Putanja bodeža

Ovo je bila četvrta sul’dam uhvaćena ovog popodneva. To je činilo ukupno dvadeset tri sul’dam zatvorenica koje su bile kod dvokolica. I dve damane, svaka još uvek na srebrnastom pbvocu i sa ogrlicom, koje su držane u odvojenim dvokolicama; s tim ogrlicama nisu mogle da se kreću više od tri koraka, pre nego što bi im pozlilo daleko gore nego Randu kada bi posegao za Izvorom. Nije više bio siguran da će sestre koje su bile s Metom biti srećne da ih preuzmu, na kraju krajeva. Prvu damane, pre tri dana, nije smatrao za zatvorenika. Vitka žena bledoplave kose i krupnih plavih očiju bila je seanšanska zarobljenica koja je trebalo da bude oslobođena. Tako je mislio. Ali kada je silom naterao sul’dam da ukloni ženinu ogrlicu, njen adam, ova je počela da doziva sul’dam da joj pomogne i smesta započevši da šiba Moć. Čak je i ponudila svoj vrat sul’dam da joj ponovo namesti tu stvar! Devet Branilaca i jedan Borac poginuli su pre no su uspeli da podignu štit oko nje. Gedvin bi je ubio na licu mesta da ga Rand nije zaustavio. Branioci, koji su bili gotovo podjednako uznemireni u blizini žena koje su mogle da usmeravaju, kao što su drugi bili uznemireni u blizini muškaraca koji su to mogli Branioci su još uvek želeli da ona umre. Imali su gubitke u borbama ovih zadnjih dana, ali da jedna zarobljenica pobije njihove ljude, to ih je izgleda vređalo.

Bilo je više gubitaka nego što je Rand očekivao. Trideset jedan mrtav Branilac, i četrdeset i šest Saboraca. Više od dve stotine Legionara i plemićkih vojnika. Sedam Boraca i Posvećenih, ljudi koje Rand nikad ranije nije sreo, a koji su odgovorili na njegov poziv da dođu u Ilijan. Previše, ako se uzme u obzir da je sve osim najtežih povreda moglo biti Isceljeno, samo ako je čovek mogao da izdrži do trenutka kada je za to bilo vremena. Ali gonio je Seanšane na zapad. Gonio ih je žestoko.

Odnekud duboko iz doline začu se još uzvika. Vatre blesnuše dobre tri milje zapadnije, dok su munje sevale obarajući drveće. Drveće i kamenje je uz prasak odletalo s planinske kosine još dalje odatle, kao čudni vodoskoci koji su se slivali niz padinu. Zaglušujuće eksplozije prekrivale su krike. Seanšani su se povlačili.

„Idite dole“, naloži Rand Flinu i Dašivi. „Obojica. Nađite Gedvina i recite mu da sam rekao da pritisne! Pritisnite!“

Dašiva se namršti na šumu koja se prostirala tamo dole, a onda krenu čudno vukući svoga konja niz greben. Taj je čovekbio nespretan s konjima, bez obzira da li ih je jahao ili vodio. Zamalo se sapleo preko sopstvenog mača!

Flin zabrinuto pogleda u Randa. „Nameravaš li da ostaneš ovde sam, moj gospodaru Zmaju?“

„Teško da sam sam“, reče Rand suvo, bacivši pogled ka Ejlil i Anaijeli. One su odjahale do svojih vojnika, gotovo dvesta kopljanika koji su čekali nadomak mesta gde je greben počinjao da se spušta ka istoku. Pred njima se Denhard mrštio kroz proreze na svojem kalpaku. Sada je zapovedao obema družinama, pa iako su njegova glavna briga bile Ejlil i Anaijela, njegovi ljudi su i dalje izvodili predstavu koja je bila dovoljna da odbije većinu napadača. Osim toga, Vejramon je obezbeđivao severni kraj tog grebena, tako da ni muva nije mogla da proleti, kako je tvrdio, a Bašer je pazio jug. Bez hvalisanja; Bašer je samo podigao zid kopalja i više nije pričao o tome. A Seanšani su se povlačili. „Sem toga, Fline, teško da sam bespomoćan.“

Flin je zapravo delovao sumnjičavo i čupkao je pramen svoje bele kose kad je otpozdravio i poveo svog konja ka mestu gde se Daišivin prolaz već rasplinjavao. Hramajući ka njemu, Flin je klimao glavom, mrmljajući za sebe gotovo kao Dašiva. Rand je poželeo da zareži. Ne sme da poludi, ali ne smeju ni oni.

Flinov prolaz iščeze, a Rand se vrati svom proučavanju krošnji. Ponovo je bilo tiho. Vreme se razvlačilo u tišini. Ova namera da pohvata predstraže po planinama bila je loša; sada je bio spreman da to prizna. Na ovakvom zemljištu mogli ste biti na pola milje od cele vojske, a da toga ne budete svesni. U ovim gustim šumama dole, mogli ste biti na korak od njih, a da toga ne budete svesni! Morao je da se sukobi sa Seanšanima na boljem zemljištu. Morao je...