Putanja bodeža

Iznenada se borio sa saidinom, borio se protiv žestokih naleta koji su pokušavali da mu rastrgnu lobanju. Praznina je nestajala, topila se pod navalom. Mahnito, ošamućen, on otpusti Izvor pre no što ga ovaj ubije. Mučnina mu je uvrtala stomak. Zbog udvostručenog vida pred očima su mu bile dve Krune mačeva. Koje leže na debelom sloju mrtvog lišća pred njegovim licem! Bio je na zemlji! Činilo se kako ne može pravilno da diše i borio se da udahne. Tu je bilo parče koje se odlomilo s jednog od zlatnih lovorovih listova na kruni, a krv je umrljala vrhove na nekoliko majušnih zlatnih mačeva. Grudva vrelog bola u boku obznanjivala mu je da su mu se otvorile nikada zaceljene rane. Pokuša da se ispravi, ali vrisnu. Ošamućen od zaprepašćenja, zurio je u tamne peruške strele koja mu je bila proburazila desnu ruku. Zasoptavši, on se stropošta. Nešto mu je teklo niz lice. Nešto mu je kapalo pred okom. Krv.

Neodređeno je postajao svestan lelekanja. Između drveća na severu pojaviše se konjanici, koji su galopirali grebenom, neki sa oborenim kopljima, neki rukujući kratkim lukovima, zatežući i odapinjući najbrže što su mogli. Konjanici u plavožutim oklopima od preklopljenih ploča, i s kalpacima nalik glavama ogromnih insekata. Seanšani, nekoliko stotina njih, kako se činilo. Sa severa. Toliko o Vejramonovoj muvi.

Rand se batrgao da dohvati Izvor. Prekasno je da se brine o mučnini ili padanju na lice. Neki drugi put možda bi se tome i smejao. Batrgao se... Bilo je to kao da pokušava da napipa iglu utrnulim prstima, u mračnoj sobi.

Vreme je za umiranje, prošaputa Lijus Terin. Rand je uvek znao da će Lijus Terin biti tu kada dođe kraj.

Ni pedeset koraka od Randa, Tairenci i Kairhijenjani uz poklič se zariše u Seanšane.

„Borite se, psi!“, urlala je Anaijela, iskočivši iz sedla pored njega. „Borite se!“ Vitka gospa odevena u svilu i čipku izbaci bujicu psovki od kojih bi se osušio jezik i nekom kočijašu.

Anaijela je stajala držeći uzde svoga konja, dok joj je pogled klizio od vrtloga ljudi i čelika do Randa. Ejlil je bila ta koja ga je okrenula na leđa. Klečeći tamo, nedokučivo ga je posmatrala svojim krupnim tamnim očima. Činilo se kao da nije mogao da se pomeri. Osećao se isceđeno. Nije bio siguran je li u stanju i da trepne. Krici i zveket čelika odzvanjali su mu u ušima.

„Umre li u našim rukama, Bašer će nas obe obesiti!“ Anaijela se sad sasvim sigurno nije smeškala. „Ako nas se ona čudovišta u crnim kaputima dočepaju...!“ Ona se strese i savi bliže Ejlil, nešto pokazujući nožem izvađenim iz pojasa koji joj ranije nije primetio u ruci. Krvavocrveni rubin presijavao se na dršci. „Tvoj kapetan-kopljanik mogao bi da odvoji dovoljno ljudi da nas izbavi odavde. Mogle bismo biti miljama daleko pre no što bude pronađen, i nazad na svojim imanjima pre nego što...“

„Mislim da može da nas čuje“, mirno je prekide Ejlil. Njene ruke u crvenim rukavicama pokrenuše se ka struku. Vraćala je nož u korice? Ili ga je vadila? „Ako umre ovde...“, reče ona, jednako odsečno kao i druga žena, pa naglo okrete glavu.

Kopita su grmela sa obe strane Randa kao pobesnela bujica. Galopirala su ka severu, prema Seanšanima. S mačem u ruci, Bašer jedva da je cimnuo uzde svoga konja pre no je iskočio iz sedla. Gregorin Panar sjahao je sporije, ali je mahao mačem na svoje ljude koji su jurišali pored njih. „Juriš za kralja i Ilijan!“, urlao je. „Juriš! Gospodar Jutra! Gospodar Jutra!“ Zveket oružja postade glasniji. Kao i vrištanje.

„Ovako će biti na kraju krajeva“, zarežao je Bašer, počastivši dve žene sumnjičavim pogledima. No, na to je potrošio samo jedan trenutak, pre nego što mu je glas nadjačao buku bitke. „More! Spaljena bila ta tvoja aša’manska koža! Ovamo, sad!“ Hvala Svetlosti, nije uzviknuo kako je gospodar Zmaj pao.

Napregnuvši se, Rand okrenu glavu za šaku. Dovoljno da vidi Ilijance i Saldejce kako napreduju ka severu. Seanšani mora da su odustali.

„More!“ Ime je grmelo kroz Bašerove brkove, a sam Mor iskoči iz sedla konja u galopu, zamalo na Anaijelu. Ona je delovala zgrožena izostankom bilo kakvog izvinjenja dok se čovek spuštao na kolena pored Randa, pomerajući tamnu kosu koja mu je pala preko lica. Međutim, veoma se brzo odmakla kada je shvatila kako on namerava da usmerava, i bukvalno jedskočila unazad. Ejlil je ustala mnogo glatkije, ali nije bila nimalo sporija u sklanjanju odatle. A nož sa srebrnom drškom je zadenula nazad, u korice o svom pojasu.