Gospodar haosa

Dograbivši saidin, on otvori prolaz, a usek svetla proširi se da prikaže unutrašnjost velikog šatora sa zelenim prugama, praznog ako se izuzmu živopisni ćilimi sa istkanim tairenskim šarama u vidu lavirinta. U tom šatoru nije bilo nikakve prilike za zasedu, još manje nego oko imanja, ali Enaila, Majra i ostale opet su se pokrile velom i jurnule na drugu stranu. Rand zastade da se osvrne.

Keli Haldin je išao prema zgradi pognute glave, a njegova žena vodila je dvoje dece kraj njega. Stalno je pružala ruku da ga uteši, ali čak i sa drugog kraja dvorišta Rand je video kako joj je lice ozareno. Keli očigledno nije prošao na ispitu. Taim je bio okrenut prema Džuru Grejdiju i obojica su zurili u plamičak koji je lelujao među njima. Sora Grejdi, sa sinom stisnutim uz grudi, nije posmatrala svog muža. Pogled joj je i dalje bio prikovan za Randa. Ženske oči seku dublje nego nož, još jedna izreka iz Dveju Reka.

Kročivši kroz prolaz, on sačeka da ostale Device prođu za njim, pa otpusti Izvor. Činio je ono što mora.

4 Smisao za šalu

Kaemlin, koji je ležao oko osamsto milja na severu, izgledao je prijatno hladan u poređenju sa tamnom unutrašnjošću šatora, a kada je Rand otvorio krilo, trepnuo je. Sunce ga je udarilo kao malj, tako da mu je bilo drago što ima šoufu.

Kopija Zmajevog barjaka visila je iznad šatora sa zelenim prugama, kraj jednog od grimiznih barjaka sa drevnim znamenjem Aes Sedai. Još šatora stajalo je na talasastoj ravnici gde je sva trava osim malobrojnog otpornog busenja odavno već bila ugažena u prašinu pod kopitima i čizmama – šatora šiljatih i zaravnjenih, većina bela ili prljavobela, ali mnogi su na sebi imali i boje ili pruge; bili su to šatori i živopisni barjaci plemstva. Ovde, na granici Tira, na rubu ravnice Maredo, okupila se vojska, hiljade i hiljade vojnika iz Tira i Kairhijena. Aijeli su svoj tabor postavili podalje od mokrozemaca i bilo je po pet Aijela na svakog Tairenca ili Kairhijenjanina, a još ih je svakodnevno pristizalo. Bila je to vojska koja je mogla da natera Ilijan da uzdrhti u čizmama, armija već dovoljno moćna da razbije sve što joj se nađe na putu.

Enaila i ostale iz prethodnice već su bile napolju, spuštenih velova, sa još desetak Aijela. Aijeli su ovaj šator neprekidno čuvali. U suknu i s oružjem poput Devica, bili su visoki kao Rand ili još viši, lavovi u poređenju sa Devicama leopardima, muškarci grubih preplanulih lica, hladnih plavih, zelenih ili sivih očiju. Danas su to bili Šamad Konde, Gromovnici, koje je predvodio Roidan lično, vođa naroda s ove strane Zmajevog zida. Device su štitile Kar’a’karna, ali svako ratničko društvo zahtevalo je nekakvu podelu stražarske dužnosti.

Odeća muškaraca u jednom se razlikovala od odeće Devica. Polovina ih je imala grimizno platno uvezano u čvorove oko slepoočnica, sa drevnim znamenjem Aes Sedai u obliku crnobelog diska iznad obrva. Bila je to novotarija, viđena prvi put pre samo nekoliko meseci. Oni koji su imali taj povez oko glave smatrali su sebe sisvai’amanima; na starom jeziku to su bila Zmajeva koplja. Bliži prevod bio bi Koplja u vlasništvu Zmaja. Randu je bilo neprijatno zbog tih poveza i njihovog značenja, ali nije mogao mnogo da učini kada su ljudi odbijali čak i da priznaju da ih imaju na sebi. Zašto nijedna Devica to nije stavila – ili makar on nijednu nije video s tim – nije imao pojma. Bile su gotovo jednako nevoljne da o tome pričaju kao i muškarci.

„Vidim te, Rande al’Tore" reče Roidan ozbiljno. U Roidanovoj kosi bilo je znatno više sedih nego žutih vlasi, ali kakvom kovaču bi lice tog plećatog muškarca dobro došlo za malj ili nakovanj, a sudeći po ožiljcima na njegovim obrazima i nosu činilo se mogućim da je nekima za to i poslužilo. Ledenoplave oči činile su njegovo lice blagim u poređenju s tim. Izbegavao je da gleda u Randov mač. „Neka danas pronađeš hladovinu.“ To nije imalo nikakve veze s vrelim suncem na nebu bez oblaka – Roidan kao da se uopšte nije znojio – već je to jednostavno bio pozdrav ljudi iz zemlje gde je sunce uvek bilo strahovito vruće, a drveće retko.

Jednako zvanično, Rand odgovori: „Vidim te, Roidane. Neka danas pronađeš hladovinu. Je li visoki lord Vejramon tu negde?“

Roidan klimnu prema velikom paviljonu sa crvenim prugama sa strane i grimiznim krovom, oko kojeg je stajao prsten ljudi s visokim kopljima pod konac uperenim, rame uz rame, u uglačanim grudnim oklopima i zlatno--crvenim kaputima tairenskih Branitelja Kamena. Iznad toga, tri srpa Tira, beli srp preko crvenog i zlatnog, i izlazeće sunce Kairhijena sa mnoštvom zraka, zlatno na plavoj podlozi, stajali su pored Randove skerletne zastave, i sve tri trzale su se na lahoru koji je mogao duvati i iz pećnice.

„Svi mokrozemci su tamo.“ Pogledavši Randa pravo u oči, Roidan dodade: „Bruana već tri dana ne pozivaju u taj šator, Rande al’Tore.“ Bruan je bio poglavar klana Nakai Aijela, Roidanovog klana; obojica su bili od septe Slane ravnice. „Baš kao ni Hana od Tomanela ili Dearika od Rejna, baš kao niti jednog poglavara klana.“