Gospodar haosa

„Gubiti vreme?" reče mlada Džalani krajnje naivnim glasom, preuređujući svoju šoufu tako da joj se načas videla kratka kosa, riđa gotovo koliko i Enailina. „Kako Kar’a’karn može gubiti vreme? Kada sam se poslednji put znojila koliko i on, trčala sam od osvita do sumraka.“

Osmesi i otvoreni smeh prosuše se među ostalim Devicama, riđokosa Majra, najmanje deset godina starija od Randa pljesnu se po butini, a zlatokosa Dezora sakri osmehe iza šake, kako je to obično činila. Lija, s ožiljkom na licu, propinjala se na prste, dok je Sulin bila gotovo presamićena. Aijelski smisao za šalu bio je u najbolju ruku čudan. U pričama se nikada ne zbijaju šale na račun junaka, čak ni onih čudnih, a sumnjao je da je s kraljevima bilo drugačije. Deo nevolje činilo je to što aijelski poglavar, čak i Kar’a’karn, nije bio kralj; on je mogao imati jedinstvenu vlast na mnogo načina, ali svaki Aijel je mogao i hteo da priđe pravo poglavaru i skreše mu u brk ono što misli. Međutim, veći deo nevolje činilo je nešto drugo.

Uprkos tome što su ga u Dvema Rekama odgajali Tam al’Tor i Tamova žena Kari, dok nije umrla kada je Randu bilo pet godina, Randova prava majka bila je Devica koplja, koja je umrla kada ga je rodila na padinama Zmajeve planine. Nije bila Aijelka, mada joj je otac bio to, ali jeste bila Devica. Sada su ga doticali aijelski običaji snažniji od zakona. Ne, ne doticali; obavijali. Nijedna Devica nije mogla da se uda a da i dalje nosi koplje, i ukoliko ne odustane od koplja svako dete koje rodi Mudre bi davale drugoj ženi, i to tako da Devica nikada ne bi znala ko je ta žena. Verovalo se da svako dete koje rodi Devica donosi sreću, kako sebi, tako i onima koji ga podižu, mada niko osim žene koja podiže dete i njenog muža nije mogao da zna da joj ono ne pripada. Čak dalje od toga, aijelsko Proročanstvo o Ruideanu govorilo je da će Kar’a’karn biti takav i da će ga podići mokrozemci. Za Device je Rand predstavljao svu tu decu koja su se vratila, prvo dete jedne Device za koje su svi znali.

Većinom, bile one starije od Sulin ili mlade poput Džalani, dočekale su ga s dobrodošlicom kao davno izgubljenog brata. U javnosti su mu ukazivale poštovanje kao ma kom poglavaru, koliko god ono ponekad bilo ovlašno, ali nasamo su se prema njemu ophodile kao prema tom bratu, mada to je li on bio mlađi ili stariji brat nije imalo nikakve veze sa ženinim godinama. Bilo mu je drago što se samo šačica povela za Enailinim i Somarinim primerom; bili nasamo ili ne, krajnje ga je razdraživalo kada se žena njegovih godina prema njemu ophodi kao prema sinu.

„Onda treba da odemo negde gde se neću znojiti" reče on i uspe da se isceri. Dugovao im je toliko. Neke su već umrle za njega, a još će ih to učiniti pre nego što se sve ne završi. Device brzo suzbiše svoje veselje, spremne da pođu tamo gde Kar’a’karn kaže, spremne da ga brane.

Postavljalo se pitanje kuda poći. Bašer je čekao na njegovu pažljivo pripremljenu nehajnu posetu, ali ako Avijenda bude čula za to, možda će biti sa Bašerom. Rand ju je izbegavao koliko god je mogao, pogotovo je izbegavao da ostane nasamo s njom. Zato što je želeo da ostane nasamo s njom. Uspevao je za sada da to krije od Devica; ako li samo posumnjaju u to, zagorčaće mu život. Zapravo, morao je da se drži podalje od nje. Nosio je smrt sa sobom kao zaraznu bolest; bio je meta i ljudi oko njega su ginuli. Morao je da stegne srce i pusti Device da umru – Svetlost neka ga zauvek sprži zbog tog obećanja! – ali Avijenda je odustala od koplja kako bi učila od Mudrih. Nije bio siguran šta oseća prema njoj, već samo da će, ukoliko ona umre zbog njega, isto tako umreti i nešto u njemu. Na svu sreću, ona nije bila vezana osećanjima za njega. Trudila se da ostane u njegovoj blizini zato što su Mudre želele da ga ona nadzire za njihov račun, i zato što je ona želela da ga nadzire za Elejnin. Niti jedan razlog nije okolnosti činio nimalo lakšim po Randa; upravo suprotno.

Odluku je doneo lako, zaista. Bašer će morati da sačeka kako bi on mogao da izbegne Avijendu, a sada će uslediti poseta Vejramonu, koja je trebalo da započne u palati gde je pokušajima prikrivanja bilo suđeno da propadnu. Budalast razlog da se donese takva odluka, ali šta čoveku preostaje da čini ako žena odbija da se urazumi? Ovako je moglo da ispadne najbolje. Oni koji treba da saznaju za tu posetu i dalje će znati za nju, i možda još čvršće poverovati u to što treba da veruju zato što će poseta zaista biti izvedena iz potaje. Možda će poseta Bašeru i Saldejcima izgledati još nehajnija zato što će je ostaviti za sam smiraj dana. Da. Preokreti unutar preokreta vredni kakvog Kairhijenjanina koji igra Igru kuća.