Gospodar haosa

Zapravo, ljudi su reagovali različito. Fedvin se revnosno progurao napred, odmah do Dejmera, dok je Iben ostao pozadi, prebledeo. Ostali su bili negde između, oklevali su, nesigurni, da bi na kraju progovorili. Randova objava označila je kraj višenedeljnog čekanja za neke od njih, kraj godina snevanja. Danas je počela stvarnost, a stvarnost je mogla da podrazumeva usmeravanje, sa svim onim što to čoveku donosi.

Dežmekasti tamnooki muškarac, šest ili sedam godina stariji od Randa, nije obraćao pažnju na Taima i šmugnuo je dalje od ostalih. U debelom zemljoradničkom kaputu, Džur Grejdi se premeštao s noge na nogu ispred Randa i gužvao suknenu kapu grubim šakama. Gledao je u kapu ili u tie ispod izlizanih čizama, da bi tek povremeno podigao pogled prema Randu. „Mm... gospodaru Zmaju, mislio sam... mm... moj tata pazi na okućnicu, dobro parče zemljišta ukoliko potok ne presuši... možda i bude još useva ako padne kiša i... i.. Stegnuo je kapu, a onda je ponovo pažljivo izravnao. „Mislio sam da odem kući.“

Žene se nisu okupljale oko Taima. U nemom nizu zabrinutih očiju, čvrsto su stezale decu i posmatrale. Najmlađa, bucmasta svetlokosa žena pod čijim se prstima igrao četvorogodišnji dečak, bila je Sora Grejdi. Te žene su sledile ovamo svoje muževe, ali Rand je podozrevao da se polovina razgovora između muževa i žena ticala odlaska. Petorica su već otišli, i mada nijedan nije naveo brak kao razlog za to, svi su bili oženjeni. Kojoj bi to ženi bilo prijatno da gleda kako njen muž uči da usmerava? Isto tako bi mogle da ga gledaju kako izvršava samoubistvo.

Neki bi rekli da to nije mesto za porodice, a opet bi to najčešće bili oni koji takođe govore da ni muškarci ne bi trebalo da budu tu. Po Randovom mišljenju, Aes Sedai su pogrešile time što su se izdvojile iz sveta. Malo je njih ulazilo u Belu kulu osim Aes Sedai, žena koje žele da budu Aes Sedai i onih koje im služe; samo su malobrojni tražili pomoć, a i to samo kada bi bili pod velikim pritiskom. Kada su Aes Sedai odlazile iz Kule, većinom su se držale oholo, a neke nikada nisu ni otišle. Za Aes Sedai ljudi su bili figure u igri, a svet je bio tabla, a ne mesto za život. Za njih je postojala samo Bela kula. Nema tog muškarca koji može zaboraviti svet i obične ljude kad mu je porodica pred očima.

Ovo je moralo potrajati samo do sledećeg Tarmon Gai’dona – koliko još? Godinu? Dve? – ali pitanje je bilo da li može i toliko. Moraće nekako. On će izvesti da toliko potraje. Porodice su podsećale ljude na ono za šta će se boriti.

Sorine oči bile su prikovane za Randa.

„Idi ako želiš“, reče on Džuru. „Možeš otići u svako doba pre nego što zaista ne počneš da učiš kako da usmeravaš. Kada jednom preduzmeš taj korak, isto si što i vojnik. Znaš da nam trebaju svi vojnici koje možemo pronaći pre Poslednje bitke, Džure. Senka će imati nove Gospodare straha spremne za usmeravanje; na to možeš da računaš. Ali sam biraš. Možda ćeš moći to da pregrmiš sedeći na svom imanju. Sigurno postoji nekoliko mesta u svetu koja će izmaći onome što sledi. Nadam se da je tako. U svakom slučaju, mi ostali daćemo sve od sebe da omogućimo što većem broju ljudi da umakne. Možeš makar reći Taimu kako se zoveš. Šteta bi bilo da odeš pre nego što uopšte saznaš možeš li naučiti.“ Okrenuvši se od zbunjenog Džurovog lica, Rand je izbegao Sorine oči. A ovamo optužuješ Aes Sedai da koriste ljude, pomisli ogorčeno. Radio je ono što mora.

Taim je još prikupljao imena gomile koja se pomerala i još je bacao jedva obuzdane poglede prema Randu. U trenu kao da ga izdade strpljenje. „Dosta s ovim; imena mogu doći i kasnije, od onih među vama koji sutra još budu tu. Ko je prvi za ispit?“ Jednako brzo, jezici im se zavezaše. Neki nisu čak ni treptali dok su gledali u njega. Taim pokaza prstom na Dejmera. „Mogao bih prvo tebe da se rešim. Hodi ovamo.“ Dejmer se nije ni pomerio sve dok ga Taim nije dohvatio za ruku i odvukao nekoliko koraka od ostalih.

Rand se i sam primakao, posmatrajući.

„Što se više Moći koristi" reče Taim Dejmeru, „lakše je uočiti saglasje. S druge strane, preveliko saglasje može biti veoma neprijatno po um, možda te može i ubiti, pa ću početi od malog.“ Dejmer trepnu; očigledno nije razumeo ni reč, osim možda onog o neprijatnosti i ubijanju. Ali Rand je znao da je objašnjenje upućeno njemu; Taim je pokrivao njegovo neznanje.

Odjednom se pojavi plamičak visok jedva palac, zaplesavši u vazduhu na jednakoj udaljenosti između tri čoveka. Rand je osećao Moć u Taimu, mada tek malu količinu, i video je tanušan tok Vatre koju je čovek tkao. Plamen je doneo Randu zapanjujuće olakšanje, zapanjujuće zato što je bio dokaz da Taim zaista može da usmerava. Bašerove prve sumnje mora da su mu se usadile negde duboko u glavi.

„Usredsredi se na plamen", reče Taim. „Ti si plamen; svet je plamen; ničeg osim plamena nema.“

„Ne osećam ništa osim bola koji mi se javlja u očima", promrmlja Dejmer, obrisavši znoj sa čela nadlanicom grube, žuljevite ruke.