Putanja bodeža

Isceljivanje je bilo jednostavno, iako ne baš prijatno. Perje je bilo iščupano, a strela oštrim trzajem provučena čitavom dužinom kroz ranu, što je izazvalo uzdah s Randovih usana, ali to samo da bi se raščistio put. Prljavština i blago zariveni komadići otpadali bi dok bi se tkivo tkalo, ali samo su Flin i nekolicina drugih mogli da koriste Moć da odstrane ono što je bilo duboko zariveno. Položivši dva prsta na Randove grudi, Mor je držao jezik među zubima, i usredsređenog izraza lica poče da tka Lečenje. Tako je uvek radio; drugačije mu nije uspevalo. Nisu to bila složena tkanja kakva je koristio Flin. Samo je njih nekoliko bilo sposobno to da izvede, a za sada nijedan tako dobro kao Flin. Ovo je bilo jednostavnije. Grublje. Randa su prožimali talasi vrućine, dovoljno jaki da ga primoraju da zastenje i da mu znoj pokulja iz svake pore. Žestoko se tresao, od glave do pete. Ovako mora da se osećalo pečenje kada ga stave u pećnicu.

Iznenadna poplava vreline polako poče da se povlači, a Rand je ležao teško dišući. U njegovoj glavi, Lijus Terin je isto tako teško disao. Ubij ga! Ubij ga! Iznova i iznova.

Utišavši taj glas do prigušenog zujanja, Rand zahvali Moru mladić je žmirnuo kao da ga je to iznenadilo! a onda dograbi Zmajevo žezlo sa zemlje i prisili samog sebe da stane na noge. Uspravljen, blago se lelujao. Bašer krenu da mu ponudi ruku, a onda se zaustavi usred pokreta. Rand je mogao da stoji bez pomoći. Jedva. Mada je isto tako mogao da podigne ruke i poleti koliko i da počne da usmerava. Kada je dotakao bok, košulja mu je skliznula preko krvi, no stari okrugli ožiljak i novi rez preko behu jedva osetljivi. Tek upola zalečeni, ali otkada ih je dobio, nikad nisu bili ništa bolji.

Za trenutak je proučavao dve žene. Anaijela je promrmljala nešto što je ličilo na nejasno čestitanje i uputila mu je takav osmeh da se zapitao ne namerava li možda da mu oliže zglob. Ejlil je stajala veoma uspravljena, veoma hladna, kao da se ništa nije dogodilo. Jesu li nameravale da ga ostave da umre? Ili da ga ubiju? Ali ako je bilo tako, zašto su poslale svoje vojnike u napad i pojurile da provere kako mu je? S druge strane, Ejlil jeste izvukla nož kada se poveo razgovor o njegovom umiranju.

Većina Saldejaca i Ilijanaca galopirala je na sever ili je jahala niz greben goneći preostale Seanšane. A onda se Vejramon pojavio na severu, jašući visokog, blistavog vranca u laganom kasu, ali ubrza kada je ugledao Randa. Njegovi ljudi jahali su u dvostrukom nizu iza njega.

„Moj gospodaru Zmaju", kliknuo je visoki lord kad je sjahao. I dalje je delovao čisto kao i u Ilijanu. Bašer je jednostavno delovao izgužvano i pomalo blatnjavo tu i tamo, ali Gregorinova otmena odeća je bila potpuno umazana zemljom, a jedan rukav mu je bio pocepan. Vejramon napravi tako kitnjast naklon da bi postideo i kraljevske dvorane. „Oprosti mi, moj gospodaru Zmaju. Učinilo mi se da sam video Seanšane kako napreduju pred grebenom pa sam krenuo da ih presretnem. Nisam ni posumnjao da postoji i ova druga družina. Ne možeš ni da zamisliš koliko bi me zabolelo da si bio povređen.“

„Mislim da znam“, suvo odvrati Rand, a Vejramon žmirnu. Seanšansko napredovanje? Možda. Vejramon bi uvek zgrabio priliku da se proslavi jurišom. „Šta si mislio pod onim ’na kraju krajeva’, Bašere?“

„Povlače se“, odgovori Bašer. U dolini, vatra i munje na trenutak šiknuše, kao da su hteli da pokažu kako laže, ali je to bilo na najudaljenijem kraju.

„Tvoji... izviđači kažu da se svi povlače“, reče Gregorin trljajući bradu i uputi Moru iskošen, nelagodan pogled. Mor mu se osmehnu iskezivši zube. Rand je bio video Ilijanca kako predvodi svoje ljude u žarište borbe, dovikujući ohrabrenja i divlje vitlajući mačem, ali ovog puta ustuknuo je od Morovog osmeha.

Uto se Gedvin pope brzim koracima do njih, nemarno vukući svoga konja, bezobzirno. Gotovo da je pokazao zube Bašeru i Gregorinu, namrštio se na Vejramona, kao da je već znao za njegovu grešku, i odmerio je Ejlil i Anaijelu kao da se spremao da ih uštine za zadnjice. Dve se žene brzo odmaknuše od njega, ali to su učinili i muškarci, izuzimajući Bašera. Čak i Mor. Gedvinov pozdrav Randu bio je neobavezno podizanje pesnice do grudi. „Poslao sam izvidnicu čim sam video da je ova grupa sređena. Postoje još tri kolone u krugu od deset milja.“

„Svi idu na zapad“, tiho dodade Bašer, ali je posmatrao Gedvina tako oštro da bi to preseklo i kamen. „Uspeo si“, rekao je Randu. „Svi se povlače. Sumnjam da će se zaustaviti nedaleko od Ebou Dara. Pohodi se ne završavaju baš uvek velikim maršom i ulaskom u grad, a ovaj ovde je završen."