Oluja na obzorju

A sada... sada se Mudre prema njoj ponašaju s manje poštovanja nego ikada ranije! Ništa je ne podučavaju. Nekako je, što se njih tiče, načinila pogrešan korak. Utroba joj se prevrtala zbog toga. Posramiti sebe pred Mudrima skoro je jednako loše kao pokazati strah pred nekim ko je hrabar kao Elejna!

Mudre su za sada dozvolile Avijendi da zadrži malo časti time što su je pustile da trpi kazne, ali muka je u tome što ona zapravo ne zna kako se uopšte posramila. Naravno - kada bi pitala, samo bi nanela sebi još veću sramotu. Dok ne razreši tu muku, neće moći da izmiri svoj toh. Da stvari budu još gore, nalazi se u ozbiljnoj opasnosti da opet načini istu grešku. Dok to ne razreši, ostaće učenica i nikada neće moći da donese častan svadbeni venac pred Randa al’Tora.

Avijenda stisnu zube. Neka druga žena možda bi zaplakala, ali šta bi to vredelo? Kakvu god grešku da je načinila, sama je tu bedu navukla sebi na glavu i njena dužnost je da to ispravi. Ona će povratiti čast i udače se za Randa al’Tora pre nego što on pogine u Poslednoj bici.

To znači da mora brzo naučiti šta god da mora da nauči. Veoma brzo.

Na jednoj čistini posred šumarka borovog drveća sastadoše se s drugom skupinom Aijela. Tle je bilo prekriveno debelim pokrivačem od opalih sivih iglica, a visoka debla parala su nebo. Mereno nazorima koji važe za klanove i septe, ta skupina je bila mala - u njoj je bilo jedva dve stotine ljudi. Posred Čistine stajale su četiri Mudre, sve četiri odevene u prepoznatljive smeđe vunene suknje i bele bluze. Avijenda je bila slično odevena, što joj je sada bilo prirodno, kao što joj je nekada kadin’sor bio prirodan. Izvidnica se rasturi i muškarci i Device odoše da se pridruže pripadnicima svojih klanova ili društava. Ruark se pridruži Mudrima, a Avijenda pođe za njim.

Sve Mudre - Amis, Bair, Melaina i Nadera - smesta je pogledaše. Iz kog god razloga, nijedna od njih nije delovala zadovoljno njom. Avijenda se pokoleba. Ako sada ode, hoće li to izgledati kao da pokušava da umakne njihovoj pažnji? Sme li se usuditi da tu ostane i dovede sebe u opasnost da se one još više naljute na nju?

„Pa?“, upita Amis Ruarka. Premda je Amis imala belu kosu, delovala je veoma mlado. U njenom slučaju, to nije bilo zbog toga što je usmeravala Moć - kosa joj se zasrebrila još dok je bila dete.

„Bilo je kao što su izviđači opisali, hladu srca mog“, odgovori joj Ruark. „Još jedna jadna družina mokrozemskih izbeglica. Nisam video nikakvu skrivenu opasnost među njima.“

Mudre klimnuše, kao da su upravo to i očekivale. „To je deseta povorka izbeglica za manje od nedelju dana", reče ostarela Bair, vodnjikavih plavih očiju duboko zamišljenih.

Ruark klimnu. „Kruže glasine da Seanšani napadaju luke na zapadu. Možda ljudi beže u unutrašnjost kako bi izbegli napade." On pogleda Amis. „Ova zemlja ključa kao voda prolivena po ognjištu. Klanovi ne znaju šta Rand al’Tor želi od njih.“

„Bio je veoma jasan", primeti Bair. „Biće mu drago da ti i Dobrejn Taborvin osvojite Bandar Eban, kako je tražio."

Ruark klimnu. „Ali njegove namere svejedno nisu jasne. Tražio je od nas da ponovo uspostavimo red. Da li ćemo onda služiti kao mokrozemski gradski stražari? To nije za Aijele. Zabranjeno nam je da osvajamo, pa stoga ne dobijamo petinu, ali ono što radimo silno liči na osvajanje. Naređenja koja Kar’a’karn izdaje umeju da istovremeno budu jasna, ali zbunjuća. Rekao bih da je nadaren na to.“

Bair se nasmeši, klimajući glavom. „Možda namerava da učinimo nešto sa ovim izbeglicama."

„A šta da radimo s njima?" upita Amis, odmahujući glavom. „Zar smo mi Šaidoi, pa da se od nas očekuje da mokrozemce pretvaramo u gai’šaine?"

Po njenom glasu jasno se videlo šta ona misli i o Šaidoima i o zamisli da se od mokrozemaca stvaraju gai’šaini.

Avijenda klimnu u znak saglasnosti. Kao što Ruark reče, Kar’a’karn ih je poslao u Arad Doman da „uspostave red". Ali to je mokrozemski pojam; Aijeli svoj red nose sa sobom. Istina, rat i bitke su haotični, ali Aijeli svi do jednog znaju gde im je mesto i delaće u okviru toga. I sitna deca razumeju šta je čast i toh, pa će uporište nastaviti da živi čak i nakon što su sve vođe i Mudre pobijeni.

S mokrozemcima nije tako. Oni jurcaju kao hrpa divljih guštera iznenada bačenih na usijano kamenje, koji ne mare kuda beže. Čim su njihove vođe obuzete drugim stvarima ili im je pažnja skrenuta na neka druga pitanja, zavladaju razbojništvo i metež. Snažni otimaju od slabih, a čak ni kovači nisu bezbedni.

Šta Rand al’Tor očekuje da Aijeli u vezi s tim učine? Oni ne mogu da čitavu naciju poduče šta je to đi’e’toh. Rand al’Tor im je kazao da izbegavaju ubijanje domanskih vojnika. Ali ti vojnici - često iskvareni i skloni razbojništvu - deo su nevolja.