Oluja na obzorju

Ispod brda, čekajući u mraku i noseći zamračene svetiljke, bili su baš ljudi za kojima su vojnici u onom selu tragali. Garet Brin mora da je bio veoma zle volje kada je saznao da se negde u blizini kriju neprijateljske snage. Marljivo se trudio da ih istera na čistac, ali okolina Tar Valona bila je načičkana selima, šumama i zaklonjenim dolinama u kojima lako može da se sakrije malen pokretan odred vojske. Gavinu je zasad pošlo za rukom da njegove Omladince ne primete dok povremeno napadaju Brinove vojnike ili ih hvataju u zasedu. Međutim, ne može mnogo toga da se uradi sa svega tri stotine ljudi, naročito kada je čovek suočen s jednim od Velikih kapetana. Je li mi suđeno da se borim protiv svih koji su mi bili učitelji? Gavin prihvati uzde svog konja i nemo izdade naredbu za povlačenje tako što diže desnicu, pa odsečno pokaza od sela. Njegovi ljudi pođoše bez primedaba, sjahavši i zarad tišine i bezbednosti vodeći konje za sobom.

Gavin je mislio da je preboleo Hamarovu i Kulinovu smrt; lično ga je Brin naučio da bojno polje ponekad iznenada od saveznika stvara neprijatelje. Gavin se borio protiv svojih nekadašnjih učitelja i Gavin ih je pobedio. To je sve.

Međutim, u poslednje vreme njegov um kao da je bio rešen da iskopa te leševe i da ih vuče sa sobom. Zašto baš sada, posle toliko vremena?

Pretpostavljao je da ga savest grize zbog toga što je sada suočen s Brinom, svojim prvim i najuticajnijim učiteljem umeća ratovanja. Gavin odmahnu glavom dok je vodio Izazivača preko sve mračnijeg krajolika; vodio je svoje ljude dalje od puta, za slučaj da su Brinovi izviđači postavili osmatrače. Pedeset ljudi oko Gavina kretalo se što je tiše moguće, a rastresita zemlja prigušivala je bat konjskih kopita.

Ako je Brin bio zatečen otkrićem da neko napada njegove izvidnice, Gavin je bio jednako zatečen kada je otkrio one tri zvezde na uniformama ljudi koje je pobio. Kako su neprijatelji Bele kule privoleli sebi najveći vojni um u svem Andoru? I šta kapetan-zapovednik Kraljičine garde radi ratujući na strani pobunjenih Aes Sedai? Trebalo bi da je u Kaemlinu i da brani Elejnu.

Svetlost dala da je Elejna stigla u Andor. Nemoguće da je i dalje s pobunjenicama - ne kada njena domovina nema kraljicu. Njena dužnost prema Andoru veća je do njene dužnosti prema Beloj kuli.

A šta je s tvojom dužnošću, Gavine Trakande?, u mislima se obratio samome sebi.

Nije siguran šta mu je od dužnosti i časti ostalo. Možda ga savest grize zbog Hamara, možda ga muče košmari o ratovanju i smrti kod Dumajskih kladenaca, zbog toga što lagano shvata da se možda zavetovao na odanost pogrešnoj strani. On je odan Elejni i Egveni. Zašto se onda i dalje bori u bici za koju ne mari i pomaže strani - po svemu sudeći - suprotstavljenoj onoj koju su Elejna i Egvena odabrale?

One su samo prihvaćene, pomislio je. Elejna i Egvena nisu odabrale ovu stranu - samo rade ono što im je naređeno. Ali stvari koje mu je Egvena pre onoliko meseci kazala, dok su bili u Kairhijenu, govore u prilog tome da je tu odluku donela svojevoljno.

Ona je odabrala stranu. Hamar je odabrao stranu. Izgleda da je i Garet Brin odabrao stranu - a Gavin i dalje želi da bude na obe strane. I zbog toga je rastrzan.

Sat vremena pošto je otišao od sela, Gavin izdade naređenje da svi uzjašu i pođu putem. Uz malo sreće, Brinovi izviđači neće se setiti da pretraže okolinu sela. Ako to učine, neće moći a da ne primete tragove pedeset konjanika. To ne može da se izbegne. Sada bi mu najbolje bilo da stigne do čvrstog tla, gde će njihove tragove sakriti hiljadu godina saobraćaja. Dva para vojnika jahala su ispred odreda, a dva iza - kako bi osmatrali šta se dešava. Ostatak odreda je bio nem, mada su njihovi konji sada gromoglasno galopirali. Niko nije postavio pitanje zašto se povlače, premda je Gavin dobro znao da se to pitaju, baš kao što se pitao Džisao.

Dobri su to ljudi. Možda predobri. Dok su jahali, Radžar potera svog konja pored Gavinovog. Pre svega nekoliko meseci Radžar je bio mladić, ali Gavin sada o njemu ne može da misli drugačije nego kao o vojniku. Prekaljenom i iskusnom. Neki ljudi stiču iskustvo godinama i dugim životom. Drugi stiču iskustvo tako što mesecima gledaju kako im prijatelji ginu.

Gavin diže pogled ka nebu. Nedostajale su mu zvezde. Krile su se od njega iza oblaka - baš kao što se Aijeli kriju iza crnih velova. „Radžare, kada smo to pogrešili?", upita Gavin dok su jahali.

„Pogrešili, lorde Gavine?“, upita Radžar. „Ne znam da smo išta pogrešili. Nismo mogli da znamo koja će sela ona izvidnica odabrati da pretraži, niti da neće krenuti duž starog Kolskog druma, kako si se ti nadao. Možda su neki zbunjeni, ali pametno je što smo se povukli."