Gospodar haosa

Rand klimnu glavom, a onda se sagnu da pokupi krpe. Navikao je na nezamislive događaje oko sebe; ponekad se tako što moralo zbiti i drugde. Žurno je ponovo umotao pečat i pružio ga Bašeru. „Čuvaj ovo pažljivo.” Slomi ga! Snažno je ugušio taj glas. „Ništa mu se ne sme dogoditi.“

Bašer uze zavežljaj obema rukama, sa strahopoštovanjem. Rand nije bio siguran klanja li se to čovek njemu ili pečatu. „Deset sati ili deset godina, biće bezbedan sve dok ga ne zatražiš.“

Rand ga je odmeravao pogledom na trenutak. „Svi očekuju da poludim, plaše se toga, ali ne i ti. Sigurno si pomislio da mi se to najzad dogodilo, evo sad, ali čak me se ni tada nisi uplašio.“

Bašer slegnu ramenima, iscerivši se iza prosedih brkova. „Kada sam prvi put zaspao u sedlu, Muad Čead je bio vrhovni vojskovođa. Taj je čovek bio lud kao kunić u proleće. Svakog dana je dvaput pretresao svog ličnog slugu ne bi li pronašao otrov, i pio je samo sirće i vodu, sa tvrdnjom da je to jedino sredstvo protiv otrova koji mu je ovaj davao, ali je zato jeo sve što mu je čovek pripremao otkad sam ga upoznao. Jednom je naredio da se poseče hrastov šumarak zato što ga je drveće gledalo. A onda nije hteo da popusti dok stabla nisu propisno bila sahranjena; on im je održao besedu. Imaš li pojma koliko je vremena potrebno da se iskopaju rake za dvadeset tri hrasta?“

„Zašto neko nije nešto uradio? Njegova porodica?“

„Oni koji nisu bili ludi kao on, ili još luđi, plašili su se i da ga popreko pogledaju. Tenobijin otac ionako nikome nije dozvoljavao da pipne Čeada. Možda je ovaj bio bezumnik, ali je bio i bolji vojskovođa od svih koje sam video. Nikada nije poražen u boju. Nikada nije došao ni blizu poraza.“

Rand se nasmeja. „Dakle, ti me pratiš zato što misliš da mogu biti bolji vojskovođa od Mračnoga?“

„Pratim te zbog toga što si“, reče Bašer tiho. „Svet te mora pratiti, ili će oni koji budu preživeli poželeti da su mrtvi.“

Rand je sporo klimao glavom. Proročanstva su govorila da će on ukrotiti narode i spojiti ih. On to nije želeo da čini, ali Proročanstva su mu bila jedine smernice za to kako da povede Poslednju bitku i kako da u njoj pobedi. Čak i bez njih, smatrao je da je udruživanje neophodno. Poslednju bitku neće voditi samo on protiv Mračnoga. To nije mogao da poveruje; ako već ludi, onda još nije poludeo toliko da pomisli kako je sam više od običnog čoveka. Biće to i bitka čovečanstva protiv Troloka i Mirdraala, kao i sveg ostalog Nakota Senke koji Pustoš bude izbljuvala, te Prijatelja Mraka koji će ustati iz svojih skrovišta. Biće i drugih opasnosti na tom putu za Tarmon Gai’don, i ako svet ne bude ujedinjen... Čini ono što se mora činiti. Nije bio siguran je li to bila misao njegova ili Lijusa Terina, ali bila je to istina, koliko je mogao da sagleda.

Dok je prilazio najbližoj kolonadi, obratio se Bašeru preko ramena. „Povešću Taima do imanja. Želiš li i ti da pođeš?“

„Do imanja?" reče Taim.

Bašer odmahnu glavom. „Ne, hvala", reče suvo. Možda nije dozvoljavao da se na njemu vidi bilo kakva strepnja, ali Rand i Taim skupa bili su verovatno sve što je mogao da istrpi; a imanje je svakako izbegavao. „Moji ljudi su smekšali otkad čuvaju red u tvoje ime. Nameravam da neke od njih propisno vratim u sedla na nekoliko sati. Nameravao si da danas održiš smotru. Zar se to promenilo?“

„Kakvo imanje?" upita Taim.

Rand uzdahnu, odjednom umoran. „Ne, to se nije promenilo. Vratiču se ako uzmognem.“ Bilo je to previše važno da bi se promenilo, mada niko osim Bašera i Meta nije znao da je tako; nije smeo nikome drugome dozvoliti da pomisli kako posredi nije nešto uzgredno, beskorisna ceremonija za čoveka koji se navikava na pompeznost svog položaja, prilika da Ponovorođenom Zmaju kliču njegovi vojnici. Danas će morati u još jednu posetu, onu koji svi misle da se trudi da prikrije. Ona čak može i ostati tajna, za većinu, ali nije uopšte sumnjao da će oni koji budu želeli da je saznaju to i učiniti.

Uzevši mač sa mesta gde je stajao naslonjen na uski stub, prikopčao ga je preko razdrljenog kaputa. Opasač je bio od neukrašene tamne kože vepra, baš kao i kanija i duga drška; kopča je bila ukrasna, fino izrađeni zmaj od graviranog čelika sa zlatnim umecima. Treba da se otarasi te kopče, da pronađe nešto obično. Ali nije mogao sebe da natera na to. Bio je to dar od Avijende. I baš je zato trebalo da ga se otarasi. Nije mogao da smisli za sebe izlaz iz tog kruga.

Još nešto ga je čekalo, dve stope dugačko koplje sa zeleno-belom kićankom ispod oštrog šiljka. Odmerio ga je u ruci dok se okretao natrag prema dvorištu. Jedna Devica izrezbarila je Zmajeve na kratkoj držalji. Neki ljudi su to već nazivali Zmajevim žezlom, naročito Elenija i takvi kao ona. Rand ga je držao blizu sebe kako bi ga podsećalo da ima više neprijatelja nego što ih može videti.

„O kom to imanju govoriš?“ Taimov glas bio je oštriji. „Kuda to smeraš da me povedeš?“