Oluja na obzorju

Amis je pogleda, ali Avijenda skrenu pogled. I jedna i druga znaju kako ona ne želi da čuje odgovor na to pitanje. Nemo uze vrećicu. Ta joj je kazna donela najviše poniženja među svim kaznama koje su joj ikada odredile.

Amis otrča da se pridruži ostalim Mudrima. Avijenda se prenu iz zatečenosti, osećajući kako joj se rešenost vrača. Možda je njena greška daleko veća nego što je mislila. Kazna koju joj je Amis odredila upravo to nagoveštava.

Otvori vrećicu i baci pogled u nju. U njoj su bile tri manje prazne vrećice od algode, čija je svrha bila da joj pomognu prilikom razvrstavanja, skoro potpuno prekrivene hiljadama sićušnih semenki. Predviđeno je da svi vide tu kaznu; nameravale su da je posrame. Šta god da je uradila, to je bilo uvredljivo ne samo Mudrima, već i svima oko nje, pa makar oni - baš kao i Avijenda - toga nisu svesni.

To samo znači da mora da bude još rešenija.

4 Suton

Gavin je gledao kako na zapadu sunce pali oblake i poslednja svetlost čili. I sunce je bilo zaklonjeno trajno tmurnim oblacima, baš kao što noću zaklanjaju zvezde od njegovih očiju. Danas su oblaci neprirodno visoko na nebu. Kada je oblačno, vrh Zmajeve planine često je skriven, ali ova gusta siva sumaglica lebdi dovoljno visoko da uglavnom jedva da dodiruje krezubi i slomljeni vrh planine.

„Hajde da ih napadnemo“, prošapta Džisao, koji je na vrhu brda čučao pored Gavina.

Gavin skrenu pogled sa sutona i osmotri i seoce ispod brda. Trebalo je da bude spokojno, izuzev možda ponekog domaćina koji poslednji put pre spavanja obilazi stoku. Trebalo je da bude polumračno i da tek nekoliko lojanica gori u prozorima dok ljudi završavaju večernje obroke.

Ali nije bilo mračno i selom nije vladala tišina. Bilo je obasjano rasplamsalim lučama koje je nosilo desetak stamenih prilika. Na svetlosti tih buktinja i umirućeg sunca, Gavin je video da su svi u smeđe-crnim uniformama. Nije mogao da vidi znamenje trostruke zvezde na njima, ali znao je da je tu.

Sa svog dalekog vidikovca, Gavin je gledao kako nekoliko odocnelih izlazi iz svojih domova, delujući prestravljeno i zabrinuto dok su se prikupljali i sa ostalima na zakrčenom trgu. Ti seljani su nevoljno prihvatili naoružane ljude. Žene su čvrsto držale decu, a muškarci pazili da sve vreme gledaju u zemlju. „Ne želimo nevolje", govorilo je njihovo držanje. Nesumnjivo su od drugih sela čuli da ti zavojevači poštuju red. Vojnici plaćaju za ono što uzmu, a nijedan mladić nije bio prisiljen da im se pridruži - mada nikoga nisu ni odbili. To je zaista čudna zavojevačka vojska. Međutim, Gavin zna šta ljudi misle. To je vojska koju predvode Aes Sedai, pa ko zna šta je neobično ili obično kada je o njima reč.

Hvala Svetlosti, s tim odredom nije bilo sestara. Vojnici su bili učtivi, ali strogi dok su redali seljane i odmeravali ih. A onda su po dva vojnika ušla u svaku kuću i ambar, da ih pregledaju. Ništa nije bilo oteto i ništa nije bilo slomljeno. Sve je bilo krajnje uredno i srdačno. Gavin je skoro mogao da čuje kako se zapovednik tih vojnika izvinjava seoskom starešini.

„Gavine?“, upita Džisao. „Ima ih jedva desetak. Ako pošaljemo Rodikov odred da dođe sa severa, preseći ćemo im odstupnicu sa obe strane i uhvatiti ih između nas. Smrklo se toliko da nas neće primetiti. Možemo da ih sredimo a da se ne oznojimo."

„A seljani?" upita Gavin. „Tamo ima dece."

„To nas ranije nije sprečavalo."

„To je bilo nešto drugo", odgovori Gavin i odmahnu glavom. „Poslednja tri sela koja su pretražili vode pravo prema Dorlanu. Ako ovaj odred ne stane, naredni će se zapitati šta su oni to bezmalo otkrili. Privući ćemo pažnju čitave vojske."

„Ali..."

„Ne“, tiho odvrati Gavin. „Džisao, moramo znati kada da se povučemo."

„Dakle, došli smo čak ovamo ni za šta.“

„Došli smo čak ovamo zbog prilike", odgovori Gavin, povlačeći se s vrha brda i pazeći da mu se prilika ne ocrta naspram obzorja.

„A sada kada sam video kakva je to prilika, rešio sam da je ne iskoristimo. Samo budala pušta strelu s tetive samo zato što je ptica ispred njega."

„A zašto da ne puštaš strelu ako je ptica tu, ispred tebe?", upita Džisao pridruživši se Gavinu.

„Zato što ponekad plen nije vredan strele", odgovori Gavin. „Hajde."