Oluja na obzorju

„Istina je“, odlučno joj reče.

„Nimalo ne sumnjam da si ti ubeđen da je tako."

Rand stisnu zube, boreći se da ga bes ne savlada, dok je stiskao šaku u pesnicu. Očistio je opačinu! On, Rand al’Tor, učinio je delo kakvo nije viđeno još od Doba legendi. I kako se prema tome ophode? Sa sumnjom i nevericom. Većina pretpostavlja da on ludi, pa da se stoga „čišćenje" nije ni dogodilo.

Nikada se ne veruje muškarcima koji mogu da usmeravaju - ali jedino oni mogu da potvrde ono što je Rand kazao! Zamišljao je radost i divljenje zbog te pobede, ali trebalo je da zna da se to neće dogoditi. Premda su muški Aes Sedai nekada poštovani jednako kao ženski, to je bilo davno. Vreme Džorlena Korbesana odavno je izgubljeno. Ljudi se sada sećaju samo Slamanja i Ludila.

Mrze muškarce koji usmeravaju, ali sledeči Randa, služe jednom od njih. Zar ne vide koliko je to protivrečno? Kako da ih ubedi da više nema razloga da ubijaju muškarce koji mogu da dodirnu Jednu moć? Potrebni su mu! Ma, možda je baš među tim ljudima koje Morski narod baca u okean neki novi Džorlen Korbesan!

A onda se ukoči. Džorlen Korbesan je bio jedan od najdarovitijih Aes Sedai pre Slamanja, čovek koji je izradio neke od najzadivljujućijih ter’angreala kakve je Rand u životu video. Samo što ih Rand nije video. To su sećanja Lijusa Terina, a ne njegova. Džorlenova istraživačka ustanova u Šaromu bila je uništena - a on ubijen - naletom Moći iz Rupe.

O, Svetlosti, očajnički je pomislio Rand. Gubim se. Gubim se u njemu.

Najstrašnije je to što Rand više ne može naterati sebe da želi da odagna Lijusa Terina. Lijus Terin zna kako da zapečati Rupu, pa makar ne savršeno, a Rand nema predstave kako da pristupi tome. Lako je moguće da čitav svet zavisi od sećanja jednog mrtvog luđaka.

Mnogi oko Randa delovali su zabezeknuto, a Harini se u očima videlo da joj je i nelagodno i da je malo uplašena. Rand shvati da je opet mrmljao sebi u bradu, pa naglo prestade s tim.

„Prihvatam tvoj odgovor", ukočeno joj reče. „Kako glasi tvoje pitanje?"

„Postaviću ga kasnije", odgovori mu ona. „Kada budem imala priliku da razmislim."

„Kako hoćeš." Onda se okrenu, a njegova pratnja Aes Sedai Devica i slugu pode za njim. „Stražari će te odvesti u tvoju sobu i poneti tvoj prtljag." Toga je bila planina. „Fline, pristupi!"

Stariji Aša’man skoči kroz kapiju, pa mahnu poslednjem nosaču da otrči na pristanište s druge strane. Flin pusti da se kapija pretvori u svetlosnu raselinu i nestane, a onda požuri za Random. Na tren uputi pogled i smešak Koreli, koja ga je vezala kao Zaštitnika.

„Gospodaru Zmaju, izvinjavam se zbog toga što mi je bilo potrebno toliko vremena da se vratim." Flinovo lice bilo je preplanulo i opaljeno suncem i vetrom, a na glavi je imao tek nekoliko pramičaka kose. Poprilično liči na neke seljake koje Rand poznaje iz Emondovog Polja, mada je veći deo svog divota proveo kao vojnik. Flin je došao Randu zato što je želeo da nauči lečenje. Rand ga je umesto toga pretvorio u oružje.

„Postupio si po naređenju", kaza mu Rand, vraćajući se preko travnjaka. Hteo je da krivi Harinu zbog predrasuda koje čitav svet ima, ali to nije pošteno. Potreban mu je nekakav bolji način - način da natera sve da vide.

„Nikada mi nije naročito dobro išlo od ruke otvaranje kapija", nastavi Flin. „Ne kao Androlu. Morao sam da..."

„Fline", prekide ga Rand. „Dosta."

Aša’man pocrvene. „Izvinjavam se, moj gospodaru Zmaju."

Korela se pored njega tiho zasmeja i potapša Flina po ramenu. „Ne obraćaj pažnju na njega, Damere", kaza mu muranđanskim naglaskom. „Čitavo jutro je namrgođen kao zimski olujni oblak."

Rand je ošinu pogledom, ali ona se samo dobroćudno nasmeši. Bez obzira na ono što Aes Sedai inače misle o muškarcima koji mogu da usmeravaju, one koje su uzele Aša’mane za Zaštitnike prema njima se ponašaju kao majke prema deci. Ona je vezala jednog od njegovih ljudi, ali to nije promenilo činjenicu da Flin jeste jedan od njegovih ljudi. On je pre svega Aša’man, pa tek onda Zaštitnik.

„Šta ti misliš, Elza?" upita Rand okrećući se od Korele i gledajući drugu Aes Sedai. „O opačini i onome što je Harina kazala?"

Žena okruglastog lica se pokoleba. Hodala je sa šakama iza leđa, a tamno- zelena haljina bila je jedva primetno izvezena. Za jednu Aes Sedai, ta je haljina bila veoma jednostavna. „Ako moj gospodar Zmaj kaže da je opačina očigledna“, oprezno odgovori žena, „onda je svakako neprilično izraziti sumnju u njegove reči, kada to drugi mogu da čuju."

Rand se namršti. E to je odgovor jedne Aes Sedai. Bez obzira na zakletvu, Elza se ponaša kako ona hoće.

„O, obe smo bile kod Šadar Logota“, reče Korela, prevrćući očima. „Videle smo šta si uradio, Rande. Sem toga, osećam mušku stranu Moći kroz dragog Damera kada se povežemo. Jeste se promenila. Opačine više nema. Čista je kao sunčeva svetlost, mada je usmeravanje muške polovine i dalje kao rvanje s letnjim kovitlacom.“