Gospodar haosa

„Kakva god bila tvoja nepočinstva, Taime, ona su bleda u poređenju sa zločinima Izgubljenih. Jesi li ti ikada podvrgnuo mučenju čitav jedan grad, naterao hiljade ljudi da učestvuju u sporom međusobnom sakaćenju, nagnao ih da uništavaju svoje voljene? Semirhag je to radila, samo zato što je mogla, da dokaže da može, iz čistog zadovoljstva. Jesi li ubijao decu? Grendal jeste. Ona je to nazivala dobrotom, kako deca ne bi trpela pošto im porobi i odvede roditelje.“ Nadao se samo da ostali Saldejci to slušaju upola pažljivo kao Taim; ovaj se bukvalno malčice nagnuo napred, zainteresovan. Nadao se da se ne pitaju mnogo odakle mru sve to. „Jesi li davao ljude Trolocima da ih ovi jedu? Svi Izgubljeni su to činili – zarobljenici koji im se ne bi priklonili uvek su davani Trolocima, ako ih ne bi odmah ubili iz nepažnje – ali Demandred je zarobio dva grada samo zato što je smatrao da su ga njihovi stanovnici uvredili pre nego što je prišao Senki, a svaki muškarac, žena i dete završili su u troločkim trbusima. Mesana je osnivala škole u oblastima pod njenim nadzorom, škole u kojima su deca i omladina učili koliko je veličanstven Mračni, učili da ubijaju drugove koji ne uče dovoljno dobro ili brzo. Mogao bih da nabrajam do sutra. Mogao bih da počnem s vrha spiska i prođem kroz svih trinaest imena, dodajući svakom od njih stotinu jednako strašnih zločina. Šta god da si radio, ne da se porediti s tim. A sad si došao da prihvatiš moje pomilovanje, da koračaš pod Svetlom i povinuješ mi se, da se boriš protiv Mračnog jednako neumoljivo kao što si se borio protiv svih drugih. Izgubljeni posustaju; smeram da ih sve ulovim i zbrišem. A ti ćeš mi u tome pomoći. Time si zaslužio svoje pomilovanje. Kažem ti iskreno, dok se ne okonča Poslednja bitka verovatno ćeš ga zaslužiti još stotinu puta.“

On konačno oseti kako se Bašerova ruka opušta i mač mu klizi natrag u kaniju. Rand se jedva uzdržao da ne izdahne s olakšanjem. „Ne vidim nikakvog razloga da on sada bude tako pomno čuvan. Uklonite mačeve.“

Tumad i ostali polako počeše da vraćaju mačeve u kanije. Polako, ali činili su to. Tad Taim progovori.

„Da ti se povinujem? Pre mi je na umu bio savez među nama.“ Ostali Saldejci se napeše; Bašer je još bio iza Randa, ali Rand je osetio kako se ovaj napreže. Device se nisu ni pomerile, osim što se Džalanina ruka trznula prema velu. Taim nakrivi glavu, nesvestan toga. „Naravno, ja bih bio manjinski učesnik, iako sam duže od tebe bio u prilici da izučavam Moć. Možeš mnogo toga naučiti od mene.“

Bes se diže u Randu sve dok mu se sve nije zacrvenelo pred očima. Govorio je o onome o čemu nije trebalo ništa da zna, verovatno je začeo desetak novih glasina o sebi i Izgubljenima, samo da bi u poređenju s tim nedela tog čoveka izgledala manje strašno, a ovaj je toliko drzak da govori o savezu? Lijus Terin je urlao u njegovoj glavi. Ubij ga! Ubij ga odmah! Ubij ga! Rand se sada nije potrudio da priguši taj glas. „Nema nikakvog saveza!" zareža on. „Nikakvih učesnika! Ja sam Ponovorođeni Zmaj, Taime! Ako imaš saznanja koja mi mogu koristiti, prihvatiću ih, ali ti ćeš ići gde kažem, raditi što kažem, kada kažem.“

Bez ikakve stanke, Taim kleknu na jedno koleno. „Povinujem se Ponovorođenom Zmaju. Služiću i slušati.“ Uglovi njegovih usta ponovo su zadrhtali u tom tobožnjem osmehu dok se uspravljao. Tumad je zijao u njega.

„Tako brzo?" reče Rand tiho. Bes nije nestao; bio je u stanju belog usijanja. Nije bio siguran šta će učiniti ako mu se prepusti. Lijus Terin je još blebetao u senkama njegove glave. Ubij ga! Moraš ga ubiti! Rand odgurnu Lijusa Terina u stranu, tako da je preostalo samo jedva čujno mrmljanje. Možda i nije trebalo da bude toliko iznenađen time; čudne stvari zbivale su se oko ta verena, pogotovo nekog tako snažnog kao on. To da čovek promeni mišljenje u trenu, makar mu put bio isklesan u kamenu, nije trebalo da predstavlja veliko iznenađenje. Ali bes ga je obuzeo, zajedno sa snažnim podozrenjem. „Proglasio si se Ponovorođenim Zmajem, vodio bitke širom Saldeje i zarobljen si samo zato što su te onesvestili, a ovako se brzo predaješ? Zašto?“

Taim slegnu ramenima. „A šta mi preostaje? Da tumaram svetom sam, bez prijatelja, da me love dok se ti uzdižeš u slavi? I to ukoliko Bašer ne uspe da me ubije pre nego što napustim grad, ili tvoje Aijelke. Pa čak i da to ne učine, Aes Sedai če me pre ili kasnije saterati u zamku; sumnjam da Kula smera da zaboravi na Mazrima Taima. Ili mogu da sledim tebe, tako da deo tvoje slave pripadne i meni.“ Prvi put je pogledao oko sebe, u svoje čuvare, u Device, i zavrteo glavom kao da ne može da poveruje. „Mogao sam ja biti taj. Kako sam inače mogao biti siguran? Umem da usmeravam; jak sam. Po čemu onda to nisam bio Ponovorođeni Zmaj? Trebalo je samo da ispunim makar jedno Proročanstvo.“

„Kao na primer da se rodiš na padinama Zmajeve planine?", reče Rand hladno. „To je prvo Proročanstvo koje si morao da ispuniš.“