Gospodar haosa

Niži plemiči i dame zaćutali su kada je Elenija ponovo zaustila. „Uvek je teško prepoznati neprijatelje pre nego što se sami takvim pokažu. A tada počesto bude i prekasno.“ Njen muž mudro klimnu glavom.

„Ja uvek kažem“ objavi Nijana, „da su oni koji me ne podržavaju – protiv mene. Ustanovila sam da je to dobro pravilo. Oni koji se drže povučeno možda čekaju da im okrenete leđa kako bi u njih zarili bodež.“

To nipošto nije bilo prvi put da pokušavaju sebi da obezbede povoljno mesto usmeravajući podozrenje na svakog gospodara ili gospu koji nije stajao sa njima, ali Rand je želeo da ih prekine u tome, a da ne mora tako da im kaže. Njihovi pokušaji da igraju Igru kuća bili su slabašni u poređenju s lukavim manevrisanjem Kairhijenjana, ili čak i Tairenaca, i razdražujući takođe, ali on još nije želeo da podeli s njima takve misli. Začudo, pomoć mu pristiže od belokosog gospodara Nasina, Visokog sedišta kuće Kaeren.

„Novi Džerom“, reče taj čovek i na suvonjavom, uskom licu pojavi mu se ponizan, nespretan osmeh. Pogledali su ga ogorčeno, čak i neki od sitnih plemića, pre nego što su stigli da se uzdrže. Nasin se ponašao pomalo čudno posle događaja koji su doveli do Randovog dolaska u Kaemlin. Umesto zvezdom i mačem njegove kuće, Nasinovi svetloplavi peševi bili su neprikladno ukrašeni cvećem, a ponekad je nosio i cvet u proređenoj kosi kao kakvo seljače koje bi da očijuka. Ali kuća Kaeren bila je previše moćna da bi ga čak i Džarid ili Nijana odgurnuli u stranu. Nasinu se glava klimala na žgoljavom vratu. „Tvoje rukovanje sečivom je veličanstveno, moj gospodaru Zmaju. Ti si novi Džerom.“

„Zašto?“ Ta reč preseče preko dvorišta i donese kiseo izraz na lica Andoraca.

Davram Bašer svakako nije bio Andorac, sa tim zakošenim, gotovo crnim očima, kukastim kljunom od nosa i gustim prosedim brkovima koji su mu se svijali naniže kao rogovi oko širokih usta. Bio je vitak, nešto viši od Enaile, u kratkom sivom kaputu izvezenom srebrom na orukavlju i peševima, i vrečastim čakširama zavučenim u čizme posuvraćene kod kolena. Tamo gde su Andorci stajali i posmatrali, vrhovni vojskovođa Saldeje naložio je da mu dovuku pozlaćenu stolicu u dvorište i izvalio se u njoj prebacivši jednu nogu preko rukonaslona, dok mu je mač prstenastog balčaka bio tako pomeren da mu bude nadohvat ruke. Znoj mu je blistao na tamnoputom licu, ali on mu je poklanjao jednako malo pažnje kao i Andorci.

„Kako to misliš?" upita Rand.

„Zašto to vežbanje mačem?" reče Bašer nehajno. „I to protiv petorice? Niko ne vežba protiv petorice. To je budalaština. Pre ili kasnije, u takvom boju neko će ti prosuti mozak po tlu, makar i mačem za vežbanje, a bez ikakve svrhe.“

Rand steže vilice. „Džerom je jednom pobedio desetoricu.“

Bašer se pomeri u stolici i nasmej a. „Zar misliš da ćeš poživeti dovoljno dugo da budeš ravan najvećem mačevaocu otkad je sveta i veka?“ Andorci ljutito zamrmljaše – glumeći gnev, Rand je bio siguran u to – ali Bašer na to nije obraćao pažnju. „Na kraju krajeva, to si što si.“ On se iznenada pokrenu kao oslobođena opruga; bodež, isukan u pokretu, blesnu prema Randovom srcu.

Rand ne pomeri niti jedan mišić. Umesto toga dograbi saidin, mušku polovinu Istinskog izvora; za to mu je bilo potrebno jednako mnogo razmišljanja koliko i za disanje. Saidin pokulja u njega, noseći sa sobom zarazu Mračnog, lavinu prljavog leda, bujicu zaudarajućeg istopljenog metala. To pokuša da ga smrvi, da ga odnese sa sobom, a on zajaha bujicu kao što bi neko održavao ravnotežu na planini koja se ruši. Usmeravao je, jednostavno tkanje Vazduha koje se obavilo oko bodeža i zaustavilo ga na udaljenosti ispružene ruke od njegovih grudi. Okruži ga Praznina; lebdeo je usred nje, u Ništavilu, dalekih misli i osećanja.

„Umri!" viknu Džarid isukavši mač i pojuri na Bašera. Lir, Henren, Elegar i svi ostali andorski plemići isukali su mačeve, čak i Nasin, mada se činilo da će on svoj ispustiti. Device su obavile šoufe oko glava, crne velove koji su im prekrivali lica skroz do plavih ili zelenih očiju, dok su podizale koplja dugačkih šiljaka; Aijelke su se uvek pokrivale pred ubijanje.

„Stoj!“, zareza Rand i svi se ukopaše u mestu, Andorci zbunjeno trepćući, Device jednostavno na vrhovima prstiju. Bašer se nije pomerao pošto se ponovo zavalio u stolicu; noga mu je i dalje bila prebačena preko rukonaslona.

Ubravši jednom rukom bodež rožnatog balčaka iz vazduha, Rand otpusti Izvor. Iako mu se želudac grčio od zaraze, zaraze što na kraju uništi muškarce koji usmeravaju, bilo mu je teško da izvede to otpuštanje. Sa saidinom u sebi, sve je video jasnije, čuo oštrije. Tu protivrečnost nije razumeo, ali dok je lebdeo u naizgled beskrajnom Ništavilu, nekako zaštićen od telesnog oseta i osećanja, sva čula bila su mu pojačana; bez njih osećao se tek upola živim. A deo zaraze kao da je zaostao, ali time veličanstvenost saidina nije bila nimalo umanjena. Smrtonosna veličanstvenost koja će ga ubiti ako se makar za pedalj pomeri u borbi sa njom.