Gospodar haosa

Bila je u pravu. Morgaza je to znala. Naravno, osim onoga o histeriji. Bazel je izgledao dovoljno jadno da oberučke prihvati da mu odrube glavu. „Nisi me izneverio, gosparu Gile. Možda jednog dana i zatražim da umreš za mene, ali tek kada iz toga može proizići kakva veća dobrobit. Nijal je samo hteo da razgovaramo.“ Bazel se smesta obodri, ali Morgaza je osetila Linin pogled na sebi. Krajnje ogorčen. „Molim te da kažeš Talanvoru da mi dođe. Ja – želim da mu se izvinim zbog nepromišljenih reči.“

„Najbolji način da se izviniš muškarcu", reče Breana, „jeste da ga odvedeš u neki zabačeni deo vrta.“

Nešto puče u Morgazi. Pre nego što je toga bila svesna, ona hitnu pehar na tu ženu, isprskavši čilim punčom. „Napolje!" vrisnu. „Svi napolje! Možeš preneti moje izvinjenje Talanvoru, gosparu Gile.“

Breana mirno otre punč sa svoje haljine, a onda krajnje sporo priđe Lemgvinu i uze ga pod ruku. Bazel je gotovo cupkao dok se trudio da ih sve izvede napolje.

Na Morgazino iznenađenje, pošla je i Lini. Ona se obično nije tako vladala; na nju bi više ličilo da ostane tu i pridikuje svojoj staroj štićenici kao da je ovoj i dalje deset godina. Morgaza nije znala zašto uopšte trpi sve to. Opet, umalo nije rekla Lini da ostane. Ali onda su svi izašli, vrata su se zatvorila – i morala je da brine o važnijim pitanjima nego o tome je li uvredila Lini.

Ushodavši se po ćilimu, pokušavala je da razmišlja. Ailron će tražiti trgovinske ustupke – a možda i Nijalovu „žrtvu" – za svoju pomoć. Bila je spremna da mu odobri trgovinske ustupke, ali plašila se da bi Nijal mogao biti u pravu u pogledu broja vojnika koje bi joj Ailron dao. Nijalovim zahtevima je bilo lakše udovoljiti, u neku ruku. Verovatno je to značilo slobodan pristup Andoru za onoliko Belih plaštova koliko on odabere. I odrešene ruke da oni iskorene Prijatelje Mraka koje su nalazili na svakom tavanu, da organizuju rulje protiv usamljenih žena optuženih da su Aes Sedai, da ubijaju prave Aes Sedai. Nijal bi mogao čak da zahteva i zakon protiv usmeravanja, protiv žena koje idu u Belu kulu.

Bilo je moguće – ali teško i krvavo – isterati Bele plaštove pošto se jednom ukopaju, ali je li uopšte bilo neophodno puštati ih unutra? Rand al’Tor je Ponovorođeni Zmaj – ona je bila sigurna u to, šta god Nijal govorio; bila je bezmalo sigurna – a opet, vladanje narodima nije bilo deo Zmajskih Proročanstava za koja je ona znala. Bio on Ponovorođeni ili lažni Zmaj, nije smeo dobiti Andor. A opet, otkud je ona to mogla znati?

Prenu je snebivljivo grebuckanje na vratima. „Napred" reče ona oštro.

Vrata se polako otvoriše i uđe iscereni mladić u zlatnocrvenoj livreji, sa poslužavnikom u ruci na kojem je bio novi bokal rashlađenog vina, srebra već rosnog od hladnoće. Donekle je očekivala Talanvora. Lemgvin je sam čuvao stražu u hodniku, koliko je mogla da vidi. Ili je, tačnije, stajao naslonjen na zid kao krčmarski izbacivač. Ona mahnu mladiću da spusti poslužavnik.

Ljutito – Talanvor je trebalo da dođe, trebalo je da dođe! – ona nastavi da hoda tamo-amo. Bazel i Lemgvin su možda čuli glasine u najbližem selu, ali to su samo glasine, koje je možda proneo Nijal. Isto je važilo i za sluge iz palate.

„Kraljice moja. Smem li da govorim, kraljice moja?“

Morgaza se okrenu, zaprepašćena. To je bio naglasak iz Andora. Mladić je bio na kolenima, a osmeh oko glave bio mu je čas nesiguran, čas samouveren. Mogao je biti zgodan da mu nos nije bio slomljen i potom nepravilno zaceljen. Na Lemgvinu je to izgledalo grubo, i priprosto; ovaj momak izgledao je kao da se sapleo i pao na lice.

„Ko si ti?“, upita ona. „Kako si dospeo ovamo?“

„Ja sam Petr Konel, kraljice moja. Iz Šeranske Pijace. U Andoru?", dodade, kao da ona to ne bi mogla shvatiti. Nestrpljivo mu mahnu da nastavi. „Došao sam u Amador sa svojim stricem Dženom. On je trgovac iz Četiri Kralja i mislio je da bi mogao naći koju tarabonsku boju. Skupe su, usled svih nevolja u Tarabonu, ali smatrao je da bi mogle biti jeftinije...“ Usne joj se stegnuše i on zabrza: „Čuli smo za tebe, kraljice moja, da si tu, u palati, a imajući u vidu zakon Amadicije i sve ono s tvojom obukom u Beloj kuli, mislili smo da ti možemo biti od pomoći...“ Progutao je knedlu i dovršio prigušenim glasom: „Od pomoći da pobegneš.“

„I jeste li spremni da mi pomognete da... pobegnem?“ To nije bila baš najbolja zamisao, ali uvek je mogla da odjaše na sever do Geldana. Kako bi Talanvor samo likovao. Ne, ne bi on to, i bilo bi samo još gore.

Ali Petr jadno odmahnu glavom. „Stric Džen je imao plan, ali sada su Beli plaštovi preplavili palatu. Nisam znao šta drugo da učinim do da dođem ovamo, kao što mi je rekao. Smisliće on već nešto, kraljice moja. Pametan je taj.“

„Sigurna sam da jeste", promrmlja ona. „Koliko dugo već izbivaš iz Andora? Mesec? Dva?“ On klimnu glavom. „Onda ne znaš šta se zbiva u Kaemlinu", uzdahnu ona.