Nebeski oganj

Stolovi su bili rasklonjeni, svi izuzev jednog pred dugim kaminom od opeke. Jedan krupan muškarac otvorenog lica, gotovo sasvim osedele kose, sedeo je okrenut prema njima. Obučen je bio u fino skrojen kaput od tamnozelene svile, a ruke mu behu svijene nad stolom. Jedna vitka žena, njegovih godina, stajala je kraj stola odevena u finu haljinu od sive vune, s belim cvetovima izvezenim na okovratniku. Ovdašnji lord i njegova gospa, pomisli Min; seosko plemstvo, ništa bolje upućeno u svet od radnika i zanatlija pod njima.

Čuvari ih dovedoše pred lordov sto, pa se izgubiše među posmatračima. Žena u sivom istupi i mrmljanje smesta utihnu.

„Neka svi prisutni paze i dobro slušaju“, najavi žena, „jer lord Garet Brin danas deli pravdu. Zatvorenice, sudiće vam lord Brin.“ Ipak nije bila lordova gospa, već verovatno neka vrsta zvaničnice. Garet Brin? Koliko se Min sećala, bio je kapetan-general Kraljičine garde u Kaemlinu. Ako je to taj isti čovek. Ovlaš je pogledala Sijuan, ali ova beše zagledana u pod pred svojim nogama. Ko god zaista bio, ovaj Brin je delovao iznureno.

„Optužene ste“, nastavi žena u sivom, „za upadanje na posed preko noći, podmetanje požara i uništenje zdanja i njegove sadržine, ubijanje stoke, lični napad na Admera Nema, te za krađu kese za koju je rečeno da je sadržala zlato i srebro. Jasno je da su napad i krađa delo vašeg saputnika, koji je pobegao, ali vas tri ste podjednako podložne zakonima.“

Zastala je da ostavi rečima vremena da postignu puno dejstvo. Min razmeni ogorčen pogled s Leanom. Logan je morao začiniti stvari krađom. Verovatno je već na pola puta do Murandije, ako nije stigao i dalje.

Tren potom, žena ponovo progovori: „Vaši tužitelj i su ovde, i suočiće se sa vama.“ Pokazala je ka skupini Nemovih. „Admere Neme, iznesi svoje svedočenje.“

Krupni čovek lagano istupi, napola nadmeno napola smerno, potežući kaput koji su drvena dugmad jedva uspela da prikopčaju na stomaku. Prošao je rukom kroz proređenu kosu – neprestano mu je padala preko lica. „Kao što sam rekao, lorde Garete, bilo je to ovako...“

Prilično je tačno opisao kako ih je pronašao među senom i naredio im da se gube, mada je načinio Logana bezmalo stopu višim, a primljeni udarac preinačio u pravu borbu, u kojoj je udarce delio koliko i primao. Svetiljka je pala, seno se pripalilo, i ostatak porodice je izleteo iz kuće u praskozorje.

Zatvorenice su uhvaćene, štala je izgorela do zemlje, a potom je otkriveno da je i kesa nestala iz kuće. Ipak, nije pominjao trenutak kada je jedan sluga lorda Brina naišao dok je porodica spremala konopce i merkala grane drveća.

Kada se vratio na „tuču“ – s tim što je ovog puta bio na ivici pobede – Brin ga prekide. „To je dovoljno, gazda Neme. Možeš se povući.“

Umesto toga, jedna žena oblog lica iz Nemove porodice, po godinama procenjujući verovatno Admerova supruga, stade uz Nema. Beše obloglava, ali nimalo meka; obla poput tiganja ili rečne stene. Lice joj je gorelo, ne samo od besa. „Izbičujte dobro ove raspusnice, lorde Garete, je l’ čujete? Načisto ih izbičujte, pa pravac do Džornhila s njima!“

„Niko ti nije dao reč, Megan“, odreza vitka žena u sivom. „Ovo je suđenje, a ne iznošenje molbi. Odstupite, smesta, i ti i Admer.“

Poslušali su je – Admer nešto hitrije nego Megan. Žena u sivom se okrenu prema Min i njenim saputnicama. „Ako želite da iznesete neko svedočenje, zarad odbrane ili molbe za milost, učinite to sada.“ Nije bilo sažaljenja u njenom glasu – niti bilo čega drugog, uostalom.

Min je očekivala da Sijuan progovori – uvek je preuzimala vodstvo, uvek je ona pričala – ali Sijuan se nije ni pomerila niti podigla pogled. Umesto nje, Leana se primače stolu, zagledana u čoveka koji je sedeo za njim.