Oluja na obzorju

To je sada prošlost. Elza se zavetovala. To je dovoljno da dopusti Randu da je iskoristi. Druga žena koja je danas pored njega daleko je manje predvidljiva. Pripada Kecuejninoj pratnji. Korela Hovajn - vitka Žuta, plavih očiju, razbarušene tamne kose i sa osmehom koji joj se nije skidao s lica - nije se zavetovala da će raditi kako joj on kaže. Uprkos tome, bio je na iskušenju da joj veruje, budući da je jednom pokušala da mu spase život. Rand je preživeo samo zahvaljujući njoj, Samicu i Dameru Flinu. Jedna od dve rane na Randovom boku koje neće da se zacele - dar onog bodeža Padana Fejna, koji na sebi nosi kletvu - i dalje ga je podsećala na taj dan. Neprestani bol tog gnojnog zla širio se preko jednakog bola starije rane ispod te koju je Rand zadobio kada se pre sveg tog silnog vremena borio protiv Išamaela.

Ubrzo će se iz jedne od tih rana - ili možda iz obe - Randova krv proliti na stenje Šajol Gula. Nije bio siguran hoće li ga to ubiti ih ne; koliko se raznovrsnih činilaca nadmeće da Randu oduzme život, čak ni Met ne bi mogao da kaže ko od njih ima najbolje izglede.

Čim je Rand pomislio na Meta, boje mu se uskomešaše pred očima i obrazovaše prikazu jednog vitkog smeđeokog čoveka sa šeširom širokog oboda kako baca kockice ispred omale gomile okupljenih vojnika, koji su ga posmatrali. Met se cerio i izgledalo je kao da se pravi važan, što za njega nije bilo neobično, mada nije izgledalo kao da nakon njegovih bacanja novac prelazi iz ruke u ruku.

Te prikaze mu dolaze svaki put kada bi pomislio na Meta ili Perina i Rand je prestao da se bori protiv njih. Ne zna zbog čega mu se te stvari prikazuju; verovatno je njegova priroda ta’verena nekako u dodiru s druga dva ta’verena iz njegovog rodnog sela. O čemu god da je reč, navikao se na to. Samo još jedna alatka. Izgleda da je Met i dalje s Družinom, ali da više nije ulogoren u nekom šumovitom kraju. Na osnovu onog ugla teško je bilo reći, ali izgledalo je kao da se nalazi ispred nekog grada. Ako ništa drugo, u blizini je neki veliki put. Rand već duže nije u Metovom društvu video onu sitnu tamnoputu ženu. Ko je ona? Kuda je otišla?

Prikaza izblede. Uz malo sreće, Met će mu se brzo vratiti. Biće mu potreban Met i njegovo vojničko umeće pred Šajol Gulom.

Jedan od Bašerovih komornika - čovek gustih brkova, krivih nogu i zdepastog tela - ugleda Randa i hitro mu priđe. Rand odmahnu Saldejcu; trenutno nema živaca za izveštaje o snabdevanju i potrepštinama. Komornik smesta pozdravi i povuče se. Rand bi se nekada iznenadio što je tom brzinom poslušao, ali takve stvari više ga ne iznenađuju. Sasvim je prikladno da mu se vojnici pokoravaju. Rand je kralj, premda trenutno ne nosi Krunu mačeva.

Rand pređe preko travnjaka, sada prepunog šatora i konjskih vezova. Izašao je iz logora, prolazeći pored nedovršenog bedema od nabijene zemlje. Ušuškan u jedan šumarak, odmah sa desne strane bio je deo tla određen za putovanje, četvrtast komad zemlje ograđen konopcima kako bi tu mogle da se otvaraju kapije a da to bude bezbedno.

Baš tog trenutka jedna kapija visila je u vazduhu - prolaz ka nekom drugom mestu. Omanja skupina ljudi prolazila je kroz kapiju i stupala na tle po kom su bile razbacane šišarke. Rand je mogao da vidi tkanje od kog je kapija bila sačinjena; ova je izatkana pomoću saidina.

Većina ljudi u toj družini bila je u šarolikoj odeći Morskog naroda - muškarci golih nedara, bez obzira na hladan prolećni vazduh, a žene u širokim jarkim bluzama. Svi su nosili šalvare, i imali su naušnice u ušima ili nosevima, sa zamršenim ukrasima po kojima se mogao razaznati društveni položaj svakoga od njih.

Dok je čekao Morski narod, jedan od vojnika koji su čuvali tle određeno za Putovanje priđe Randu sa zapečaćenim pismom. Pismo je preko Aša’mana poslao jedan od Randovih ljudi sa istoka. I zaista, kada ga je otvorio, video je da ga je uputio Darlin, tairenski kralj. Rand ga je ostavio s naređenjima da okupi vojsku i da se pripremi za pohod u Arad Doman. Prošlo je već dosta kako je to prikupljanje vojske već završeno i Darlin se pita - opet - kakva su mu naređenja. Zar niko ne ume da jednostavno radi šta mu je rečeno?

„Pošalji glasnika", kaza Rand vojniku, nestrpljivo sklanjajući pismo u džep.

„Reci Darlinu da nastavi s novačenjem. Hoću da pozovu u vojsku svakog Tairenca koji može da drži mač i da ga ili obuči za borbu ili da ga pošalje u kovačnice. Poslednja bitka je blizu. Veoma blizu.“

„Da, moj gospodaru Zmaju", odgovori vojnik pozdravljajući.

„Reci mu da ću poslati Aša’mana kada budem želeo da krene", dodade Rand. „I dalje nameravam da ga pošaljem u Arad Doman, ali najpre moram da vidim šta su Aijeli otkrili."

Vojnik se pokloni i povuče. Rand se opet okrenu prema Morskom narodu. Jedna od njih mu priđe.

„Koramure", obrati mu se ona, klimajući glavom. Harina je bila jedna zgodna sredovečna proseda žena. Bluza joj je bila plava, toliko jarka da bi i Krpara zadivila, a imala je po pet debelih zlatnih prstenova u svakom uhu, kao i nosni lančić načičkan zlatnim medaljonima.