Kruna mačeva

Faila ga je pratila, ali kad on skrenu ulevo, ona povede Lastavicu udesno. Aram je zabrinuto okretao glavu od jednog ka drugom, sve dok mu Perin ne klimnu ka svojoj ženi. Nekadašnji Krpar potera svog škopca ka njoj, ali koliko god da je bio brz, nije je stigao pre Bain i Čijad, još uvek pod velovima, i bez obzira na Perinova naređenja da Dvorečani budu sledeći Selande sa oko dvadesetak mladih Kairhijenjana i Tairenaca koji su pokuljali iz prolaza vukući svoje konje za sobom. Dva tuceta! Odmahujući glavom, Perin se zaustavi pored Grejdija, koji se okretao tamo-amo proučavajući retke šumarke.

Gaul im priđe krupnim koracima dok je Danil konačno predvodio ljude iz Dve Reke koji prođoše u trku, vukući svoje konje. Oni krvavi barjaci pojaviše se odmah iza Danila, podigavši se čim je za to bilo mesta. Taj bi čovek trebalo da obrije te blesave brkove.

„Žene su zbilja neverovatne“, gunđao je Gaul.

Perin zausti da brani Failu pre nego što je shvatio da se ovaj verovatno žali na Bain i Čijad. Kako bi se prikrio, on upita: „Imaš li ti, ženu, Grejdi?“

„Soru“, odsutno odvrati Grejdi, čija je pažnja još uvek bila na okolnom drveću. Perin je mogao da se kladi kako ovaj sasvim sigurno sada drži Moć. Svako je ovde mogao da vidi nadaleko, u poređenju sa šumama tamo nazad, kod kuće, ali neko je još uvek mogao da im se prišunja. „Nedostajem joj“, nastavi Grejdi, gotovo kao da razgovara sam sa sobom. „Taj osećaj naučite smesta da prepoznate. Mada, zbilja bih voleo da znam zbog čega je boli koleno.“

„Boli je koleno", ravnim glasom reče Perin. „Baš ovog časa je boli.“

Grejdi je, činilo se, primetio kako se ovaj upiljio u njega, a i Gaul je, takođe. On zatrepta, pa se vrati svome posmatranju. „Oprosti, gospodaru Perine, moram da nastavim stražu.“ Dugo ništa nije govorio, a onda polako otpoče: „To je nešto što je iznašao čova po imenu Kejlner. M’Hael ne voli da pokušavamo i sami iznalazimo stvari, sada, ali pošto je već bilo urađeno...“ Njegovo delimično mrštenje ukazivalo je da, možda, Taim ni onda nije to tako lako opraštao. „Mi mislimo da je to nešto nalik vezi između Zaštitnika i njihovih Aes Sedai. Možda je jedan od trojice među nama oženjen; u svakom slučaju, toliko je žena koje su ostale, nisu pobegle kada su saznale šta su im muževi. Na ovaj način, kada ste daleko od nje, znate da je dobro, a ona isto zna za vas. Muškarac voli da zna da mu je žena na sigurnom."

„To je tačno“, složi se Perin. Šta li je Faila naumila sa onim budalama? Sada je uzjahala Lastavicu, a oni su svi stajali u njenoj blizini, gledajući ka njoj. Uopšte ga ne bi iznenadilo kada bi i ona lično uletela u tu đi’e’toh besmislicu.

Seonid i Masuri uklizaše iza poslednjih Dvorečana, sa svoja tri Zaštitnika, a Mudre su bile odmah iza njih, što i nije bilo neko iznenađenje. One su bile tu da drže Aes Sedai na oku. Seonid prikupi svoje uzde, kao da će uzjahati, ali Edara nešto tiho reče, pokazujući na podebeo nakrivljeni hrast, a dve Aes Sedai pogledaše u nju, istovremeno okrećući glave, pa onda izmeniše poglede i povedoše svoje konje ka drvetu. Stvari će se odvijati mnogo bolje budu li ove dve uvek tako pokorne pa, ne baš stvarno pokorne; Seonidin vrat bio je ukočen kao da je od drveta.

Za njima dođoše rezervni konji, celo krdo, po deset konja vezano na jednoj vođici, pod pažljivim okom ljudi sa Dobrejnovog imanja koji su, navodno, znali šta rade. Perin smesta uoči Stamenog, koji je bio na sopstvenoj vođici; ženi, koja je pazila na njega, biće bolje da zna svoj posao. Prođe i mnogo dvokolica za snabdevanje na svojim velikim točkovima, a ljudi koji su ih terali cimali su uzdama i vikali na konje kao da su se plašili da će se prolaz zatvoriti na njima mnogo dvokolica jer one nisu mogle da ponesu koliko i zaprežna kola, a morale su da budu dvokolice jer kola sa sve zapregama ne bi mogla da se provuku kroz prolaz. Činilo se da ni Niejld ni Grejdi ne mogu da naprave prolaz veliki kao Randov, pa čak ni Dašivin.

Kada se poslednje dvokolice ukotrljaše na škripavim osovinama, Perin za trenutak pomisli da smesta naredi zatvaranje prolaza, ali Niejld je bio taj koji ga je držao otvorenim, a on se nalazio s druge strane, tamo nazad, u Kairhijenu. Trenutak kasnije već je bilo prekasno.

Berelajn je ušetala kroz prolaz vodeći ždrebicu koja je bila bela koliko je Lastavica bila crna, a on uputi malu molitvu zahvalnosti što je njena siva haljina za jahanje imala okovratnik sve do brade. S druge strane, od struka naviše, haljina se pripijala kao bilo koja tarabonska. Perin zaječa. Sa njom dođoše Nurel i Bertajn Galen, lord kapetan njenih Krilatih stražara, sedokosi čovek koji je nosio svoj crveni povez preko oka kao što bi neko drugi nosio perušku na šeširu, a za njima se pojaviše i sami Krilati stražari u crvenim oklopima, njih preko devet stotina. Nurel i ostali koji su bili na Dumajskim kladencima nosili su uzanu žutu traku na levoj mišici.