Oluja na obzorju

„Možda će nam objasniti nešto više kada stignemo do tog njegovog majura", kaza Melaina odmahujući glavom tako da joj crveno-zlatna kosa zablista na svetlosti. Ispod njene bluze taman je počelo da se nazire da je bremenita. „A iako to ne učini, zacelo nam je bolje u Arad Domanu, nego da i dalje lenčarimo u zemlji drvoubica."

„Da, Mudra“, reče Avijenda i spusti pogled. Nije mislila da če je osramotiti to što je otišla s Ruarkom - viđala je druge Mudre kako rade slične stvari.

Ali ja nisam Mudra, podsetila je sebe. Ja sam samo učenica. Bair nije kazala da Mudre ne mogu u izvidnicu, već samo da to nije bilo na Avijendi. Dakle, reč je o njoj - i o onome što je uradila - ili što možda i dalje radi - i tako naljutila Mudre.

Misle li da ju je vreme koje je provela sa Elejnom smekšalo? Avijenda se i sama često brine da to nije istina. Dok je bila u Kaemlinu, počela je da uživa u svilenim haljinama i kupanju. Na kraju se tek slabašno bunila kada je Elejna izmislila izgovore da je oblači u vezene i čipkane haljine. I dobro je što su Mudre došle po nju.

Ostale su samo stajale i gledale je sa iščekivanjem, lica nalik na crveno pustinjsko kamenje, bezizražajnih i strogih. Avijenda opet stisnu zube. Završiće svoje podučavanje i zaslužiti čast. Hoće.

Začu se zov za pokret i muškarci i žene u kadinsorima potrčaše u malim družinama. Mudre su se kretale jednako lako kao ratnici, iako su bile u širokim suknjama. Amis dodirnu Avijendu po ruci. „Trčaćeš sa mnom kako bismo mogle da razgovaramo o tvojoj kazni.“

Avijenda britko potrča pored Mudre. Bila je to brzina koju svi Aijeli mogu da održavaju u nedogled. Njena skupina, iz Kaemlina, sastala se s Ruarkom dok je on iz Bandar Ebana putovao u susret Randu al’Toru, koji se nalazio u zapadnom delu zemlje. Dobrejn Taborvin, jedan Kairhijenjanin, i dalje je održavao red u prestonici, gde je navodno otkrio jednog pripadnika domanske vlasti.

Možda su Aijeli mogli ostatak puta prevaliti Putujući kroz kapiju. Ali to nije bilo daleko - svega nekoliko dana peške - a krenuli su dovoljno rano da stignu u zakazano vreme bez koriščenja Jedne moći. Ruark je hteo da lično izvidi krajolik oko majura koji Rand al’Tor koristi kao uporište. Ostali Gošijeni ili Taardad Aijeli pridružiće im se tamo, ako je potrebno - koristeći i kapije.

„Avijenda, šta misliš, šta Kar’a’karn hoće od nas ovde, u Arad Domanu?" upita je Amis dok je trčala.

Avijenda se jedva suzdrža da se ne namršti. Šta je s njenom kaznom? „To je neobičan zahev“, odgovori ona, „ali Rand al’Tor ima mnogo čudnih zamisli, čak i za jednog mokrozemca. Ovo neće biti najčudnija dužnost koju nam je zadao.“

„A to što je Ruarku ta dužnost nelagodna?"

„Čisto sumnjam da je poglavaru klana nelagodno", odgovori Avijenda. „Pretpostavljam da je Ruark rekao samo ono što je čuo od drugih, kako bi to preneo Mudrima. Ne želi da posrami ostale otkrivajući ko je to izneo svoje strahove."

Amis klimnu. Kakva je svrha tog propitivanja? Zacelo je ta žena pretpostavila isto. Nije razumno očekivati da se obratila Avijendi za savet.

Neko vreme jahali su u tišini, ne spominjući kažnjavanje. Jesu li joj Mudre oprostile neznani prestup? Neće je valjda tako obeščastiti. Avijenda mora da dobije dovoljno vremena da odgonetne šta je to učinila, ili će sramota u suprotnom postati nepodnošljiva. Možda i opet pogreši, samo ovoga puta još gore.

Amis ničim nije pokazivala o čemu razmišlja. Ta Mudra je nekada bila Devica, baš kao Avijenda. Prekaljena je, čak i za Aijele. „A Al’Tor lično?“, upita Amis. „Šta misliš o njemu?"

„Volim ga", odgovori Avijenda.

„Nisam pitala Avijendu, glupu šiparicu", odbrusi Amis. „Pitala sam Avijendu Mudru."

„On je čovek s mnogo bremena na sebi", oprezno odgovori Avijenda. „Bojim se da su zahvaljujući njemu samom mnoga od njih teža nego što moraju biti. Nekada sam mislila da postoji samo jedan način da čovek bude snažan, ali od svoje prvosestre naučila sam da nije tako. Rand al’Tor to još nije naučio, ili barem ja tako mislim. Brinem se da ne pomešam čvrstinu sa snagom."

Amis opet klimnu kao u znak odobravanja. Jesu li ta pitanja nekakvo iskušavanje?

„Da li bi se udala za njega?", upita Amis.

Mislila sam da ne pričamo o Avijendi „glupoj šiparici", pomislila je Avijenda, ali naravno da to nije izgovorila. Takve stvari se ne govore Amis.

„Udaču se za njega", odlučno odgovori. „To nije mogućnost, već sigurnost.“ Amis je oštro pogleda na te reči ali Avijenda ne odstupi. Svaka Mudra koja kaže nešto pogrešno zaslužuje da bude ispravljena.

„A mokrozemka Min Faršo?", upita Amis. „Ona ga očigledno voli. Šta ćeš da učiniš u vezi s njom?"

„Ona je moja briga", odgovori Avijenda. „Postići ćemo sporazum. Razgovarala sam s Min Faršo i verujem da će biti lako raditi s njom."

„I s njom ćeš postati provosestra?" upita Amis, tek blago zvučeći kao da joj je to smešno.

„Postići ćemo dogovor, Mudra."

„A šta ako ne možete?"

„Hoćemo", odlučno odgovori Avijenda.

„Kako možeš biti tako sigurna u to?“