Kruna mačeva

Umesto toga, on reče: „Verovatnije da su to neki od onih ljudi, oni Šamini, ili kako već da se nazivaju.“ On je istrajavao u prihvatanju čudnih, nemogućih priča koje su se proširile čak i po Tvrđavi. „Mislim da bih mogao da se izvučem, baš sada; svi će biti zbunjeni. Pođi sa mnom.“

Ona ga nije ispravila; malo je bilo ljudi koji su imali znanje o Jednoj moći, a još manje o razlici između saidara i saidina. Njegova zamisao bila je privlačna na neki način. Možda će uspeti da pobegnu usred zbrke bitke.

„Da je izvedeš u to!“ Lini je vrisnula. Svetlost plamenova nadjačala je mesečinu na prozoru; lomljava i tutanj zagušili su graju ljudi i mačeva. „Mislila sam da imaš malo više pameti, Martine Talanvore. ’Samo budale ljube konje i grizu vatru’ Čuo si kada ti je rekla da su to Aes Sedai. Misliš li ti da ona ne zna? Je li?“

„Gospodaru, ako to jesu Aes Sedai...“, gazda Gil nije dovršio misao. Talanvorove ruke spadoše s nje, a on je ispod glasa gunđao što nema svoj mač. Pedron Nijal bio mu je dopustio da zadrži svoje sečivo; Emon Valda nije imao toliko poverenja.

Za trenutak, razočarenje joj je nadimalo grudi. Da je samo ustrajao, da ju je odvukao... šta li ju je samo spopalo? Da je pokušao bilo kuda da je odvuče, bez obzira za razlog, ona bi se zakitila njegovom kožom. Morala je da se presabere. Valda joj je ulubio samopoštovanje ne, on ga je nezainteresovano iscepkao na trake ali ona će morati da se drži tih ostataka i da ih ponovo ispreplete. Nekako. Ako su ti razderani ostaci uopšte bili vredni da se ponovo prepletu.

„Makar mogu da saznam šta se događa“, zareža Talanvor, žureći ka vratima. „Ako to nisu tvoje Aes Sedai...“

„Ne! Ti ćeš ostati ovde. Molim te.“ Bila je vrlo srećna što joj bleda tama prikriva žestoko crvenilo lica. Radije bi sebi odgrizla jezik negoli izgovorila te poslednje reči, ali izletele su joj pre nego što je i primetila. Ona nastavi čvršćim glasom. „Ostaćeš ovde i čuvati svoju kraljicu, kao što i treba.“

Na prigušenoj svetlosti mogla je da mu razazna lice, a i njegov naklon bio je sasvim po propisu, ali opkladila bi se u poslednji bakrenjak da je i jedno i drugo bilo ljutito. „Biću u tvojoj primaćoj sobi.“ Pa, nije bilo sumnje u njegov glas. Ovog puta, međutim, nju nije bilo briga koliko je on ljut niti koliko loše to prikriva. Vrlo je verovatno da će možda ona ubiti tog razdražujućeg momka, sopstvenim rukama, ali on neće umreti večeras, saseckan od vojnika koji ni na koji način ne bi mogli da odrede na čijoj je strani.

Sad više nije bilo nade da se spava, čak i kad bi bila sposobna za tako nešto. Ne paleći lampe, ona se umi i opra zube. Lini i Breana pomogoše joj da se obuče, u plavu svilu prošaranu zelenim, sa talasima snežne čipke oko zglobova i ispod brade. Savršeno je odgovarala za prijem Aes Sedai. Saidar je besneo kroz noć. To mora da su Aes Sedai. Ko bi drugi mogao biti?

Kada se pridružila muškarcima u primaćoj sobi, oni su sedeli u tami prepletenoj mesečinom s prozora i povremenim bleskom vatre izatkane pomoću Moći. Čak i jedna sveća mogla je da privuče neželjenu pažnju. Lemgvin i gazda Gil poskočiše sa svojih stolica puni poštovanja; Talanvor ustade mnogo sporije, a nije joj bila potrebna nikakva svetlost da bi znala kako je posmatra namršteno se dureći. Besna jer će morati da ne obraća pažnju na njega ona je bila njegova kraljica! besna i jedva sposobna da to ne pokaže svojim glasom, ona naloži Lemgvinu da pomeri još visokih drvenih stolica što dalje od prozora. Sedeli su i čekali, u tišini. Ili je makar tišina vladala među njima. Spolja su se čuli gromoglasna lomljava i urlici, koji su još uvek odjekivali, zvuci rogova i povici ljudi, a kroz sve to osećala je saidar kako se diže i pada i ponovo podiže.

Lagano, posle najmanje sat vremena, bitka se umiri i prestade. Glasovi su još uvek izdavali neprepoznatljiva naređenja, ranjeni su ječali, a ponekad bi se oglasili i ti čudni prigušeni rogovi, ali više se čelik nije sudarao sa čelikom. Saidar je izbledeo; bila je sigurna da ga žene još uvek drže unutar Tvrđave, ali po njenom mišljenju nijedna sada nije usmeravala. Sve je delovalo gotovo mirno posle gužve i krkljanca.