Kruna mačeva

„Ti i Faila biste mogli da pođete sa mnom. Karldin i ja idemo da posetimo stedinge, Perine. Sve njih, zbog Kapija.“ Mladić uskog lica i svetle kose, koji je stajao iza Loijala, prestade da se mršti na Perina da bi se namrštio na Ogijera. On je isto imao torbu i zavežljaj, a i mač o boku. I pored plavog kaputa, Perin je prepoznao jednog od Aša’mana. Karldin nije izgledao zadovoljno što je susreo Perina; osim toga, njegov miris je bio hladan i ljutit. Loijal virnu niz hodnik iza Perina. „Gde je Faila?“

„Ona... ona će se sresti sa mnom u štalama. Razmenili smo neke reči.“ To je naprosto bila istina. Faila kao da je uživala da viče, ponekad. On spusti glas. „Loijale, ja ne bih pričao o tome na mestu gde bilo ko može da me čuje.

„O kapijama, mislim.“

Loijal šmrknu dovoljno glasno da bi i bik od toga poskočio, ali spustio je glas. „Ne vidim ovde nikoga osim nas“, tutnjao je. Niko udaljeniji više od dva-tri koraka, sem Karldina, ne bi ga jasno čuo. Njegove uši... šibnuše, to je bila jedina odgovarajuća reč... pa se besno spustiše unazad. „Svi se boje da ne budu viđeni blizu tebe. Posle svega što si učinio za Randa.“

Karldin je vukao Loijala za rukav. „Moramo da idemo“, rekao je, pokazujući zube Perinu. Bilo ko na koga je vikao Ponovorođeni Zmaj, bolje da je bio van kapija, što se njega ticalo. Perin se pitao da li ovaj upravo sada drži Moć.

„Da, da“, mrmljao je Loijal mašući rukom veličine šunke, ali naslonio se na svoju sekiru, oštro se mršteći. „Ne dopada mi se ovo, Perine. Rand tebe isteruje. Mene odašilje. Kako ću završiti svoju knjigu...“ Uši su mu treperile, a on se zakašljao. „Pa, to je ni tamo ni ’vamo. Ali ti, ja, a samo Svetlost zna gde se nalazi Met. Još će da otera i Min, kako je počeo. Sakrio se od nje, jutros. Poslao me je napolje da joj kažem kako nije tu. Mislim da je znala kako sam je lagao. Onda će biti sam, Perine. ’Užasno je biti sam’ Baš tako mi je rekao. On namerava sve prijatelje da pošalje od sebe.“

„Točak tka kako Točak želi“, odvrati Perin. Loijal zatrepta na taj odjek Moiraine. Perin je u poslednje vreme prilično mislio na nju; ona je stalno uticala na Randa. „Srećan put, Loijale. Ostaj bezbedno i ne veruj nikome kome ne moraš.“ Nije baš pogledao u Karldina.

„Ne misliš to stvarno, Perine.“ Loijal je zvučao zaprepašćeno; činilo se da on veruje svima. „Ne možeš tako da misliš. Pođite sa mnom, ti i Faila.“

„Srešćemo se ponovo, jednog dana“, nežno mu reče Perin, pa požuri da prođe pre nego što bude morao išta više da kaže. Nije voleo da laže, pogotovo ne prijatelje.

U severnoj konjušnici stvari subile manje-više kao i u palati. Konjušarski pomoćnici videše kako je ušao, pa ispustiše vile i grabulje, nagrnuvši na mala vrata u zadnjem delu zgrade. Šuškanje na tavanu, visoko gore, koje bi možda promaklo nekim drugim ušima, otkrivalo je druge, koji su se tamo krili; mogao je da čuje napeto, uplašeno dahtanje. On izvede Koraka iz zelenim prošarane mermerne pregrade, namesti mu oglav, pa priveza dorata za pozlaćenu alku za vezivanje. Onda ode da uzme ćebe i sedlo iz mermerne ostave u kojoj su sedla većinom bila okovana srebrom ili zlatom. Konjušnica se odlično uklapala uz palatu, s visokim četvrtastim, mermernim stubovima i mermernim podovima, čak i pod slamom u pregradama. On izjaha, srećan što okreće leđa svoj toj gospoštini.

Severno od grada pratio je put kojim je tako očajno dojezdio s Random pre samo nekoliko dana, pa je jahao tuda sve dok uzvišenja ne sakriše Kairhijen. Tada je skrenuo prema istoku, gde je preostao poširok pojas šume, koji se spuštao niz jedno brdo, pa se potom penjao uz sledeće, još više. Baš nadomak drveća Faila potera Lastavicu da bi ga susrela, a Aram ju je poput nekog psa pratio na sopstvenom konju. Aramu se razvedrilo lice kada ga je ugledao, mada to nije mnogo značilo; on je jednostavno delio svoje poglede vernog psa između njega i Faile.

„Mužu“, reče ona. Ne suviše hladno, ali ljutnja oštra poput brijača i bodljikava ljubomora još uvek su prigušivale čist miris nje i njenog biljnog sapuna. Bila je odevena za putovanje tanak ogrtač protiv prašine joj je visio niz leđa a rukavice bile u skladu sa čizmama što su provirivale ispod tankih, uzanih suknji za jahanje koje je toliko volela. Ni manje ni više nego četiri naoštrena bodeža bila su joj za pasom.

Pokret iza nje pretvorio se u Bain i Čijad. I Sulin, s još desetak Devica. Perin podiže obrve. Pitao se šta li Gaul misli o tome; Aijel je bio rekao kako se raduje što će biti nasamo sa Bain i Čijad. Još veće iznenađenje predstavljali su ostali Failini pratioci.