku, „ti...!“

Rand kroči ispred njega i ščepa ga za ručni zglob kada je sečivo bilo isukano tek do polovine. Sečiva čuvara, kao i Tumadovo, sada su dodirivala Taima, vrlo verovatno i njegovo meso, sudeći po tome kako su mu bila zabijena u kaput, ali on se nije žacnuo zbog toga. „Jesi li došao kod mene", upita Rand, „ili da se zadevaš sa gospodarom Bašerom? Učiniš li to još jednom, dozvoliću mu da te ubije. Moje pomilovanje pokriva ono što si činio, ali ne podrazumeva i to da možeš da se razmečeš svojim zločinima.“

Taim je načas posmatrao Randa pre nego što je progovorio. I pored vrućine, jedva da se znojio. „Kod tebe. Ti si bio onaj u prizoru na nebu. Kažu da si se tukao sa Mračnim lično.“

„Ne sa Mračnim" reče Rand. Bašer mu se nije bukvalno odupirao, ali osećao je napetost njegove ruke. Ako li je pusti, sečivo će poleteti iz kanije i proburaziti Taima za tren oka. Osim ako on ne upotrebi Moć. Ili ako Taim to ne učini. To se moralo izbeći, ako je ikako bilo moguće. Nastavio je da stiska Bašerov ručni zglob. „On je sebe nazivao Baalzamonom, ali mislim da je to bio Išamael. Ubio sam ga kasnije, u Kamenu Tira.“

„Čujem da si ubio poprilično Izgubljenih. Treba li da te nazivam svojim gospodarom Zmajem? Čuo sam da ovi ovde koriste tu titulu. Smeraš li da pobiješ sve Izgubljene?“

„Zar znaš za neki drugi način na koji se možemo nositi s njima?" upita Rand. „Ili će oni umreti, ili svet. Osim ako ne pomišljaš da se oni mogu nagovoriti da odbace Senku jednako kao što su odbacili Svetlost.“ Ovo je već bilo smešno. Stoji tu i razgovara sa čovekom kome pet šiljaka mačeva pušta krv pod kaputom, dok on sam drži drugog čoveka koji je želeo da im pridoda i šesti i pusti mnogo više krvi. Makar su Bašerovi ljudi bili dovoljno disciplinovani da bi učinili više od toga bez naredbe svog zapovednika. I makar je Bašer ćutao. Diveći se Taimovoj smirenosti, Rand nastavi onoliko brzo koliko je mogao, a da to ne zvuči žurno.