Gospodar haosa

Upravivši tamne oči u nju, jedva primetno se naklonio. Lice mu je bilo vremešno, koža zategnuta, ali taj je čovek bio slab koliko i kakav malj. „Morgaza od Andora?” reče on odlučnim dubokim glasom. „Ja sam Pedron Nijal.“ I to ne tek neki Beli plašt: gospodar i zapovednik, kapetan Dece Svetla lično. „Ne plašite se. Nisam došao da vas uhapsim.“

Morgaza se uspravi. „Da me uhapsiš? Po kojoj optužbi? Ja ne mogu da usmeravam.“ Samo što je izgovorila te reči, umalo nije coknula u očajanju. Nije trebalo da pominje usmeravanje; to što se brani pokazivalo je koliko je usplahirena. A to što je rekla bilo je tačno, donekle. Pedeset pokušaja da oseti Istinski izvor da bi ga pronašla jednom, a tada, dvadeset pokušaja da se otvori saidaru ne bi li makar jednom uhvatila koju kap. Smeđa sestra po imenu Verin rekla joj je da nema mnogo potrebe da ostaje u Kuli sve dok ne nauči kako da svoju slabašnu sposobnost bezbedno koristi. Naravno, Kula ju je svejedno zadržala. Opet, čak i tako neznatna sposobnost usmeravanja bila je van zakona u Amadiciji, i kažnjavala se smrću. Prsten Velike zmije na njenoj ruci kojim je Ailron toliko bio opčinjen sada kao da se dovoljno usijao da zasvetli.

„Obučavana u Kuli”, promrmlja Nijal. „I to je zabranjeno. Ali kao što rekoh, ne dolazim da hapsim, već da pomognem. Otpusti svoje pratilje, da porazgovaramo.“ On se raskomotio u visokoj presvučenoj naslonjači i prebacio plašt preko naslona. „Popiću malo punča pre nego što odu.“ Na Morgazino nezadovoljstvo, Breana mu smesta prinese pehar, očiju oborenih i lica nečitljivog poput daske.

Morgaza se potrudi da ponovo uspostavi kontrolu. „One će ostati, gosparu Nijale.“ Nije želela da pruži tom čoveku zadovoljštinu tako što će mu izreći titulu. To njega kao da nije ni najmanje pogodilo. „Šta je sa mojim ljudima napolju? Tebe ću držati odgovornim ako su ozleđeni. I zašto misliš da mi je potrebna tvoja pomoć?“

„Tvoji ljudi su živi i zdravi" reče on nehajno iznad svog punča. „Zar misliš da će ti Ailron dati ono što ti treba? Ti si prelepa žena, Morgazo, a Ailron ceni žene kose zlatne kao sunce. Svakog dana će se još malo primicati sporazumu koji tražiš, sve dok ne zaključiš da će on možda, uz... izvesnu žrtvu s tvoje strane, takođe popustiti. Ali šta god mu dala, on se neće nimalo prikloniti tvojoj želji. Te takozvane Prorokove rulje haraju severom Amadicije. Na zapadu je Tarabon, gde je građanski rat sa deset različitih strana, banditi zakleti takozvanom Ponovorođenom Zmaju, a kolaju i glasine o Aes Sedai i lažnom Zmaju lično, od kojih Ailron strepi. Da ti da vojnike? Da može da nađe deset ljudi za svakog koji mu je sad pod oružjem, ili makar dvojicu, dušu bi taj prodao. Ali ja mogu poslati pet hiljada Dece Svetla u pohod na Kaemlin s tobom na čelu, samo ako zatražiš.“

Zapanjenost je preslaba reč da opiše ono što je Morgaza osetila. Sa prikladnim dostojanstvom, prišla je stolici spram njega i sela pre nego što su je noge izdale. „Zašto bi mi pomogao da zbacim Gebrila s prestola?" upitala je. On je očito znao sve; nema sumnje da je imao uhode među Ailronovim slugama. „Ja nikada nisam Belim plaštovima dopustila da slobodno vršljaju po Andoru kako su to želeli.“

Sad on iskrivi lice. Beli plaštovi nisu voleli to ime. „Gebrila? Tvoj ljubavnik je mrtav, Morgazo. Lažni Zmaj Rand al’Tor pridodao je Kaemlin svojim pobedama.“ Lini tiho jeknu kao da se ubola, ali pogled je prikovala za Morgazu.

Sama Morgaza morala je da se uhvati za rukonaslon stolice da ne bi utisnula šaku u stomak. Da joj druga šaka nije počivala s peharom na drugom rukonaslonu, prosula bi punč na tepih. Gebril mrtav? Obmanuo ju je, pretvorio u svoju ljubavnicu, preoteo joj vlast, tlačio zemlju u njeno ime te najzad proglasio sebe kraljem Andora, koji nikad kralja imao nije. Kako je, posle svega toga, uopšte mogla da oseća tu blagu žalost zbog toga što nikada više neće osetiti njegove ruke na sebi? Bilo je to ludilo; da nije znala da je to nemoguće, pomislila bi kako je on na neki način primenio na nju Jednu moć.

Ali sada je al’Tor držao Kaemlin? To je moglo promeniti sve. Srela ga je jednom, uplašeno mlado seljače sa zapada koje se iz petnih žila trudilo da iskaže poštovanje pred svojom kraljicom. Ali bio je to mladić koji je nosio mač majstora veštine, sa oznakom čaplje. A Elaida je zazirala od njega. „Zašto ga nazivaš lažnim Zmajem, Nijale?“ Ako je on smerao da joj se obraća imenom, mogao je da prođe čak i bez običnog „gosparu“. „Kamen Tira je pao, kao što govore Zmajska Proročanstva. Visoki lordovi Tira lično su ga proglasili Ponovorođenim Zmajem.“

Nijalov osmeh bio je podrugljiv. „Gde god da se pojavio, tamo su bile Aes Sedai. One usmeravaju umesto njega, pazi šta ti kažem. On je najobičnija marioneta Kule. Imam prijatelje posvuda" – mislio je tu na uhode – „i oni mi kažu da postoje dokazi za to da je Kula isturila i Logana, poslednjeg lažnog Zmaja. Možda je malo preterao pa su morale da mu smrse konce.“