Putanja bodeža

Da nije bilo tog iskliznuća, Adli bi bio s Morom, sa Saborcima u šumi, pola milje južnije. Narišma i Hopvil bili su s Braniocima, na severu. Rand je hteo da Adli bude pod njegovim nadzorom. Da li je bilo još „nesreća“ van njegovog vidokruga? Nije mogao da sve vreme posmatra svakoga. Flinovo lice bilo je ledeno kao smrt, a Dašiva se, daleko od toga da izgleda rasejano, znojio od usredsređenosti. I dalje je mrmljao ispod glasa, sam za sebe, toliko tiho da ga ni Rand nije mogao čuti bez obzira što ga je ispunjavala Moć, ali čovek je neprestano brisao kišu s lica vlažnom lanenom maramicom, obrubljenom čipkom koja je postajala sve tamnija kako je dan odmicao. Rand nije mislio da je njima Moć iskliznula. U svakom slučaju, ni oni ni Adli sada nisu držali Moć. Niti će, dok ne dobiju drugačija uputstva.

„Da li je gotovo?“, pitala je Anaijela iza njega.

Ne obraćajući pažnju na to ko bi ga mogao videti, Rand okrenu Tai’daišara da bi je pogledao. Tairenka se izvi unazad u sedlu, a kapuljača njenogbogato ukrašenog kišnog ogrtača pade joj na ramena. Obraz joj zaigra. Oči su joj mogle biti pune straha, ili mržnje. Kraj nje, Ejlil je mirno prelazila preko uzde prstima u crvenim rukavicama.

„Šta bi više mogao da poželiš?“, upita manja žena hladnim glasom. Gospa koja se ljubazno obraća potčinjenom. Zamalo. „Ako se veličina pobede broji mrtvim neprijateljima, mislim da će sam današnji dan upisati tvoje ime u istorije."

„Hoću da oteram Seanšane u more!“, odseče Rand. Svetlosti, mora da ih dokrajči sada, kada ima priliku! Ne može se boriti protiv Seanšana i Izgubljenih i sama Svetlost je znala koga ili čega još, istovremeno! „Uradio sam to jednom, i uradiću to ponovo!"

Da li i ovog puta imaš u džepu skriven Rog Valera?, podmuklo je pitao Lijus Terin. Rand nemo siknu na njega.

„Eno nekoga do!e“, reče iznenada Flin. „Jaše ovamo. Sa zapada."

Rand ponovo okrenu svog konja. Legionari su se penjali uz obronak brda, mada su se vešto krili, tako da je tek na trenutke hvatao deliće plavih kaputa. Nijedan nije imao konja. Ko bi jahao...

Bašerov dorat kasao je uz padinu gotovo kao da je ravna. Bašerov kalpak visio mu je sa sedla, a sam čovek delovao je umorno. Bez uvoda je progovorio ravnim glasom. „Završili smo ovde. Deo borbene veštine je da znaš kad treba otići, a sada je vreme. Ostavio sam pet stotina mrtvih za sobom, više nego dovoljno, i dva tvoja Borca da bih sve dosolio. Poslao sam još trojicu da nađu Semaradrida, Gregorina i Vejramona i da im jave da se okupe oko tebe. Sumnjam da su u išta boljem položaju nego ja. Koliki je tvoj račun iz klanice?“

Rand se pravio da ne čuje njegovo pitanje. Samo njegovi mrtvi premašivali su Bašerove za gotovo dve stotine. „Nisi imao prava da šalješ naređenja ostalima. Dok god imam makar šest Aša’mana dokle god sam ja prisutan – imam dovoljno! Hoću da nađem ostatak seanšanske vojske i uništim je, Bašere. Neću im dozvoliti da dodaju Altaru Tarabonu i Amadiciji.“

Bašer iskrivi svoje guste brkove čudnim smehom. „Hoćeš da ih nađeš. Pogledaj tamo.“ Mahnu mršavom rukom preko brda na zapadu. „Ne mogu ti pokazati nijednu određenu tačku, ali tamo ima deset, možda petnaest hiljada dovoljno blizu da ih vidiš odavde, kada ovo drveće ne bi zaklanjalo pogled. Plesao sam s Mračim probijajući se kraj njih, a da ne budem primećen, da bih stigao do tebe. Možda još stotinu damane. Možda i više. A još ih dolazi, to je sigurno, i još ljudi. Izgleda da su njihovi generali odlučili da se usredsrede na tebe. Pretpostavljam da nije uvek med i mleko biti ta’veren.“

„Ako su oni tamo...“ Rand je pogledom pretraživao brda. Kiša je padala jače. Gde je ono primetio kretanje? Svetlosti, bio je umoran. Saidin je bubnjao po njemu. Nesvesno, on dodirnu zamotuljak koji mu se nalazio pod kožnim stremenom. Ruka mu se sama od sebe trže odatle. Deset hiljada, čak petnaest... Kada Semaradrid stigne do njega, i Gregorin, i Vejramon... I što je još važnije, kada ostatak Aša’mana stigne... „Ako su oni tamo, tamo ću ih uništiti, Bašere. Napašću ih sa svih strana, onako kako smo prvobitno planirali.“

Namrštivši se, Bašer privede svog konja bliže, dokmukoleno nije gotovo doticalo Randovo. Flin odmače svog konja, ali je Adli bio previše usredsređen na piljenje kroz kišu da bi primetio išta toliko blizu, a Dašiva je, i dalje neprestano brišući lice, zurio sa otvorenim interesovanjem. Bašer spusti glas do šapata. „Ne razmišljaš ispravno. To je bio dobar plan, u početku, ali njihov general brzo razmišlja. Raširio se da bi oslabio naše napade, pre nego što smo mogli da se obrušimo na njega dok je razvučen u maršu. Čak i tako smo mu skupo naplatili, čini se, i on sada skuplja sve zajedno. Nećeš ga iznenaditi. On želi da mi krenemo na njega. On je napolju i čeka na to. Sa Aša’manima ili bez njih, ako se suočimo licem u lice sa ovim druškanom, mislim da će se samo lešinari ugojiti, ali nikog neće biti da odjaše odavde.“