Gospodar haosa

Zamišljeno ih je posmatrala kako odlaze, sa Milom na začelju kao i obično, poput deteta koje zaostaje za starijim sestrama. Moglo bi se tiho popričati sa nekim pripadnicama Ženskog kruga u Tarenskoj Skeli. Svakom selu je potreban jak gradonačelnik i jaka Mudrost da zastupa interese stanovništva. Tiho, pažljivo popričati. Kada je Perin saznao da je razgovarala sa ljudima u Tarenskoj Skeli pre izbora gradonačelnika – ako neki čovek ima dovoljno pameti i snage za nju i Perina, zašto da oni koji će za njega glasati ne saznaju kako ga ona i Perin podržavaju? – kada je to otkrio... On je blag čovek, teško se žesti, ali ona se za svaki slučaj zaključala u spavaću sobu i sačekala da se on ohladi. Što se zbilo tek kada je obećala da se više neće „mešati" ni u jedan izbor za gradonačelnika, bilo otvoreno, bilo njemu iza leđa. To poslednje nije bilo ni najmanje pošteno od njega. Osim toga, bilo je krajnje nezgodno. Ali nije mu palo na pamet da pominje glasanje Ženskog kruga. Pa, ono što ne zna doneće mu mnogo toga dobrog. I Tarenskoj Skeli, isto tako.

Pomisao na njega nagnala ju je da se seti onoga što je sama sebi obećala. Pernata lepeza pomerala se sve brže. Danas nije bio najgori dan kad su posredi besmislice, pa čak ni najgori dan sa Mudrostima – nije bilo pitanja o tome kada bi gospodar Perin mogao da očekuje naslednika, blažena nek je Svetlost! – ali možda je nepopustljiva vrućina konačno prikovala njenu razdražljivost za neko lepljivo mesto. Perin će obavljati svoju dužnost, ili...

Iznad palate se prolomi grmljavina, a munja obasja prozore. U Faili naraste nada. Ako padne kiša...

Potrčala je tiho u svojim cipelicama, da potraži Perina. Želela je da podeli kišu s njim. I nameravala je i dalje da mu uputi nekoliko oštrih reči. I više od nekoliko, ako bude neophodno.

Perin je bio tamo gde je i očekivala da će biti, skroz gore na drugom spratu, na pokrivenoj prednjoj verandi, kovrdžavi muškarac u običnom smeđem kaputu, snažnih ramena i mišica. Širokih leđa okrenutih prema njoj, naslanjao se na jedan stub verande. Zurio je dole u zemlju, a ne uvis u nebo. Faila stade na vratima.

Grmljavina ponovo zatutnja, a plava munja sevnu nebom. Munja od vreline, iz vedra neba. Bez ikakve naznake kiše. Nije dolazila kiša da prekine vrućinu. Niti sneg za njom. Znoj joj se rosio na licu, ali ona je zadrhtala.

„Primanja su završena?”, reče Perin i ona se žacnu. Nije ni podigao glavu. Ponekad joj je bilo teško da se seti koliko mu je sluh osetljiv. Ili ju je možda omirisao; nadala se da je posredi bio parfem, a ne znoj.

„Pomislila sam da ću te možda zateći sa Gvilom ili Halom.“ To je bila jedna od njegovih najgorih mana; ona se trudila da obuči sluge, dok su oni za njega bili samo ljudi sa kojima će se smejati i popiti po vrč piva. Makar nije bio sklon švrljanju poput mnogih drugih muškaraca. Nikada nije pomislila da je Kala Koplin prihvatila službu u palati zato što se nadala da bi za gospodara Perina mogla činiti i nešto više od nameštanja postelje. On nije čak ni primetio kada je Faila terala Kalu napolje cepkom za potpalu.

Kada mu je prišla, videla je šta on to posmatra. Dva muškarca, goli do pojasa, dole su radili mačevima za obuku. Tam al’Tor je bio čvrsto građen, prosedi čovek, dok je Aram bio vitak i mlad. Aram je brzo učio. Veoma brzo. Tam je bio vojnik i mačevalac, ali Aram ga je baš pritiskao.

Oči joj bez razmišljanja pređoše na šatore u polju sa kamenom međom pola milje prema Zapadnoj šumi. Ostali Krpari ulogorili su se među poludovršenim kolima nalik na kućice na točkovima. Naravno, oni više nisu priznavali Arama kao jednog od svojih, još otkad je uzeo taj mač u ruku. Tuata ani nikada nisu pribegavali nasilju, ni zbog kakvog razloga. Zapitala se hoće li otići kao što su namerili, kada kola koja su Troloci spalili budu zamenjena. Posle okupljanja onih koji su se skrivali u cestaru, i dalje ih je bilo jedva nešto više od stotinu. Možda i hoće, ostavljajući za sobom Arama jer je tako sam izabrao. Nikad nije čula da se ijedan Tuatan negde trajno skrasio.