Gospodar haosa

Taimova usta se ponovo trznuše. To zapravo nije bio osmeh; nije mu dopirao do očiju. „Pobednici pišu istoriju. Da sam ja zauzeo Kamen Tira, istorija bi pokazala da sam rođen na Zmajevoj planini, da me je rodila žena koju muškarac nikad taknuo nije i da su se nebesa otvorila puna sjaja da najave moj dolazak. Ono što sada govore o tebi. Ali ti si zauzeo Kamen sa svojim Aijelkama i svet te slavi kao Ponovorođenog Zmaja. Znam da tome ne treba da se suprotstavljam; ti si taj. Pa, pošto ceo plen neće pripasti meni, zadovoljiću se onim komadima koji mi dopadnu.“

„Možda pronađeš počasti, Taime, a možda i ne. Ako počneš da strepiš zbog toga, pomisli na ono što se dogodilo drugima koji su činili što i ti. Logan, zarobljen i smiren; glasine vele da je umro u Kuli. Bezimeni čova koga su u Hadon Mirku obezglavili Tairenci. I još jedan koga su spalili Muranđani. Spalili su ga živog, Taime! To su Ilijanci učinili i Gorinu Rogadu pre četiri godine.“

„Nije to sudbina koju bih rado prihvatio", reče Taim ravnim glasom.

„Mani se onda počasti i seti se Poslednje bitke. Sve što radim usmereno je na Tarmon Gai’don. Sve što ti kažem da uradiš imaće to za cilj. Ti ćeš to imati za cilj!“

„Naravno.“ Taim raširi ruke. „Ti si Ponovorođeni Zmaj Ja to ne dovodim u pitanje; priznajem to javno. Idemo u Tarmon Gai’don. A Proročanstva vele da ćeš ga osvojiti. A istorija će tvrditi da ti je Mazrim Taim u tome bio desna ruka.“

„Možda" reče mu Rand kratko. Proživeo je previše proročanstava da bi verovao kako ijedno od njih znači upravo ono što govori. Ili čak i da sa sigurnošću nešto tvrde. Po njegovom mišljenju, proročanstvo je postavljalo uslove koji su morali da se ispune da bi se nešto zbilo; samo što njihovo ispunjenje nije značilo i da će se to neizostavno zbiti, već samo da postoji takva mogućnost. Neki uslovi postavljeni u Zmajskim Proročanstvima ukazivali su više nego snažno na to da če on morati da umre da bi imao bilo kakve izglede da pobedi. Pomisao na to nije ga nimalo umirila. „Svetlost te je poslala ovamo u pravi čas. Da vidimo. Koja tvoja znanja meni mogu biti potrebna? Možeš li učiti muškarce usmeravanju?“ Za razliku od žena, muškarac koji ume da usmerava ne može jednostavno da oseti tu sposobnost u drugome. Razlika u postupanju muškaraca i žena s Jednom moći bila je jednako velika kao razlika između muškaraca i žena uopšte; ponekad je posredi bila samo nijansa, a ponekad razlika poput kamena i svile.

„Tvoje pomilovanje? Neke budale su se zaista pojavile da bi naučile kako izgleda biti poput tebe i mene?“

Bašer je samo prezrivo zurio u Taima, ruku prekrštenih i čizama raširenih, ali Tumad i stražari nelagodno su se pomerili. Device nisu. Rand nije imao pojma šta Device misle o dvadesetak muškaraca koji su odgovorili na njegov poziv; one nikada ništa nisu pokazivale. Sa sećanjem na Taima kao lažnog Zmaja i dalje snažno prisutnim u mislima, malobrojni Saldejci mogli su da sakriju svoju nelagodnost.

„Samo mi odgovori, Taime. Ako možeš da radiš ono što želim, kaži tako. A ako ne...“ To je gnev govorio iz njega. Nije mogao oterati tog čoveka, makar svakog dana morao da se rve sa njim. Ali izgleda da je Taim mislio kako će on to učiniti.

„Umem i jedno i drugo“, reče on brzo. „Pronašao sam tokom godina petoricu – mada se nisam mnogo trudio da ih tražim – ali samo je jedan bio dovoljno hrabar da nastavi posle ispita.“ Oklevao je, a zatim dodao: „Taj je poludeo posle dve godine. Morao sam da ga ubijem da ne bi on ubio mene.“ Dve godine. „Ti si tome odolevao mnogo duže. Kako?“

„Zabrinut si?“, upita Taim tiho, pa slegnu ramenima. „Ne mogu ti pomoči. Ne znam kako; prosto sam to uradio. Zdravog sam razuma koliko i...“, oči mu načas pređoše na Bašera, prenebregnuvši bezizražajno zurenje drugog muškarca, „...koliko i gospodar Bašer.“

Ali Rand se najednom upitao je li baš tako. Polovina Devica ponovo je osmatrala ostatak dvorišta; od njih se nije moglo očekivati da se tako duboko usredsrede na jednu moguću pretnju da bi prenebregnule ostale. Moguću pretnju činio je Taim i druga polovina Devica još nije skidala pogled sa njega i Randa, tragajući za znacima koji bi pokazali da je ta pretnja stvarna. Svaki muškarac morao je biti svestan njih, i iznenadne smrti u njihovim očima, njihovim rukama. Rand je toga bio svestan, a one su želele njega da zaštite. A Tumad i ostali stražari još su stezali balčake mačeva, spremni da ih ponovo isuču. Ako Bašerovi ljudi i Aijelke odluče da ubiju Taima, njemu će biti veoma teško da pobegne iz tog dvorišta kako god da usmerava, osim ako mu Rand u tome ne pomogne. A opet, Taim vojnicima i Devicama spolja nije poklanjao više pažnje nego stubovima kolonade ili kamenu pod čizmama. Hrabrost, stvarna ili odglumljena, ili nešto drugo? Neka vrsta ludila?