Putanja bodeža

Prema priči koju je čuo kao dete, jedan od njegovih predaka, plemić, pratio je Lutera Pendraga u Seanšan po zapovesti Artura Hokvinga, ali dvesta godina kasnije, obezbedivši samo sever, jedan drugi predak je pokušao da ureže granice sopstvenog kraljevstva i žavršio je tako što je bio prodat u delovima. Možda je zaista bilo tako; mnogi da’kovejl tvrdili su kako imaju plemenite pretke. Makar među sobom; nekolicina od Krvi su nalazili da je takvo brbljanje zanimljivo. U svakom slučaju, Kejrid je osetio da ga sreća prati, kada su Odabirači izabrali njega, odlučnog dečaka koji još nije bio dovoljno star da bi dobijao dužnosti, i još uvek se ponosio gavranovima istetoviranim na ramenima. Mnogi iz Mrtve straže išli su bez kaputa ili košulje kad god je to bilo moguće, da bi ih pokazivali. Barem ljudi. Ogijerski baštovani nisu bili označavani niti posedovani, ali to je bilo između njih i carice.

Kejrid je bio da’kovejl i ponosan na to, kao i svaki čovek u Straži, koja je bila vlasništvo Kristalnog prestola, dušom i telom. Borio se tamo gde bi ga carica poslala, i bio spreman da umre onog dana kada ona tako kaže. Jedino carici je Stražabila odgovorna, i tamo gde su se pojavljivali, pojavljivali su se kao njena ruka, vidljivi podsetnik na nju. Nije ni bilo čudo da su se neki od Krvi osećali nelagodno gledajući kako prolazi odred Stražara. Mnogo bolji život nego čistiti baiegu u štali nekog lorda ili služiti kaf nekoj gospi. Ali je on proklinjao sreću koja ga je dovela u ove planine da proveri predstraže.

Raken se ustremi ka zapadu, dva letača se skupiše u svojim sedlima. Nije bilo izveštaja izvidnice, ni poruke za njega. Furik je znao da je to njegova mašta, ali dugački istureni vrat stvorenja delovao je nekako... nemirno. Da je on bio bilo ko drugi, možda bi takođe bio uznemiren. Bilo je nekoliko poruka za njega od kada je, pre tri dana, dobio naređenja da preuzme zapovedništvo i krene na istok. Svaka poruka je samo zgušnjavala maglu umesto da je raščisti.

Stanovništvo, ovi Altarci, delovali su kao da su se povukli u planine pod prisilom, ali kako? Putevi duž severne granice ove oblasti bili su izviđani, osmatrani gotovo do Ilijana, i uz pomoć letača i morat’torma, kao i uz pomoć grupa konjanika. Šta je moglo naterati Altarce da odluče da pokažu zube? Da stanu zajedno? Čovek se mogao naći u dvoboju samo zbog pogleda mada su počeli da shvataju da je izazivanje Stražara bilo samo sporiji način da se samom sebi prereže grlo ali je on video ove plemiće tih takozvanih nacija kako pokušavaju da prodaju jedni druge i svoje kraljice, na sam predlog da bi njihova imanja mogla biti zaštićena i možda da im se pridodaju susedna.

Nadok, krupan čovek varljivo blagog lika, okrenu se u sedlu da bi posmatrao rakena. „Ne volim da marširam naslepo“, promrmljao je. „Ne kada su Altarci uspeli da postave četrdeset hiljada ljudi ovde. Četrdeset najmanje."

Džedrenka frknu tako snažno da njegov visoki beli škopac poskoči. Džedrenka je bio stariji od tri kapetana iza Kejrida, a služio je koliko i sam Kejrid. Nizak, vitak čovek sa upadljivim nosom i takvim držanjem da ste ga mogli smatrati pripadnikom Krvi. Taj konj bi se istakao na milju. „Četrdeset hiljada, ili stotinu, Nadoče, oni su razbijeni odavde do kraja oblasti, predaleko da pruže uzajamnu podršku. Iskopaj mi oči ako polovina njih nije već mrtva. Mora da su se svuda sudarili s predstražama. Zato ne dobijamo izveštaje. Od nas se očekuje da satremo ostatke."

Kejrid proguta uzdah. Nadao se da Džedrenka nije i budala povrh svog držanja. Hvala pobednika se širila brzo, bez obzira je li bila cela vojska ili pola voda. Retki porazi gutani su u tišini i zaboravljani. Toliko tišine bilo je... zlokobno.

„Poslednji izveštaj meni nije zvučao kao ostatak“, bio je uporan Nadok. On nije bio budala. „Pet hiljada ljudi je na manje od pedeset milja pred nama, i ja sumnjam da ćemo ih počistiti metlama.“

Džedrenka ponovo frknu. „Slomićemo ih, mačevima ili metlama. Svetlost mi spalila oči, jedva čekam pristojnu obavezu. Rekao sam izviđačima da nastave dok ih ne nađu. Neću dozvoliti da nam pobegnu.“

„Uradio si šta?“, meko je upitao Kejrid.

Mek ili ne, njegov glas je trgao svako oko prema njemu. Mada su se Nadok i nekolicina drugih borili sa sobom da se odmaknu od Džedrenke. Izviđačima je rečeno da nastave, izviđačima je rečeno šta da traže. Šta je promaklo zbog takvih naređenja?

Pre nego što je iko mogao da otvori usta, začu se vika ljudi na prelazu, rzanje i njištanje konja.