Gospodar haosa

Četiri žene, sve osim jedne u svojim srednjim godinama, kačile su rublje na dva užeta, a bezmalo desetoro dece od kojih nijedno nije bilo starije od devet ili deset godina igralo se među kokoškama. Bilo je tu i muškaraca, koji su se bavili raznim poslovima. Njih dvadeset sedam, mada su se u nekim slučajevima teško mogli zvati muškarcima. Iben Hopvil, mršavi momak koji je izvlačio vedro s vodom iz bunara, tvrdio je da mu je dvadeset, iako je bio četiri ili pet godina mlađi. Činilo se da su nos i uši ono najveće na njemu. Fedvin Mor, jedan od trojice koji su se znojili na krovu i menjali staru krovinu, bio je mnogo krupniji, sa mnogo manje bubuljica, ali ništa stariji. Više od polovine muškaraca bilo je jedva tri ili četiri godine starije od njih dvojice. Rand umalo neke nije poslao kućama, u najmanju ruku Ibena i Fedvina, ali Bela kula je primala jednako mlade polaznice, ponekad i mlađe. Sede su se videle među tamnijim vlasima na nekoliko glava, a Dejmer Flin izboranog lica, koji je pred ambarom oljuštenim granama pokazivao dvojici mlađih muškaraca kako da rukuju mačem, hramao je i ostalo mu je samo nešto bele kose oko glave. Dejmer je bio u kraljičinoj gardi sve dok ga muranđansko koplje nije pogodilo u butinu. On nije bio nikakav mačevalac, ali je izgleda bio dovoljno sposoban da druge uputi u to kako da sami sebe ubodu u stopalo. Većina muškaraca bili su Andorci, malo ih je bilo Kairhijenjana. Niko još nije došao iz Tira, mada je pomilovanje bilo proglašeno i tamo; biće potrebno vreme da ljudi dođu sa tolike udaljenosti.

Naravno, Dejmer je prvi primetio Device, bacio svoju granu i skrenuo učenicima pažnju na Randa. Onda je Iben ispustio vedro s povikom, polivši se vodom, i svi su se uzmuvali vičući oko kuće, da bi se uzbuđeno okupili iza Dejmera. Još dve žene pojavile su se iznutra, opasane keceljama i rumene od vatri sa ognjišta, kako bi pomogle ostalima da prikupe decu iza muškaraca.

„Eto ih“, reče Rand Taimu. „Ostalo ti je još skoro pola dana. Koliko ih možeš ispitati? Želim što je pre moguće da znam ko se od njih može podučiti.“

„Ovi su pokupljeni sa dna...“ zausti Taim s prezirom, a onda stade usred dvorišta zureći u Randa. Kokoške su grebale po prašini oko njegovih nogu. „Nisi nikoga od njih ispitao? Zašto, tako ti...? Ti to ne umeš, zar ne? Možeš da Putuješ, ali ne znaš kako da ispituješ raspolažu li Talentom.“

„Neki zapravo ne žele da usmeravaju.“ Rand popusti stisak na balčaku mača. Nije mu bilo drago da prizna praznine u svom znanju pred tim čovekom. „Neki ne razmišljaju dalje od prilike da steknu slavu, bogatstvo ili moć.

Ali ja želim da zadržim svakog muškarca koji može da nauči, bez obzira na njegove razloge za to.“

Učenici – muškarci koji bi trebalo da postanu učenici – posmatrali su njega i Taima ispred ambara, umirivši se donekle. Najzad, svi su oni došli u Kaemlin u nadi da će učiti od Ponovorođenog Zmaja, ili misleći da se tome nadaju. Posmatrali su Device, koje su opkolile dvorište i ušle da cunjaju po kući i ambaru, oprezno i opčinjeno, čak i sa podozrenjem. Žene su pribijale decu uz suknje, pogleda prikovanih za Randa i Taima, sa izrazima koji su se kretali od ravnodušnog zurenja do uzbuđenog grickanja usana.

„Hodi“, reče Rand. „Vreme je da upoznaš svoje učenike.“

Taim nije prišao. „Zar sam ti zaista potreban samo zbog toga? Da pokušam da podučavam ovaj bedni ološ? Ako iko od njih uopšte može nešto da nauči. Koliko njih zaista očekuješ da nađeš među šačicom koja se dovukla do tebe?“

„Ovo je važno, Taime; radio bih to sam, da mogu, da imam vremena.“ Vreme je uvek bilo ključ, nikada ga nije bilo dovoljno. A i priznao je, koliko god mu je to bilo neprijatno. Shvatio je da mu se Taim mnogo ne dopada, ali nije ni morao da mu se dopadne. Rand nije čekao i trenutak kasnije, ovaj ga sustiže dugačkim koracima. „Pomenuo si poverenje. Poveravam ti ovo.“ Ne smeš imati poverenja, dahtao je Lijus Terin u tamnim udubljenjima. Nikad nikome ne veruj! Poverenje znači smrt! „Ispitaj ih i počni da podučavaš čim budeš saznao ko od njih može da uči.“

„Kako gospodar Zmaj zapoveda“, promrmlja Taim zajedljivo dok su prilazili grupi koja ih je čekala. Dočekaše ih naklonima i kniksevima, ne naročito otmenim.

„Ovo je Mazrim Taim“, objavi Rand. Naravno, zinuli su i ostali razrogačeni. Neki od mlađih zurili su kao da misle da su on i Taim došli tu da bi se potukli; činilo se da se malo njih raduje što će to posmatrati. „Predstavite mu se. On će vas od danas podučavati.“ Taim pogleda Randa stisnutih usana dok su se učenici polako okupljali pred njim i počinjali da izgovaraju imena.