Kruna mačeva

„Šta će oni ovde?“, glavom je pokazivao ka grupici koja je zadržavala svoje konje pozadi. Prepoznao je Selandu i Kamailu i visoku Tairenku, koje su sve još uvek bile u muškoj odeći i s mačevima. Krupan čova u kaputu proširenih rukava, koji je svoju bradicu držao nauljenu i šiljasto podrezanu, i pored toga što je imao kosu vezanu unazad pomoću pantljike, isto tako mu je delovao poznato. Drugu dvojicu, Kairhijenjane, nije poznavao, ali mogao je da pogodi po njihovoj mladosti i pantljikama koje su im držale kosu, ako ni po čemu drugom, da su deo Selandinog „društva“.

„Uzela sam Selandu i nekolicinu njenih prijatelja u svoju službu.“ Faila je govorila opušteno, ali iznenada ju je obavio magličasti oblak opreznosti. „Uvalili bi se u nevolje, tamo u gradu, pre ili kasnije. Potreban im je neko ko će im davati uputstva. Razmišljaj o tome kao o dobročinstvu. Neću im dopustiti da ti se petljaju u noge.“

Perin uzdahnu i počeša bradu. Mudar čovek ne govori u lice svojoj ženi kako ona nešto krije. Pogotovo kada je ta žena Faila; ona će biti veličanstvena kao i njena majka. Ako to već i nije. Njemu u noge? Koliko li je ove... štenadi... ona prihvatila? „Je li sve spremno? Ubrzo će neki idiot, tamo pozadi, odlučiti kako će učiniti veliku uslugu ako Randu donese moju glavu. Voleo bih da odem pre toga.“ Aram zareža iz grla.

„Niko ti neće skinuti glavu, mužu.“ Faila je pokazala bele zube, a onda je nastavila šapatom za koji je znala da će ga on čuti. „Osim, možda, mene.“ Običnim glasom, ona nastavi: „Sve je spremno."

Na čistini, u prilično ravnoj uvali iza drveča, Dvorečani su stajali pored svojih konja, u koloni od po dva koja je vijugala nestajući s vidika na drugoj strani brda. Perin ponovo uzdahnu. Barjak Crvene vučje glave i Crveni orao Maneterena pri toplom povetarcu lagano su lelujali na čelu kolone. Možda još desetak Majenaca čučalo je blizu stegova na drugoj strani, a Gaul je imao najnadurenije lice koje je bilo moguće za jednog Aijela.

Kada je sjahao, priđoše mu dvojica u crnim kaputima, pozdravljajući pesnicom prislonjenom uz srce. „Gospodaru Perine“, reče Džur Grejdi, „ovde smo od prošle noći. Spremni smo.“

Grejdijevo izrovašeno seljačko lice u blizini gotovo da je opuštalo Perina, ali Fejdžir Niejld bio je sasvim druga priča. Možda deset godina mlađi od Grejdija, mogao je i on biti seljak, bar što se Perina ticalo, ali toliko se puvao i prenemagao, a svoje jadne brčiće nosio je toliko uvoštene da su ličili na tačkice. Dok je Grejdi bio jedan od Predanih, ovaj je bio samo Borac, bez srebrnog mača prikačenog na okovratnik, ali to ga nije sprečavalo da progovori. „Gospodaru Perine, je li zbilja neophodno da vodimo ove žene? One će samo doneti nevolje, hoće, sve one, a to dobro znaš i ti.“

Neke od žena o kojima je govorio stajale su nedaleko od Dvorečana, sa šalovima prebačenim preko ruku. Edara je delovala kao najstarija od šest Mudrih i ravnodušno je posmatrala dve žene na koje je Niejld pokazivao glavom. Istinu govoreći, te dve su brinule i Perina. Seonid Trajgan, sva hladna i uzdržana u zelenoj svili, bahato je pokušavala da ne obraća pažnju na Aijelke većina Kairhijenjana koji se nisu pretvarali da su Aijeli prezirala ih je ali kada ugleda Perina, ona prebaci uzde svog dorata u drugu šaku i ćušnu Masuri Sokavu u rebra. Masuri se trže Smeđe su, činilo se, često zapadale u sanjarenja pa belo pogleda ka Zelenoj sestri, a onda se zapilji u Perina. Ovaj pogled bio je više od one vrste što bi uputila nekoj posebnoj i možda opasnoj životinji, nameravajući da se uveri šta je pre nego što se pobrine za nju. One se jesu zaklele na poslušnost Randu al’Toru, ali kako li će slušati Perina Ajbaru? Činilo mu se neprirodno da izdaje naređenja Aes Sedai. Ali to je makar bilo bolje negoli obrnuto.

„Svi polaze", reče Perin. „Bolje da krenemo pre nego što budemo primećeni.“ Faila šmrcnu.

Grejdi i Niejld ponovo pozdraviše, pa odoše do sredine čistine. Perin nije imao predstavu koji je od njih dvojice učinio ono što je bilo neophodno, ali iznenada, sada već poznati uspravni srebrni sjaj zavrte se u vazduhu i pretvori u prolaz koji i nije bio dovoljno visok da se kroz njega projaše. Drveće se ukazalo iza otvora, ne toliko različito od onoga na susednim brdima. Grejdi smesta krenu kroz njega, ali i pored toga gotovo ga oboriše Sulin i male horde u velove uvijenih Devica. One su, izgleda, preuzele na sebe čast da uvek budu prve koje će proći kroz prolaze, pa nisu nameravale da puste ikoga da im je preotme.

Predviđajući stotine teškoća na koje ranije nije ni pomišljao, Perin povede Koraka na zemljište koje nije bilo toliko brdovito. Ovde nije bilo nikakve čistine, ali nije bilo ni tako gusto pošumljeno kao uvala nazad u Kairhijenu, raštrkano drveće bilo je više, ali jednako ofucano, čak i borovi. On i nije prepoznavao mnogo drugog osim hrasta i kožolista. Vazduh je delovao malo vrelije.