Gospodar haosa

„Več sam naučio kako ide ispit", odgovori Rand. „Nije bilo teško. I zaista smeram da ti sve to svalim na leđa, sve dok ne budeš mogao da pronađeš još njih i naučiš ih dovoljno da ti pomognu da dalje tražiš. Seti se šta sam ti rekao, Taime. Uči ih brzo.“ U tome je bilo opasnosti. Učenje usmeravanja ženske polovine Istinskog izvora bilo je poput učenja zagrljaja, tako su Randu govorili, učenje podvrgavanju nečemu što će te poslušati kada mu se jednom podvrgneš. Bilo je to navođenje ogromne sile koja ti neće nauditi osim ako je ne zloupotrebiš. Elejna i Egvena smatrale su to prirodnim; Rand gotovo nije mogao da poveruje u to. Usmeravanje muške polovine bilo je neprekidan rat za nadmoć i opstanak. Skoči u to predaleko, prebrzo, i shvatićeš da si samo goli dečak bačen da se bori protiv oklopljenih neprijatelja. Čak i kada jednom naučiš, saidin te može uništiti, ubiti ili zbrisati um, ukoliko ti jednostavno ne sagori sposobnost usmeravanja. Istu onu cenu koju su Aes Sedai naplaćivale od uhvaćenih muškaraca koji su mogli da usmeravaju mogao si i sam da platiš u jednom trenutku nepažnje, jednom časku opuštanja. Mada bi neki muškarci ispred ambara bili spremni da plate tu cenu istog ovog trena. Žena okruglog lica zgrabila je Kelija Haldina za lice košulje i žurno mu govorila. Keli je nesigurno ljuljao glavom, a ostali oženjeni muškarci s nelagodom su gledali prema svojim ženama. Ali ovo je bio rat, a u ratovima je bilo žrtava, čak i među oženjenima. Svetlosti, postao je toliko neosetljiv da je to odvratno. Okrenuo se malo, kako ne bi morao da gleda oči Sore Grejdi. „Idi do ivice sa njima", reče Taimu. „Podučavaj ih onoliko koliko mogu da nauče, onoliko brzo koliko su u stanju da uče “

Taimova usta se malo stisnuše na prve Randove reči. „Onoliko koliko mogu da nauče", reče ravno. „Ali šta? Ono što se može koristiti kao oružje, pretpostavljam.“

„Oružje", saglasi se Rand. Oni su morali da budu oružje, svi do jednog, uključujući i njega samog. Sme li jedno oružje da ima porodicu? Sme li jedno oružje dozvoliti sebi da voli? Odakle li je samo to došlo? „Sve što mogu da nauče, ali to ponajviše.“ Bilo ih je tako malo. Dvadeset sedam, i ako pored Dejmera bude makar jedan koji može da uči, Rand će moći da zahvali samo tome što je ta’veren za to što je privukao čoveka sebi. Aes Sedai su hvatale i smirivale samo muškarce koji su zaista usmeravali, ali su bile vrlo dobre u tome u proteklih tri hiljade godina. Neke Aes Sedai očito su verovale da su uspešne u nečemu što nikada nisu smerale, u iskorenjivanju sposobnosti usmeravanja iz čovečanstva. Bela kula bila je sagrađena tako da u njoj sve vreme može da boravi tri hiljade Aes Sedai, i daleko više od toga ako bude potrebno da se pozovu u većem broju, sa sobama za stotine devojaka na obuci, ali pre raskola bilo je samo četrdesetak polaznica u Kuli i manje od pedeset Prihvaćenih. „Treba mi veći broj njih, Taime. Ovako ili onako, pronađi mi ih još. Nauči ih ispitu pre svega ostalog.“

„Dakle, smeraš da budeš ravan Aes Sedai?“ Taim je izgledao spokojno, sve da je to i bio Randov naum. Njegove uske kose oči bile su mirne.

„Koliko ukupno ima Aes Sedai? Hiljadu?“

„Ni toliko, rekao bih", reče Taim oprezno.

Iskorenjivanje usmeravanja iz čovečanstva. Treba da gore na lomači zbog toga, makar imale svojih razloga. „Pa, ionako će biti sasvim dovoljno neprijatelja.“ Ako mu nešto nije nedostajalo, onda su to bili neprijatelji. Mračni i Izgubljeni, Senkin nakot i Prijatelji Mraka. Beli plaštovi svakako, a najverovatnije i Aes Sedai, ili makar neke od njih, one koje su činile Crni ađah i one koje su želele da ga u svemu nadziru. Ove poslednje je ubrajao u neprijatelje makar one same i ne mislile tako. Svakako će biti i Gospodara straha, baš kao što je rekao. I više od toga. Dovoljno neprijatelja da upropaste sve njegove naume, da sruše sve. Čvršće je stegao Zmajevo žezlo. Vreme je bilo najveći neprijatelj od svih, i najmanje je imao izgleda njega da porazi. „Poraziću ih, Taime. Sve njih. Misle da sve mogu da sruše. Uvek je posredi rušenje, nikad izgradnja! Ja ću nešto izgraditi, ostaviti za sobom. Šta god da bude, učiniću tako! Poraziću Mračnoga. I pročistiti saidin, tako da muškarci neće morati da se plaše ludila, a svet neće morati da se plaši muškaraca koji usmeravaju.

Ja ću...

Zeleno-bela kićanka ljutito se zanjihala kada je trgnuo čitavo koplje. Bilo je to nemoguće. Vrelina i prašina su mu se podsmevale. Nešto od toga moralo se učiniti, ali sve je bilo nemoguće. Najbolje čemu je ma ko od njih mogao da se nada bilo je da pobede i umru pre nego što polude, a on nije video kako da makar i toliko postignu. Mogao je samo da nastavi sa pokušajima. Ali, treba da postoji put za to. Ako uopšte ima nečeg nalik pravdi, onda treba da postoji put za to.

„Pročistiti saidin" reče Taim tiho. „Mislim da je za to potrebno više Moći nego što možeš da zamisliš.“ Kapci su mu se zamišljeno spustili preko očiju. „Čuo sam za stvari zvane sa’angreal. Imaš li neku za koji misliš da bi zaista...“