Nebeski oganj

Žamor stiže i do njega. „Neko je pao“, reče mu jedan orijaš. Rand ga prepoznade. Bio je to Mesijar, pripadnik Kor Darei, Noćnih kopalja. Imao je povez preko čela.

„Nije valjda neka...“, zaustio je Rand, pa zaćuta kad vide da ga Sulin netremice posmatra.

Okrenuo se i ponovo se zagledao u crnilo, a bes mu se kao mrlja prilepi za Prazninu. Znači, sad treba da mu bude svejedno ako je to bila neka Devica? E, neće moći. Večiti pad kroz beskrajnu prazninu. Hoće li joj razum popustiti pre nego što nastupi smrt od gladi, žeđi ili pak straha? Od takvog bi se pada čak i Aijel dovoljno uplašio da umre. Gotovo se ponadao da je tako. Ako ništa drugo, bar će se sve brže svršiti.

Svetlost me spalila, kud se dede onolika moja tvrdokornost kojom sam se toliko dičio? Devica ili Kameni pas – koplje je koplje. Badava. Nije uspeo sebe da ubedi u to. Biću jak! Pustiće Device da razigraju koplja gde god požele. Stvarno hoće. A opet, znao je da će tražiti ime svake koja pogine i da će mu svako biti novi zarez nožem na duši. Biću jak. Hoću, Svetlosti mi. Pomozi, Svetlosti.

Obešeni u ništavilu, naizgled nepokretni.

Stali su. Nije znao kako je toliko siguran, ali isto je tako do malopre znao da se kreću.

Počeo je da usmerava i pred njima se otvori prolaz, istovetan onom u Kairhijenu. Ugao pod kojim su padali sunčevi zraci jedva da se promenio, ali sada su obasjavali popločanu ulicu i padinu prošaranu sasušenom travom i poljskim cvećem, na čijem se vrhu nalazio zid viši od dva hvata, sačinjen od grubo tesanog kamena. Iznad njega su se videle zlatne kupole kraljevske palate. Na nekima su se vijorili barjaci s belim lavom. S druge strane tog zida nalazio se vrt u kome je upoznao Elejnu.

Plave oči ga mrko pogledaše s one strane Praznine, a sećanja stadoše da munjevito proleću – poljupci u Tiru, pismo u kome mu je obećala svoje srce i dušu, ljubavne poruke koje mu je poslala po Egveni. Šta li bi rekla da zna za Avijendu i za noč koju su proveli u kućici od leda. Tad ga preseče sećanje na još jedno pismo, ono kojim je kraljica osudila jednog svinjara na izgnanstvo. Svejedno je. Lan je bio u pravu. Ali on želi... Šta? Koga? Jedne plave oči, jedne zelene i jedne tamnosmeđe. Elejnu, koja ga voli i koja nikako ne može da se odluči? Ili Avijendu, koja ga muči tako što mu ne dopušta da je pipne? Ili možda Min, koja mu se smejala i nazivala ga budalom? Sve je to proletalo ivicama Praznine, ali trudio se da ni na šta ne obraća pažnju, baš kao ni na davnašnju bolnu uspomenu na plavooku ženu koja leži mrtva u hodniku neke palate.

Stajao je kraj prolaza dok su Aijeli izlazili i raspoređivali se levo i desno. Njegovo je prisustvo održavalo plato na kome su doputovali i on će nestati onog trenutka kad i on izađe. Avijenda je bila staložena gotovo koliko i Pevin, iako je s vremena na vreme izvirivala i namršteno osmatrala šta se dešava na ulici. Asmodean je petljao nešto oko mača. Čulo se kako ubrzano diše. Rand se zapitao ume li taj uopšte da rukuje mačem. Kao da će mu to uopšte i zatrebati. Met je zurio u onaj zid kao da su ga ponela neprijatna sećanja. Već je jednom imao prilike da ovako uđe u palatu.

Kad je prošao i poslednji Aijel pod velom, Rand dade znak ostalima, pa i on izađe za njima. Prolaz zatreperi i nestade, a on shvati da je okružen Devicama. Aijeli su već bili potrčali vijugavom ulicom koja je – kao i sve ulice Unutrašnjeg grada – pratila pad okolnog zemljišta. Žurili su da pronađu i onesposobe svakog ko bi mogao da podigne uzbunu. Neki su se peli padinom, a neki su se već verali uza zid, koristeći i najmanje izbočine kao oslonce.

Rand se odjednom ukopa u mestu. Levo od njega, ulica je zavijala naniže i gubila se iz vidnog polja, tako da je preko krovova pokrivenih crepovima, koji su na jutarnjem suncu svetlucali u stotinu boja, pucao pogled na jedan od mnogih gradskih parkova. Bele staze i spomenici behu postavljeni tako da se s mesta na kome je Rand stajao videla lavlja glava. Ulica se s njegove desne strane pela i vijugala između građevina i kula sa šiljatim i kupolastim krovovima. Aijeli su bili ispunili čitavu ulicu i sve okolne sokake. Međutim, osim njih nigde nije bilo ni žive duše. Sunce je odavno izašlo i trebalo je da ulice vrve od užurbanosti.