Nebeski oganj

Sada je došlo vreme da vidi koliku površinu može da zahvati. Snagom misli stvorio je još sličnih četvorouglova, stvorivši vernu kopiju dvorišta palate, ali nije se tu zaustavio. Kamenosiva podloga odjednom se protegla do u nedogled. Trgao se kad je shvatio da mu stopala tonu u privid kamena na kome je stajao. Sve je izgledalo isto, ali mu je sivilo poput mulja gutalo čizme. Brže-bolje je sve vratio na veličinu dvorišta, a onda ga je postepeno povećavao, okružujući ga jednim po jednim nizom kamenih ploča. Nije mu dugo trebalo da shvati kako ne može da stvori plato mnogo veći od prvobitnog. Kamen je izgledao kako treba i stopala mu nisu tonula, ali već naredni red izgledao je nekako... nematerijalno, kao tanana opna koja će pući pri prvom pogrešnom koraku. Da li je to zato što je više od toga nemoguće ili pak zato što je u prvom pokušaju zamislio upravo toliku površinu?

Sami sebi stvaramo ograničenja. Iznenadio se kad mu ta misao dolete kroz Prazninu. A postavljamo ih mnogo bahatije nego što imamo prava.

Zadrhtao je, ali je čak i to u Praznini izgledalo kao da se dešava nekom drugom. Nije zgoreg povremeno se podsetiti da je Lijus Terin još u njemu. Moraće da povede računa da slučajno ne otpočne unutrašnju borbu usred sukoba s Rafhinom. Da je malopre tako razmišljao, možda bi... Ne. Sad više ne može da promeni ono što se desilo u luci. Mora to da ostavi iza sebe.

Obrisao je poslednji red ploča i osvrnuo se. Kroz prolaz je video Baela, obasjanog suncem, i Pevina, koji nije izgledao ništa uznemireniji od aijelskog poglavara, što će reći nimalo. Taj bi čovek poneo barjak kud god mu Rand kaže – ako treba, čak i u Jamu usuda – a da ne trepne. Met je zabacio šešir na potiljak kako bi se počešao, pa ga ponovo natukao na oči i promrmljao nešto o čangrljanju kockica u glavi.

„Zadivljujuće“, tiho će Asmodean. „Upravo zadivljujuće.“

„Batali sad ulizivanje, svirče“, na to će Avijenda.

Ona je prva ušla, i to gledajući pravo u Randa, a ne gde staje. Isto je bilo i dok mu je prilazila – jedva da se i osvrnula oko sebe. Međutim, kad je stigla do njega, toliko se naglo okrenula da joj je šal spao na laktove, i zagledala se u tamu. Žene su ponekad čudnije od svakog stvora kojeg je Tvorac napravio.

Bael i Pevin uđoše odmah za njom, a za njima i Asmodean. Jednom je rukom kutiju s harfom privijao na grudi, a drugom je toliko stiskao mač da su mu prsti pobeleli. Met je ušao razmetljivo ali oprezno, ne prestajući da mrmlja nešto sebi u bradu. I to na Starom jeziku. Sulin je tražila čast da one uđu prve, ali s Devicama koplja nagrnuše i Tain Šari, Izdanak krvi, i Far Aldazar Din, Orlujska braća, kao i Crveni štitovi, Trkači zore, Kameni psi, Ruke s nožem i predstavnici svih ostalih ratničkih društava.

Kako je broj prisutnih rastao, Rand se povlačio ka ivici platoa nasuprot ulazu. Nije bilo stvarne potrebe da vidi kuda ide, ali tako je želeo. Ruku na srce, mogao je da ostane kraj prolaza ili da priđe boku, pošto je pravac u ništavilu ionako nebitan. Na koju god stranu da krene, stići će u Kaemlin. Ako sve bude u redu. Ili u beskrajno crnilo, ako nešto krene naopako.

Aijeli su se tiskali, ostavljajući samo malo mesta oko njega, Avijende, Meta, Asmodeana i Pevina, i naravno Baela i Sulin. „Udaljite se od ivice“, reče Rand, a ratnici ga poslušaše kao jedan. Nije mogao da vidi preko tog mora šoufa, pa zato viknu: „Ima li još mesta?“ Na plato je mogla da stane jedva polovina onih koji su želeli da krenu. „Ima li još mesta?“

„Nema“, napokon se začu neodlučan ženski glas – učinilo mu se da je to Lamel – ali oko ulaza je još bilo komešanja jer je svako mislio da ima mesta samo za još njega.

„Dosta je!“, viknu Rand. „Niko više! Sklonite se od ulaza! Odmaknite se!“ Nije želeo da neko od njih doživi sudbinu seanšanskog koplja.

Posle kraćeg vremena ponovo se javi isti onaj glas. „Gotovo!“ To jeste Lamel. Smeo bi i u zadnju paru da se opkladi da su tu negde i Enaila i Somara.

Otvor kao da poče da se okreće popreko i stanjuje se, sve dok na kraju ne zasvetluca i nestade.

„Krv ti poljubim i krvavi pepeo!“, zgroženo promrmlja Met, naslonjen na koplje. „Ovo je gore od onih prokletih Puteva!“ Na to ga Asmodean pogleda zaprepašćeno a Bael zabrinuto, ali on to, zaokupljen mrštenjem ništavilu, nije primećivao.

Nije se osećalo nikakvo kretanje, niti je bilo povetarca da namreška barjak u Pevinovim rukama. Kao da su stajali u mestu. To nije važilo jedino za Randa. Gotovo je osećao kako se približavaju konačnom odredištu.

„Ako mu se previše približiš, mogao bi da te oseti.“ Asmodean oliza usne, trudeći se da mu niko ne uhvati pogled. „Tako sam bar čuo.“

„Tačno znam kud sam pošao“, na to će Rand. Ne preblizu. Ali ni predaleko. Dobro se sećao te tačke.

Ni nagoveštaja kretanja. Izgledalo je kao da vise u beskrajnom crnilu. Potpuni mir. Tako je proteklo otprilike pola sata.

Odjednom se Aijeli uzvrpoljiše.

„Šta je bilo?“, upita Rand.