Kruna mačeva

Breana odvrati na neizgovoreno pitanje hladno začikavajućim glasom. „Talanvor je otišao da vidi šta može da sazna.“ Pesnice je postavila na bokove, a lice joj postade smrtno ozbiljno. „Lemgvin je otišao sa njim, a i gazda Gil. Šta si ti saznala? Ko su ovi... Seanšani?“ Čudno je izgovarala to ime, mršteći se na njega. „Toliko smo i same čule“, pravila se da ne primećuje Linin pogled koji samo što nije ujedao. „Šta ćemo sada da radimo, Morgaza?"

Morgaza se provuče između te dve žene, pa priđe najbližem prozoru. Nije bio tako uzan kao oni u odajama za prijem, a sa njega se pružao pogled na dvadeset ili više koraka do kamenih ploča dvorišta. Malodušna kolona ofucanih ljudi golih glava, od kojih su neki imali krvlju umazane poveze, vukla se preko dvorišta pod pažljivim pogledom Tarabonaca s kopljima. Nekoliko Seanšana stajalo je na vrhu obližnje kule, gledajući preko kruništa, u daljinu. Jedan je nosio kacigu ukrašenu s tri tanke peruške. Neka žena pojavi se na prozoru s druge strane dvorišta, sa munjom izvezenom na crvenom ušivku, jasno vidljivom preko grudi, mršteći se na zarobljene Bele plaštove. Ti teturavi ljudi delovali su zaprepašćeno, nesposobni da poveruju u ono što im se dogodilo.

Šta će da rade? Odluka od koje je Morgaza strepela. Činilo joj se da mesecima nije mogla da donese ni najmanju odluku, kao na primer koje voće će doručkovati, a da je to ne odvede u propast. Izbor, rekla je Surot. Pomoći ovim Seanšanima u preuzimanju Andora, ili... Postoji poslednja usluga koju može učiniti Andoru. Pojavio se zadnji deo kolone, praćen novim Taraboncima, kojima se, dok su prolazili, pridružiše njihovi zemljaci. Pad od dvadeset koraka, pa će Surot izgubiti svoju ručicu. Možda je to bio kukavički način izvlačenja, ali ona je sebi već dokazala da je takva. Pa ipak, kraljica Andora ne bi trebalo da tako umre.

Ispod glasa ona izgovori neopozive reči koje su samo dva puta ranije upotrebljene u hiljadugodišnjoj istoriji Andora. „Pod Svetlošću, ja prepuštam Visoko sedište kuće Trakand Elejni Trakand. Pod Svetlošću ja predajem Ružinu krunu i odustajem od Lavljeg prestola u korist Elejne, Visokog sedišta kuće Trakand. Pod Svetlošću, ja se predajem volji Elejne od Andora, da budem njen poslušni podanik.“ Istina, ništa od toga nije stvarno činilo Elejnu kraljicom, ali joj je otvaralo put.

„Čemu se smeškaš?“, upita je Lini.

Morgaza se polako okrenula. „Razmišljala sam o Elejni.“ Činilo joj se da njena stara dadilja nije bila dovoljno blizu da bi čula ono što u stvari niko i nije morao da čuje.

Međutim, Lini raširi oči i uhvati dah. „Odmah da si se makla odatle!“, odreza ona, pa pretvarajući reči u dela, dočepa je za ruku i stvarno je povuče od prozora.

„Lini, zaboravljaš se! Prestala si da mi budeš dadilja pre...!“ Morgaza duboko udahnu i omekša glas. Nije bilo lako suočiti se s tim uplašenim očima; ništa nije plašilo Lini. „Ono što radim je najbolje, veruj mi“, nežno joj je objašnjavala. „Nema drugog načina...“

„Nema drugog načina?“, besno je prekide Breana, toliko stežući suknje da su joj se ruke tresle. Bilo je očito da bi ih radije stisnula Morgazi oko guše. „Kakvu li si glupavu besmislicu sada smućkala? A šta ako ovi Seanšani pomisle kako smo te mi ubili?“ Morgaza stisnu usne; zar je postala toliko providna?

„Začepi, ženo!“ Lini se nikada nije ni ljutila, niti je dizala glas, ali sada je učinila oboje, dok su joj se naborani obrazi crveneli. Ona podiže koščatu ruku. „Pripazi šta blebećeš, ili ću ti lupati ćuške dok ne postaneš još blesavija nego što si sada!“

„Ako ti se lupaju ćuške, lupaj ih njoj!“ Breana je tako besno urlala da je pljuvačka letela na sve strane. „Kraljica Morgaza! Ta će poslati i tebe i mene i moga Lemgvina zajedno na vešala, sa sve njenim dragocenim Talanvorom, a sve zbog toga što nema stomaka ni koliko jedan miš!"

Vrata se otvoriše da propuste Talanvora i iznenada se sve okonča. Nijedna nije nameravala da urla pred njim. Lini se pravila kao da proučava Morgazin rukav, kao da je potrebno negde ga zakrpiti, dok su gazda Gil i Lemgvin ulazili za Talanvorom. Breana se široko osmehnula i poravnala suknje. Naravno, muškarci ništa nisu primetili.

Zato je Morgaza primetila mnogo toga. Za početak, Talanvor je imao pripasan mač, a isto tako i gazda Gil, pa čak i Lemgvin, iako je njegov mač bio kratak. Oduvek je imala utisak da se taj oseća mnogo udobnije koristeći svoje pesnice umesto bilo kakvog drugog oružja. Pre nego što je stigla da zapita kako, mršavi čovečuljak koji se držao pozadi pažljivo zatvori vrata za njima.

„Veličanstvo“, reče Seban Balver, „molim za oproštenje zbog nametanja.“ Čak su i njegov naklon i njegov osmeh delovali suvo i odmereno, ali dok su mu oči prelazile između nje i ostalih žena, Morgaza zaključi kako je, bez obzira na to jesu li ostali muškarci išta primetili ili ne, nekadašnji pisar Pedrona Nijala to sasvim sigurno uočio.