Putanja bodeža

Sa svoga uzdignutog sedišta jasno je mogao videti sto s kartama, gde su gologlavi potporučnici proveravali izveštaje i postavljali oznake da bi obeležili položaj snaga u polju. Mala papirna zastavica stajala je iznad svake oznake, s mastilom ispisanim obeležjem koje je pokazivalo veličinu i sastav te sile. U ovim zemljama bilo je gotovo nemoguće pronaći pristojne karte, ali one koje su bile umnožene na velikom stolu mogle su da posluže. I zabrinjavale su, po onome što je on mogao da vidi iz njih. Crni diskovi su označavali opustošene ili razbijene ispostave. Bilo ih je previše, tačke su prekrivale čitavu istočnu polovinu oblasti Venira. Crveni klinovi, koji su označavali zapovedništva u pokretu, prekrivali su jednako gusto zapadnu stranu, a svi su bili usmereni ka Ebou Daru. Razasuti među crnim diskovima, bilo je sedamnaest onih koji su upadali u oči svojom belom bojom. Još dok je on posmatrao, mladi oficir morat’torm u smeđe-crnom pažljivo je postavio osamnaesti. Neprijateljske snage. Nekoliko ih je moglo predstavljati istu grupu primećenu dva puta, ali većina njih je bila previše udaljena da bi se to prevalilo između dva viđenja.

Uz obode šatora stajali su pisari u jednobojnim smeđim kaputima oni su samo na širokim okovratnicima imali znakove raspoznavanja među pisarima; držeći tablice za pisanje i olovke u rukama, čekali su na Miradža da izda naređenja, koja će oni umnožiti i proslediti. Već je izdao sva naređenja koja je mogao dati. Bilo je već devedeset hiljada neprijateljskih vojnika u planinama, gotovo dva puta više od onoga što je on mogao da sakupi ovde, čak i pozivom. Previše njih da bi to bilo verovatno, samo što izviđači nikad nisu lagali; lažljivcima bi njihovi drugovi prerezali grkljan. Previše njih kao da je izviralo iz zemlje poput zamkocrva u Sen Tdžori. Makar su imali još stotine milja planine koje su morali da pređu, ako su nameravali da budu pretnja Ebou Daru. Gotovo dve stotine ka istoku za bele diskove. A nakon toga brdovito zemljište prostiralo se i sledećih stotinu milja. Svakako da neprijateljski vojskovođa nije nameravao da dopusti da se njegove raštrkane snage sukobljavaju jedna po jedna. Prikupljanje će im oduzeti još vremena. U ovom trenutku, samo je vreme bilo na njegovoj strani.

Ulaz u šator se raskrili, a visoka gospa Surot kliznu unutra, crne kose očešljane u ponosnu krestu koja joj se spuštala niz leđa, dok su joj nabrana snežnobela haljina i bogato vezeni ogrtač nekako ostali potpuno netaknuti blatom koje je vladalo napolju. Mislio je da je ona još uvek u Ebou Daru; mora da je doletela na to’rakenu. Sa sobom je imala, za nju, malu pratnju. Dvojica čuvara iz Mrtve straže, s crnim kićankama na balčacima mačeva, pridržavali su joj šatorska krila, a još ih se moglo videti kako stoje napolju, ljudi kamenih lica u crvenom i zelenom. Oličenje carice, neka bi živela večno. Čak je i Krv obraćala pažnju na njih. Surot je kliznula kraj njih kao da su bili obične sluge poput da’kovejl bujnog tela, u papučicama i gotovo providnoj beloj haljini, s kosom boje meda, uvezanom u mnogobrojne pletenice, koja je nosila pozlaćeni pisaći sto visoke gospe, prateći je smerno na dva koraka iza nje. Surotin Glas Krvi, Alvin, smrknuta žena u zelenoj haljini, kojoj je leva strana glave bila obrijana, a ostatak svetlosmeđe kose uvezan u čvrstu pletenicu, izbliza je pratila svoju gospodaricu. Dok je Miradž silazio sa svog postolja, zaprepašćeno je primetio da je druga da’kovejl iza Surot, niska i tamnokosa, vitka u svojoj prozirnoj haljini, bila damane. Bilo je nečuveno da jedna damane bude odevena kao vlasništvo, ali još je čudnije bilo to što ju je Alvin vodila na a’damu.

Nije dopustio da se primeti ni delić njegovog iznenađenja dok se spuštao na desno koleno, mrmljajući: „Svetlost počivala na visokoj gospi Surot. Sva čast visokoj gospi Surot.“ Svi ostali prostrli su se po platnenom patosu šatora, s očima uperenim u tlo. Miradž je bio od Krvi, mada suviše nisko da bi brijao glavu sa strane, kao Surot. Samo su nokti njegovih malih prstiju bili lakirani. Suviše nisko da bi pokazao iznenađenje što je visoka gospa dozvolila svome Glasu da nastavi da se ponaša kao sul’dam nakon što je bila uzdignuta do so’đin. Čudna vremena, u čudnoj zemlji, kojom je hodio Ponovorođeni Zmaj, a marat’damane su divlje jurcale ubijajući i zarobljavajući gde god su mogle.