Grad i zvezde

Pustolovina se završila. Uskoro će, kao i uvek dosad, biti kod kuće, a sva čudesa, užasi i uzbunenja ostaće iza njih. Bili su umorni i zadovljni.

Alvin je zaključio po nagnutosti poda da se bušilica spušta u zemlju. Kalistron jamačno zna šta radi i ovo je nesumnjivo put koji vodi kući. Pa ipak, izgledalo je pomalo neobično...

„Kalistrone“, reče on iznenada, „zašto ne ponemo na gore? Niko ne zna kako stvarno izgleda Kristalna Planina. Bilo bi divno izbiti negde na njenim obroncima i ugledati nebo zajedno sa čitavim okolnim predelom. Dovoljno smo već dugo pod zemljom.“

Još dok je govorio ove reči, osetio je na neki način da one nisu na mestu. Alistri se oteo prigušeni krik, unutrašnjost bušilice se zatalasala poput prizora vinenog kroz vodu, a sa druge strane metalnih zidova koji su ga okruživali Alvin još jednom uhvati treptaj one druge stvarnosti. Dva sveta su se sukobila, pri čemu je čas jedan, a čas drugi odnosio prevagu. Onda je, iznenada, sve bilo gotovo. Osetio je izvesno rascepljivanje i kidanje — i san se okončao.

Alvin se opet obreo u Diasparu, u svojoj dobro poznatoj sobi, lebdeći stopu ili dve iznad poda, dok ga je gravitaciono polje štitilo od grubog dodira sa sirovom materijom.

Ponovo je bio on. Ovo je bila stvarnost — i on je tačno znao šta će se sada dogoditi.

Prva se pojavila Alistra. Bila je više uzbunena nego ljuta, pošto je bila veoma zaljubljena u Alvina.

„Oh, Alvine!“ zajeca ona, pogledavši ga sa zida na kome se prividno materijalizovala.

„Imali smo tako uzbudljivu pustolovinu! Zašto si sve morao da pokvariš?“

„Žao mi je. Nisam imao nameru da... Samo sam pomislio da to ne bi bila rnava ideja...“

Prekinuo ga je istovremeni dolazak Kalistrona i Floranusa.

„Slušaj me dobro, Alvine“, poče Kalistron. „Ovo je treći put kako si prekinuo sagu. Juče si presekao sekvencu, hotevši da se uspneš izvan Doline Duga. Prekjuče si sve pokvario pokušavajući da se vratiš do Početka onom vremenskom stazom koju smo ispitivali. Ako ne želiš da se držiš pravila, moraćeš sam da nastaviš.“

Nestao je veoma razjaren, povevši i Floranusa sa sobom. Narilian se nikada nije pojavljivao; mora da mu je već bilo dosta svega ovoga. Jedino je ostala slika Alistre, koja je tužno gledala Alvina.

Alvin nagnu gravitaciono polje, stade na noge i ode prema stolu koji se u času materijalizovao. Na njemu se pojavila zdela egzotičnog voća — ali to nije bila hrana koju je želeo; zbunjenost mu je sasvim pobrkala misli. Ne hotevši da prizna grešku, on uze voćku koja je izgledala najmanje opasna i poče oprezno da je sisa.

„Dakle“, reče Alistra, „šta sada nameravaš?“

„Ne mogu se promeniti“, uzvrati on pomalo zlovoljno. „Mislim da su pravila glupa. Osim toga, kako mogu da ih se setim dok doživljavam sagu? Ponašam se na najprirodniji način. Zar i ti nisi poželela da pogledaš planinu?“

Alistrine oči se raširiše od užasa.

„Ali to bi značilo izići napolje!“ prozbori ona u jednom dahu.

Alvin je znao da je beskorisno dalje raspravljati se. Ovo je bila barijera koja ga je ogranivala od svih ostalih žitelja njegovog sveta, i koja ga je mogla osuditi na život pun osujećenja. Oduvek je želeo da izine napolje, kako u stvarnosti, tako i u snu. Menutim, za svakog drugog u Diasparu to ‘napolje’ predstavljalo je košmar sa kojim se nisu mogli suočiti.

O toj temi oni nikada ne bi razgovarali, ako su mogli da je izbegnu; bilo je to nešto nečisto i zlo. Razloge nije hteo da mu objasni ni Jeserak, njegov staratelj.

Alistra ga je i dalje posmatrala zbunjenim, ali blagim očima. „Ti si nesrećan, Alvine“, reče mu ona. „Niko ne treba da bude nesrećan u Diasparu. Dopusti mi da donem i da razgovaram sa tobom.“

Nimalo uvinavno. Alvin odmahnu glavom. Znao je kuda bi ih to odvelo, a ovog časa je želeo da bude sam. Dvostruko razočarana Alistra iščeznu sa zida.

U gradu koji je nastanjivalo deset miliona ljudskih bića, pomisli Alvin, on nije imao nikoga sa kim bi stvarno mogao da popriča. Eriston i Etanija voleli su ga na svoj način, ali što se rok njihovog nadzora bližio kraju, bili su srećni što mogu sve više da mu prepuštaju da sam oblikuje kako svoj život, tako i razonode. U poslednjih nekoliko godina, kako je njegovo podvajanje od uobičajenog obrasca postajalo sve očiglednije, on je često osećao ozlojenenost svojih roditelja. Ne zbog njega samog — sa tim bi još možda mogao da se suoči i da to prevlada — već zbog zlehude sreće koja je htela da upravo oni budu izabrani, menu milionima ostalih granana, kao njegovi roditelji kada je izišao iz Dvorane Stvaranja pre dvadeset godina.

Dvadeset godina. Još se sećao prvog trenutka i prvih reči koje je začuo: „Dobro došao, Alvine. Ja sam Eriston; dodeljen sam ti kao otac. Ovo je Etanija, tvoja majka.“

Same reči ništa mu nisu govorile, ali njegov um ih je zabeležio besprekornom tačnošću.