Gospodar haosa

„Ilijan neće dugo izdržati", reče Bašer. Rand naglo okrenu glavu, ali Bašer je bio isuviše iskusan da bi govorio o onome što nije trebalo reći u prisustvu drugih. Samo je navodio razgovor dalje od Izgubljenih. Mada, ako su Izgubljeni, ili ma šta drugo, činili Davrama Bašera nervoznim, Rand to još nije primetio. „Ilijan će pući kao orah pod udarcem čekića.“

„Ti i Met ste smislili dobar plan.“ Osnovna zamisao bila je Randova, ali Met i Bašer su obezbedili hiljadu pojedinosti zahvaljujući kojima je mogao da upali, Met pre nego Bašer.

„Zanimljiv momak taj Met Kauton", razmišljao je Bašer naglas. „Jedva čekam da ponovo popričam s njim. Nikada neće da kaže od koga je učio. Od Agelmara Džagada? Čujem da ste obojica bili u Šijenaru “ Rand oćuta na to. Samo je Met znao svoje tajne; čak ni Rand nije bio sasvim siguran šta su one zapravo. Bašer nakrivi glavu, pa počeša brk. „Premlad je da bi bio ičiji učenik. Nije stariji od tebe. Zar je negde pronašao biblioteku? Voleo bih da vidim knjige koje je pročitao.“

„Moraćeš da ga pitaš", reče Rand. „Ja ne znam.“ Pretpostavljao je da je Met ponekad morao ponešto da pročita, negde, ali Met se nije mnogo zanimao za knjige.

Bašer samo klimnu glavom. Kada Rand nije želeo da priča o nečemu, Bašer bi se obično ostavio te teme. Obično. „Kada sledeči put skokneš do Kairhijena, zašto ne dovedeš odande onu Zelenu sestru? Egvenu Sedai? Čuo sam da je Aijelke pominju; kažu da je i ona iz tvog rodnog sela. Njoj bi mogao da veruješ, zar ne?“

„Egvena ima druge dužnosti" nasmeja se Rand. Zelena sestra. Kad bi Bašer samo znao.

Somara se pojavi kraj Randa s njegovom platnenom košuljom i kaputom od dobre crvene vune skrojenim po andorskoj modi, sa zmajevima na dugačkom okovratniku i gustim liščem lovora na peševima te uz rukave. Ona je bila visoka čak i za jednu Aijelku, možda za nepunu šaku niža od njega. Kao i ostale Device, spustila je veo, ali sivosmeđa šoufa joj je i dalje skrivala bezmalo sve osim lica. „Kar’a’karn će se prehladiti", promrmlja ona.

Sumnjao je u to. Aijelkama ova vrelina možda ne predstavlja ništa neuobičajeno, ali znoj je već curio sa njega gotovo jednakom silinom kao kada se mačevao. Ipak je navukao košulju preko glave i zavukao je za pojas, ostavivši uzice raspertlane, a onda s mukom odenuo kaput. Nije mislio da će Somara bukvalno pokušati da ga obuče, ne pred ostalima, ali ovako će izbeći njene i Enailine pridike, a vrlo verovatno i pridike nekih drugih, i biljni čaj pride.

Za većinu Aijelki on je bio Kar’a’karn, te je tako bilo i sa Devicama. U javnosti. Kada bi ostao nasamo s tim ženama, koje su odbacile brak i ognjište kako bi nosile koplje, stvari bi se zapetljale. Pretpostavljao je da može to sprečiti – možda – ali dugovao im je toliko da to ne uradi. Neke su već poginule za njega, i još će ih poginuti – obećao je, Svetlost neka ga sprži zbog toga! – i ako im već može dozvoliti da to učine, može im dozvoliti i sve ostalo. Znoj mu je odmah natopio košulju i ostavio mu tamne mrlje na kaputu.

„Trebaju ti Aes Sedai, al’Tore.“ Rand se nadao da je Bašer upola uporan kada je posredi borba; takav ga je bio glas, ali taj glas i nekoliko nedelja bili su sve što je Rand do sada imao. „Ne možeš dozvoliti da budu protiv tebe, i ako makar ne pomisle da su te na neki način vezale za sebe, mogle bi da se okrenu na tu stranu. Aes Sedai su varljive; nema tog čoveka koji može znati šta će one uraditi ili zašto.“

„Šta ako ti kažem da je već na stotine Aes Sedai spremno da me podrži?“ Rand je bio svestan toga da ga Andorci slušaju; pazio je da ne kaže previše. Mada i nije znao mnogo. A ono što jeste znao verovatno je bilo preterivanje i nadanje. Svakako je sumnjao u „stotine", šta god Egvena govorila.

Bašerove oči se skupiše. „Da postoji poslanstvo Kule, ja bih to već znao, tako da...“ Glas mu se u trenu utiša gotovo u šapat. „Raskol? Kula se zaista podelila^ Zvučao je kao da ne može da poveruje u reči koje su mu izlazile na usta. Svi su znali da je Sijuan Sanče razrešena zvanja Amirlin Tron i umirena – a neki kažu i smaknuta – mada je za većinu ljudi podela Kule bila samo pretpostavka i malo ih je uistinu verovalo u to. Bela kula je i dalje bila cela, monolit koji se nadnosio iznad prestola već tri hiljade godina. Ali Saldejac je bio ćovek koji razmatra sve mogućnosti. Nastavio je pravim šapatom, kročivši bliže kako Andorci ne bi mogli da ga čuju. „Sigurno su buntovnice spremne da te podrže. S njima bi mogao da sklopiš bolju pogodbu – bičeš im potreban jednako koliko i one tebi, možda i više – ali buntovnice, pa makar bile i Aes Sedai, neće ni blizu imati značaj Bele kule, svakako ne ni kod jedne krunisane glave. Običan svet možda i ne ume da ih razlikuje, ali kraljevi i kraljice će to znati.“